Kako sam postala... Slavica Kupenkova
Helly Cherry
Ove godine zbog posla nisam uspela da u potpunosti ispratim 9. “Somborski internacionalni festival stripa i fantastike”9. “Somborski internacionalni festival stripa i fantastike”, pa nije bilo fer da napamet pišem o svim dešavanjima na njemu, ali sam prisustvovala nekim lepim promocijama, a jedna od njih bila je posvećena makedonskoj ilustratorki i strip-umetnici Slavici Kupenkovoj.
Slavicu sam tih dana sretala samo u prolazu i, na moju veliku žalost, nisam s njom stigla da se upoznam na pravi način. Pošto se trudim da podržim ljude koji dolaze na naš somborski festival i one sa kojima i sama sarađujem ili pratim njihov rad, iskoristila sam nedeljno podne da bih prisustvovala razgovoru koji je sa Slavicom vodio organizator festivala Danilo Bogdanović.
Slavičino obraćanje na njenom maternjem jeziku nije mi predstavljalo nikakav problem da razumem priču o njenom umetničkom putu i svemu što ju je vodilo ka trenutku kada je nama Somborcima, sa posebnim žarom, pokazivala sve ono na čemu je godinama marljivo radila, a toga uopšte nije malo, naprotiv. Uspela sam s njom da razmenim nekoliko rečenica nakon promocije, a njena srdačna priroda i otvorenost ka dijalogu odmah mi je dala ideju da je dodam na listu svih onih zanimljivih umetnika u “Helly Cherry” rubrici/upitniku “Kako sam postao/la…”, pa sam je već sutradan zamolila da mi napiše sve ono što bi volela da publika našeg vebzina sazna o njoj.
Slavica je poslala inspirativnu ispovest o svemu onom zbog čega je u svojoj zemlji, ali i u regionu, danas prepoznata kao zanimljiva, autentična umetnica. Svoj talenat usmerava ka deci, crtajući za njih edukativne slikovnice i ilustracije koje su postale deo poučnih zbirki priča, fanzina i pedagoških časopisa koje podržava i makedonsko ministarstvo kulture. Dok je, na promociji, govorila o ilustracijama za decu, osećala sam divljenje prema njoj jer znamo da su deca najosetljivija publika, i najosetljiviji članovi našeg društva, te da u radu na materijalu koji će se naći ispred njih nema mesta vrdanju, jer njihovu pažnju treba zaokupiti odmah ili se to nikad neće desiti. Zato su Slavičini crteži za njih vrlo dinamični, živih boja, jasnih linija i preciznih oblika. Užitak sa kojim je govorila o deci otkrio je odmah i njenu nežnu, majčinsku stranu, a kad mi je opisala svog malenog sina, lako sam se mogla poistovetiti s njom, jer odlično poznajem "teren" - deca su ta koja nas uče šta im se dopada, a šta ne i na šta posebno moramo obraćati pažnji. I gde ćete bolje muze od one koje raste i sazreva pored vas? Slavica sarađuje sa autorima Hristom Petreskim, Velkom Nedelkovskim, Verom Andon i Trajčem Kacarovim i Aleksandrom Velinovom.
Osim temama vezanim za decu i njihovo odrastanje, sa svim malim i velikim problemima, Slavica se bavi i tematikom prilagođenom odraslima, pa vredno radi na svom prvom grafičkom romanu. Do njegovog izlaska na našem “Helly Cherry”-ju možete pročitati kratki strip “Nevolje sa mobilnim” koji je Slavica nacrtala po scenariju Žarka Vlaisavljevića. Slavica je 2022. godine sa radom "Odissey" bila i jedna od pet umetnika koji su dobili specijalnu nagradu međunarodnog konkursa čija je tema bila "Balkan kroz istoriju", i koji je bio deo multimedijalne izložbe "CAN for Balkans" (Comics Alliance Networking for Balkans) u Velesu 2023. godine.
Slavica sa strašću govori o svom radu, a to ćete moći osetiti i sami u narednom delu teksta u kom nas upoznaje sa onim što ju je inspirisalo da krene na svoj umetnički put koji će je, sigurna sam, odvesti na mnoga lepa mesta na kojima je čekaju priznanja i nagrade.
Slavica iskrenu ispovest o građenju svog umetničkog lika i dela počinje sjajnom rečenicom:
"Moje umetničko putovanje počelo je jednostavnim snom: da deci donesem radost i čuđenje kroz stranice ilustrovanih knjiga."
"Od kada znam za sebe, gajila sam strast prema crtanju. Fascinirao me je magični svet Diznijevih stripova, slikovnica i knjiga za decu, gde sam svaku stranicu ispunjavala olovkama i bojicama. Uticaj Volta Diznija na moju ljubav prema stripu je ogroman i on će za mene ostati vizionarski genije. Volt Dizni je otvorio mnoga polja u umetnosti i postao brend kojem se svi dive. Počeo je sa jednostavnim crtanim filmovima - od prvog crtanog filma sa sinhronizovanim zvukom do prvog celovečernjeg animiranog igranog filma, i nije stao na animaciji. Njegov brend predstavlja kreativnost, maštu i izvrsnost, a njegovi likovi ne samo da su postali ikone popularne kulture, već su prevazišli svoje animirano poreklo da bi našli mesto u stripu, oduševljavajući čitaoce svojim avanturama. Njegov rad je nesumnjivo odigrao značajnu ulogu u rasplamsavanju moje strasti za stripom od malih nogu. Do danas, ta strast i ona za crtanjem nastavljaju da osvetljavaju moj svet.
Moje umetničko putovanje počelo je crtežima ugljenom i nakon šest godina nastavilo se u svetu digitalne umetnosti. U tim ranim danima, istraživala sam svetlost i senku da bih prenela emocije i dubinu. Kako je tehnologija napredovala, pojavljivale su se nove tehnike, a posebno su me privlačile beskrajne mogućnostim digitalnog crtanja. Prelazak je bio uzbudljiv i izazovan dok sam se kretala kroz nepoznate alate i tehnike.
Jedna od najznačajnijih promena bila je potreba da se prihvati svet boja. U carstvu ugljena, nijanse crne i bele su dominirale mojom paletom, ali u digitalnoj umetnosti, spektar boja je postao moje igralište. Bilo je to otkriće koje je otvorilo potpuno novu dimenziju izražavanja i kreativnosti. Privukla me je ta dinamična umetnička forma. U početku je prelazak sa dečijih knjiga na strip bio zastrašujući. Konvencije pripovedanja su bile drugačije, a tempo je bio brži. Međutim, sa svakim stripom koji sam nacrtala, osećala sam radost i slobodu.
Uronila sam u dela legendarnih strip umetnika, crpeći inspiraciju iz njihovog majstorstva linija, oblika i kompozicija. Najviše me je impresionirala saradnja Frenka Milera i Dejvida Macukelija na stripovima kao što su „Derdevil: Ponovo rođen“ i „Betmen: Godina prva“. Ovi stripovi su primer savršene sinergije između scenarija i ilustracije.
Milerov scenario odlikuje složen razvoj karaktera, odnosno sposobnost da se udubi u psihološke dubine svojih likova. Dakle, "Betmen: Godina prva" je redefinisao Betmenovu priču o poreklu sa oštrom, realističnom oštricom, naglašavajući transformaciju Brusa Vejna u Mračnog viteza u pozadini urbanog propadanja i korupcije. Macukelijeva umetnost, s druge strane, savršeno dopunjuje Milerovo pisanje. Njegov čist, ekspresivan rad na liniji i pedantna pažnja ka detaljima pomažu da se Milerovi krupniji likovi postave u opipljiv, uverljiv svet. U ovom stripu njegova upotreba senke i svetla, zajedno sa njegovim dinamičnim kompozicijama, stvara bioskopski osećaj koji pojačava napetost i dramatičnost priče.
Što se tiče moje karijere, započela sam je prijavljivanjem na umetničke konkurse u nadi da ću dobiti priznanje i prilike. Sudbina je htela da mi ti početni koraci otvore vrata. Polako, ali sigurno, moj trud je urodio plodom. Počela sam da dobijam i konkretne ponude za posao.
Dok crtam, volim da slušam rok muziku, posebno Dejvida Bouvija i to u trenucima kada mi treba energija i buntovnički duh. S druge strane, slušam i klasičnu muziku, koja nudi drugačiju inspiraciju, budi duboke emocije i podstiče moju maštu.
Inspirisani umetnici stvaraju dela koja brišu granice između snova i budnog života, slično onome što radi film. Istraživanje mentalnih pejzaža i podsvesti može dovesti do duboko introspektivnih umetničkih dela koja podstiču razmišljanje.
Veliki uticaj na moju ljubav prema umetnosti imao je film "Šta bi snovi mogli postati" Vinsenta Vorda, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi. Zapanjujući vizuelni i maštoviti prikazi zagrobnog života otvorili su mi oči za moć umetnosti u pripovedanju priča. Način na koji je film koristio žive boje i pejzaže iz snova pokazao mi je kako umetnost može da stvori čitave svetove i da prenose duboke emocije. Svaka scena kao da je oživela slika, inspirisala me je da posmatram umetnost kao način da izrazim složene ideje i osećanja, ostavila je trajan utisak na mene, rasplamsavajući moju strast prema umetnosti i podstičući me da istražujem sopstvenu kreativnost. .
"Trumanov šou", režisera Pitera Vira, imao je veliki uticaj na moj osećaj slobode i nezavisnosti u umetnosti. Priča o Trumanu Berbanku, čoveku koji otkriva da je ceo njegov život televizijska iluzija koju orkestrira režiser, kontrolišući svaki aspekt njegovog sveta. Gledajući film shvatila sam važnost autentičnosti i samoizražavanja. Trumanovo putovanje da se oslobodi veštačkih ograničenja svog života podstaklo me je da sledim svoju umetničku viziju bez straha od spoljne kontrole ili manipulacije. Jer prava umetnost dolazi iz stvarnih iskustava i emocija, a ne iz prilagođavanja očekivanjima drugih ljudi.
Moj sledeći korak je da se upustim u novu uzbudljivu avanturu: stvaranje grafičkog romana. Ovo je projekat koji se već neko vreme razvija u dubini moje mašte i jedva čekam da ga oživim na stranicama.
Bez obzira na formu, želim da moja umetnost izaziva emocije, podstiče maštu i ostavlja trajni utisak na one koji je dožive.
Na svakom umetničkom putu, ljubav i podrška porodice su kamen temeljac. Za mene, ovo nepokolebljivo ohrabrenje dolazi od dvojice najvažnijih muškaraca u mom životu: mog muža i sina."
___
Slavica Kupenkova napravila je značajan broj stripova po scenariju Đore Đeleva, Žarka Vlaisavljevića i Milene Gartli. Nastavlja da ilustruje svoje i tuđe tekstove i da izlaže na kolektivnim izložbama širom Makedonije i Srbije… Kako sama kaže - zahvalna je na umetničkom putu koji ju je od dečijih knjiga doveo do stripa, pa ću vam baš zato ostaviti naslove časopisa i slikovnica koje krase njene ilustracije:
____
Pročitajte tekstove i ostalih učesnika rubrike "Kako sam postao..."
Slavicu sam tih dana sretala samo u prolazu i, na moju veliku žalost, nisam s njom stigla da se upoznam na pravi način. Pošto se trudim da podržim ljude koji dolaze na naš somborski festival i one sa kojima i sama sarađujem ili pratim njihov rad, iskoristila sam nedeljno podne da bih prisustvovala razgovoru koji je sa Slavicom vodio organizator festivala Danilo Bogdanović.
Slavičino obraćanje na njenom maternjem jeziku nije mi predstavljalo nikakav problem da razumem priču o njenom umetničkom putu i svemu što ju je vodilo ka trenutku kada je nama Somborcima, sa posebnim žarom, pokazivala sve ono na čemu je godinama marljivo radila, a toga uopšte nije malo, naprotiv. Uspela sam s njom da razmenim nekoliko rečenica nakon promocije, a njena srdačna priroda i otvorenost ka dijalogu odmah mi je dala ideju da je dodam na listu svih onih zanimljivih umetnika u “Helly Cherry” rubrici/upitniku “Kako sam postao/la…”, pa sam je već sutradan zamolila da mi napiše sve ono što bi volela da publika našeg vebzina sazna o njoj.
Slavica je poslala inspirativnu ispovest o svemu onom zbog čega je u svojoj zemlji, ali i u regionu, danas prepoznata kao zanimljiva, autentična umetnica. Svoj talenat usmerava ka deci, crtajući za njih edukativne slikovnice i ilustracije koje su postale deo poučnih zbirki priča, fanzina i pedagoških časopisa koje podržava i makedonsko ministarstvo kulture. Dok je, na promociji, govorila o ilustracijama za decu, osećala sam divljenje prema njoj jer znamo da su deca najosetljivija publika, i najosetljiviji članovi našeg društva, te da u radu na materijalu koji će se naći ispred njih nema mesta vrdanju, jer njihovu pažnju treba zaokupiti odmah ili se to nikad neće desiti. Zato su Slavičini crteži za njih vrlo dinamični, živih boja, jasnih linija i preciznih oblika. Užitak sa kojim je govorila o deci otkrio je odmah i njenu nežnu, majčinsku stranu, a kad mi je opisala svog malenog sina, lako sam se mogla poistovetiti s njom, jer odlično poznajem "teren" - deca su ta koja nas uče šta im se dopada, a šta ne i na šta posebno moramo obraćati pažnji. I gde ćete bolje muze od one koje raste i sazreva pored vas? Slavica sarađuje sa autorima Hristom Petreskim, Velkom Nedelkovskim, Verom Andon i Trajčem Kacarovim i Aleksandrom Velinovom.
Osim temama vezanim za decu i njihovo odrastanje, sa svim malim i velikim problemima, Slavica se bavi i tematikom prilagođenom odraslima, pa vredno radi na svom prvom grafičkom romanu. Do njegovog izlaska na našem “Helly Cherry”-ju možete pročitati kratki strip “Nevolje sa mobilnim” koji je Slavica nacrtala po scenariju Žarka Vlaisavljevića. Slavica je 2022. godine sa radom "Odissey" bila i jedna od pet umetnika koji su dobili specijalnu nagradu međunarodnog konkursa čija je tema bila "Balkan kroz istoriju", i koji je bio deo multimedijalne izložbe "CAN for Balkans" (Comics Alliance Networking for Balkans) u Velesu 2023. godine.
Slavica sa strašću govori o svom radu, a to ćete moći osetiti i sami u narednom delu teksta u kom nas upoznaje sa onim što ju je inspirisalo da krene na svoj umetnički put koji će je, sigurna sam, odvesti na mnoga lepa mesta na kojima je čekaju priznanja i nagrade.
Slavica iskrenu ispovest o građenju svog umetničkog lika i dela počinje sjajnom rečenicom:
"Moje umetničko putovanje počelo je jednostavnim snom: da deci donesem radost i čuđenje kroz stranice ilustrovanih knjiga."
Stripovi i knjige
"Od kada znam za sebe, gajila sam strast prema crtanju. Fascinirao me je magični svet Diznijevih stripova, slikovnica i knjiga za decu, gde sam svaku stranicu ispunjavala olovkama i bojicama. Uticaj Volta Diznija na moju ljubav prema stripu je ogroman i on će za mene ostati vizionarski genije. Volt Dizni je otvorio mnoga polja u umetnosti i postao brend kojem se svi dive. Počeo je sa jednostavnim crtanim filmovima - od prvog crtanog filma sa sinhronizovanim zvukom do prvog celovečernjeg animiranog igranog filma, i nije stao na animaciji. Njegov brend predstavlja kreativnost, maštu i izvrsnost, a njegovi likovi ne samo da su postali ikone popularne kulture, već su prevazišli svoje animirano poreklo da bi našli mesto u stripu, oduševljavajući čitaoce svojim avanturama. Njegov rad je nesumnjivo odigrao značajnu ulogu u rasplamsavanju moje strasti za stripom od malih nogu. Do danas, ta strast i ona za crtanjem nastavljaju da osvetljavaju moj svet.
Moje umetničko putovanje počelo je crtežima ugljenom i nakon šest godina nastavilo se u svetu digitalne umetnosti. U tim ranim danima, istraživala sam svetlost i senku da bih prenela emocije i dubinu. Kako je tehnologija napredovala, pojavljivale su se nove tehnike, a posebno su me privlačile beskrajne mogućnostim digitalnog crtanja. Prelazak je bio uzbudljiv i izazovan dok sam se kretala kroz nepoznate alate i tehnike.
Jedna od najznačajnijih promena bila je potreba da se prihvati svet boja. U carstvu ugljena, nijanse crne i bele su dominirale mojom paletom, ali u digitalnoj umetnosti, spektar boja je postao moje igralište. Bilo je to otkriće koje je otvorilo potpuno novu dimenziju izražavanja i kreativnosti. Privukla me je ta dinamična umetnička forma. U početku je prelazak sa dečijih knjiga na strip bio zastrašujući. Konvencije pripovedanja su bile drugačije, a tempo je bio brži. Međutim, sa svakim stripom koji sam nacrtala, osećala sam radost i slobodu.
Uronila sam u dela legendarnih strip umetnika, crpeći inspiraciju iz njihovog majstorstva linija, oblika i kompozicija. Najviše me je impresionirala saradnja Frenka Milera i Dejvida Macukelija na stripovima kao što su „Derdevil: Ponovo rođen“ i „Betmen: Godina prva“. Ovi stripovi su primer savršene sinergije između scenarija i ilustracije.
Milerov scenario odlikuje složen razvoj karaktera, odnosno sposobnost da se udubi u psihološke dubine svojih likova. Dakle, "Betmen: Godina prva" je redefinisao Betmenovu priču o poreklu sa oštrom, realističnom oštricom, naglašavajući transformaciju Brusa Vejna u Mračnog viteza u pozadini urbanog propadanja i korupcije. Macukelijeva umetnost, s druge strane, savršeno dopunjuje Milerovo pisanje. Njegov čist, ekspresivan rad na liniji i pedantna pažnja ka detaljima pomažu da se Milerovi krupniji likovi postave u opipljiv, uverljiv svet. U ovom stripu njegova upotreba senke i svetla, zajedno sa njegovim dinamičnim kompozicijama, stvara bioskopski osećaj koji pojačava napetost i dramatičnost priče.
Muzika
Što se tiče moje karijere, započela sam je prijavljivanjem na umetničke konkurse u nadi da ću dobiti priznanje i prilike. Sudbina je htela da mi ti početni koraci otvore vrata. Polako, ali sigurno, moj trud je urodio plodom. Počela sam da dobijam i konkretne ponude za posao.
Dok crtam, volim da slušam rok muziku, posebno Dejvida Bouvija i to u trenucima kada mi treba energija i buntovnički duh. S druge strane, slušam i klasičnu muziku, koja nudi drugačiju inspiraciju, budi duboke emocije i podstiče moju maštu.
Film
Inspirisani umetnici stvaraju dela koja brišu granice između snova i budnog života, slično onome što radi film. Istraživanje mentalnih pejzaža i podsvesti može dovesti do duboko introspektivnih umetničkih dela koja podstiču razmišljanje.
Veliki uticaj na moju ljubav prema umetnosti imao je film "Šta bi snovi mogli postati" Vinsenta Vorda, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi. Zapanjujući vizuelni i maštoviti prikazi zagrobnog života otvorili su mi oči za moć umetnosti u pripovedanju priča. Način na koji je film koristio žive boje i pejzaže iz snova pokazao mi je kako umetnost može da stvori čitave svetove i da prenose duboke emocije. Svaka scena kao da je oživela slika, inspirisala me je da posmatram umetnost kao način da izrazim složene ideje i osećanja, ostavila je trajan utisak na mene, rasplamsavajući moju strast prema umetnosti i podstičući me da istražujem sopstvenu kreativnost. .
"Trumanov šou", režisera Pitera Vira, imao je veliki uticaj na moj osećaj slobode i nezavisnosti u umetnosti. Priča o Trumanu Berbanku, čoveku koji otkriva da je ceo njegov život televizijska iluzija koju orkestrira režiser, kontrolišući svaki aspekt njegovog sveta. Gledajući film shvatila sam važnost autentičnosti i samoizražavanja. Trumanovo putovanje da se oslobodi veštačkih ograničenja svog života podstaklo me je da sledim svoju umetničku viziju bez straha od spoljne kontrole ili manipulacije. Jer prava umetnost dolazi iz stvarnih iskustava i emocija, a ne iz prilagođavanja očekivanjima drugih ljudi.
Moj sledeći korak je da se upustim u novu uzbudljivu avanturu: stvaranje grafičkog romana. Ovo je projekat koji se već neko vreme razvija u dubini moje mašte i jedva čekam da ga oživim na stranicama.
Bez obzira na formu, želim da moja umetnost izaziva emocije, podstiče maštu i ostavlja trajni utisak na one koji je dožive.
Na svakom umetničkom putu, ljubav i podrška porodice su kamen temeljac. Za mene, ovo nepokolebljivo ohrabrenje dolazi od dvojice najvažnijih muškaraca u mom životu: mog muža i sina."
___
Slavica Kupenkova napravila je značajan broj stripova po scenariju Đore Đeleva, Žarka Vlaisavljevića i Milene Gartli. Nastavlja da ilustruje svoje i tuđe tekstove i da izlaže na kolektivnim izložbama širom Makedonije i Srbije… Kako sama kaže - zahvalna je na umetničkom putu koji ju je od dečijih knjiga doveo do stripa, pa ću vam baš zato ostaviti naslove časopisa i slikovnica koje krase njene ilustracije:
- "Rosica"
- "Drugarče"
- "Na kriljata na samovilskoto konjče"
- "Volšebni trkala"
- "Mojot drugar tato"
- "Mojata najdobra majka"
- "101 gatanka"
- edicija "Učenje niz igra"
Pročitajte tekstove i ostalih učesnika rubrike "Kako sam postao..."