BELGRADE METAL FEST 2: Najelitnije jedinice srpskog metala u beogradskom Domu omladine

Publika; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Naše kašnjenje nije bilo veliko, te uspevamo da uhvatimo dobar deo nastupa det metalaca iz Požarevca zvanih Mogila Deathcult, koji sebe smatraju poslednjim bastionom stigijskog det metala i produžetkom sastava Grobdanište. Prepoznajem odmah na bini raspomamljenog Milana Vićića, još uvek nedovoljno priznatog barda andegraund scene u Srbiji, poznatog po radu u sastavu Nula iz Beograda, ali i po svom književnom i prevodilačkom radu, u isporučivanju tih nasušno prljavih rifova, dok iskrsavaju iz njih i Grave i Obituary i Autopsy i sva ta stara škola dozirana sladžiranim dumom sa mijazmom kripti, truleži, prosutih creva i iznutrica. Uzeti sve ono što je malograđanštini grozno, prljavo i morbidno, sve podljudsko i gnusno, i poetizovati ga, ispljunuti ga nazad u formi umetnosti, to je estetika i poetika koje požarevački sastav ovde ubedljivo reprezentuje.

Mogila Deathcult; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Svakako jedan od nosećih stubova i pionira nešto modernije hardkor i metalkor scene u Srbiji, koja se tu i tamo oslanja na emo i screamo eru, ne samo zbog njih samih nego i zbog organizovanja nama veoma dragog Decaying With the Boys festa, beogradski sastav Violent Chapter, predvođen harizmatičnim Milošem Marjanovićem, nastupio je sledeći i doneo četrdesetak minuta čiste energije i emocija, a zahvaljujući fenomenalnom zvuku, za koji je bio zadužen niko drugi do Igor Lončar (Wave studio), sva njihova modernost je mogla da dođe do svog punog izražaja, te mi je ovo ujedno odmah postao i njihov najdraži nastup do sada. Publici je ubrizgana adrenalinska injekcija, mošpit je bio uskovitlan, stejdždajving neminovan i već tada je valjda svima postalo jasno da ćemo biti svedoci Belgrade Metal Festa kao događaja za prepričavanje i dugo pamćenje.

Violent Chapter; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Red stare škole, red nove škole, pa opet red stare škole i naravno ratna mašinerija zvana Infest je ono što je usledilo, van svake sumnje i konkurencije naš najbolji det/treš metal sastav i jedan od najrespektabilniji naših metal bendova generalno, kako ovde tako i u inostranstvu, rado viđeni gosti evropskih metal festivala, sa ogromnim stažom i iskustvom, neupitnom iskrenošću i posvećenošću ne samo prema sebi nego i prema sceni iz koje su ponikli, čemu svedoči i činjenica da su jedni od organizatora samog festivala, čvrsto rešeni da oni budu ti koji će se naoružati do zuba i krčiti i osvetljavati put svima nama ostalima, kao najelitnija jedinica u ovom kulturnom ratu koji se sve više zaoštrava, ona koja udara tamo gde, u ovim uslovima, malo ko sme. Isporučili su još jednu besprekornu i beskompromisnu svirku, upotpunjenu poslovično nadahnutim govorima Zorana Sokolovića, čoveka koji je poneo barjak jednog načina života.

Infest; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Onda nešto sasvim drugačije, pa opet neizostavno kada govorimo o metal sceni u Srbiji, ali sada uplivavamo u post teritorije i to preko sastava koji tamo suvereno vlada. Naravno, reč je o beogradskom sastavu Consecration, koji je dosta dugo bio odsutan u hibernaciji i metamorfozama, koje su se odrazile i na promenu postave ovog trija. Za bubnjevima je sada Aleksandar Maksimović (The Father of Serpents). Presek karijere napravili su već mnogo puta oprobanim kompozicijama, „Aligator“, „Cimet“ i „Somna“, dok su novu stranicu benda najavili jednom novom kompozicijom, u kojoj je gostovala Aleksandra Gegović. U nju je stalo sve što ovaj bend jeste, od post-rok i šugejz meditacija do sladžerskog razaranja, i svega onog divnog i sofisticiranog što se dešava između. Binu napuštaju dok sa razglasa ide još jedna njihova nova i baladična kompozicija sa predstojećeg albuma. Opšti utisak je da ovaj sastav ima još mnogo toga da nam ponudi.

Consecration; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Beogradski sastav The Stone, hedlajner ovogodišnjeg Belgrade Metal Festa, ove godine slavi jedan lep jubilej – dvadeset godina od izlaska svog trećeg albuma pod nazivom „Zakon Velesa“, pa je prigodno akcenat bio upravo na tom albumu, što je nama starim fanovima leglo kao melem na ranu, a izveli su sa istog „Priviđenja“, „Zakon Velesa“ i „1168. (Sivi oblak stao nad Arkonom)“. Sa „Slovenske krvi“ je izveden „Dabog“, a sve u duhu istog atavističkog zanosa. Osvrt na najraniju fazu svog rada napravili su kroz bodlerovski nadahnutu kompoziciju „Za korak paklu bliže“, dok je presek novije i srednje ere ovog sastava prebogate diskografije napravljen kroz introspektivni i samoreflektivni „Kamenolom“ sa albuma „Nekroza“, košmarne „Kosturnice“ sa aktuelnog albuma i lascivno-morbidnu „Sekao duboko, zakopao plitko“ sa albuma „Golet“. The Stone prosto još jednom dokazuju da su institucija i da njihov značaj vremenom samo dobija na težini, a to dokazuju vrhunskom svirkom, konstantnom evolucijom zvuka iz albuma u album, sjajnim scenskim nastupom sa mnogo teatralnosti i odnosom sa svojom zaista impresivnom i posvećenom publikom. Bilo je divno gledati sve te ljude različitih generacija kako pevaju u glas i klince sa našminkanim licima kako skakuću, svu tu kolektivnu aklamaciju koja dolazi iz publike i rogove ponosno dignute u zrak, a imamo čime da se ponosimo kada gledamo The Stone na bini, u svoj sili i slavi. Koncert su zatvorili već pomenutom kompozicijom „1168. (Sivi oblak stao nad Arkonom)“ koja se završila gromoglasnim i repetitivnim usklicima „nikad krst! nikad krst! nikad krst!“, kao da je neka neznabožačka horda okupirala beogradski Dom omladine, i nekako je baš tu sve stalo, u taj poklič i vapaj iz davnina u kontekstu civilizacije koja posrće u blatu. Legendarna priča o krvavoj bitci u Arkoni i propasti poslednjeg uporišta stare slovenske religije i uništavanju Svetovidovog hrama u krstaškoj najezdi danskog kralja, odlična je parabola za sve naše unutrašnje bitke i borbe za sopstvene vrednosti i slobodu u najširem mogućem smislu - kolektivnom i individualnom.

The Stone; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Zaista nije lako i krajnje je nezahvalno izaći i svirati blek metal posle The Stone-a, a za taj zadatak je bio zadužen zemunski sastav Kolac i obavio ga hrabro, uz prigodnu scenografiju i ikonografiju usklađenu sa nazivom benda, sempl iz filma „Banović Strahinja“ u uvodu, takođe u skladu sa nazivom benda, i najsvetogrdniji i najsiroviji blek, sa sve iskrenošću koja vrca na sve strane i na koju je nemoguće ostati hladan. Ostalo nas je taman dovoljno i sa taman dovoljno energije da i njihov nastup ispratimo kako dolikuje i pozdravimo ih povicima i aplauzima.

Kolac; Klikom ovde pogledajte komplet BMF 2 kroz naš objektiv

Vrhunski zvuk, pažljiva selekcija svega najesencijalnijeg na domaćoj metal sceni u aktuelnom trenutku i jedinstvo u različitostima u vremenima kada nam je to preko potrebno, tri su najveća kvaliteta koja krase Belgrade Metal Fest. Metal je i Glad (The Stone) koji na bini izgleda kao razulareni varvarin spreman da razbija hrišćanske glave, metal je i Vandal (Infest) koji poput nekakvog crnog vojvode priziva apokalipsu i haos, ali je metal i Danilo Nikodinovski (Consecration) koji, sa hartagramom na majici, traži ljubav, nežnost i toplinu. Sve je to, braćo i sestre, u svima nama.

Do sledećeg viđenja...