Njegovo pakleno veličanstvo Vile Valo i ekstaza u Beogradu
Helly Cherry
Sećam se kada se pre više od pola godine na društvenim mrežama pojavila informacija da će Njegovo pakleno veličanstvo Vile Valo premijerno zasvirati u prestonici Srbije. Ne znam da li je prošlo par dana od najave, a koncert je rasprodat, što je nekako unapred odredilo šta bi nas moglo očekivati 9. aprila 2024. u sali Amerikana beogradskog Doma omladine. Fenomenalna atmosfera i bi. Emocije u litrima, horsko pevanje u decibelima - pa da krenemo.
Priliku da prvi izađe pred masu i istu zagreje za poslasticu večeri imao je mistični britanski duo Zetra, interesnatnog izgleda i nesvakidašnjeg žanrovskog izraza, negde na raskršću raznih metala i šugejza. Ipak, znalo se šta je zajednički muzički činilac okupljenih te večeri i koliko njih sitno broji do izlaska heroja iz mladosti, sadašnjosti, a ponegde, bogami, i detinjstva. Ovde ću sebično da iskoristim priliku i bacim se na kratku analizu zatečene situacije, iz prvog lica. Naime, polno/rodna struktura auditorijuma je išla u korist žena, što mi je bilo izuzetno drago, ali starosna je bila baš šarolika – od veterana do pionira, reklo bi se. Ja bih se kratko zadržao na milenijalcima, odnosno fanovima rođenih krajem (pa i tokom) osamdesetih i početom devedesetih, kojima i sam pripadam. Tamo negde početkom ovog milenijuma, kada su ljubitelji čvršćih, da ne kažem radikalnijih, gitarskih rifova ove generacije polako i estetski uplivavali u supkulturu, znalo se - mladi pankeri uglavnom u majicama grupa Sex Pistols i The Exploited, metalci Iron Maiden i Metallica. Tako je makar bilo po provinciji, a verujem i u većim gradovima Srbije. Naravno, imali smo i predstavnike ostalih žanrova, ali je ovom pravilu u većoj meri prkosilo svega par grupa. Jedna od njih bila je i HIM. Posebno majice sa motivima omota albuma „Razorblade Romance” i „Deep Shadows and Brilliant Highlights”. Tada se po porciju dobre muzike svakodnevno išlo i na Radio 202 i njihov „Hit nedelje”, gde se neretko mogao čuti i Vile Valov nežni vokal, nakalemljen na žestoku svirku ostatka grupe. E te generacije i tih ljudi je, čini mi se, bilo najviše na beogradskom koncertu ovog finskog gotik metalca.
Priliku da prvi izađe pred masu i istu zagreje za poslasticu večeri imao je mistični britanski duo Zetra, interesnatnog izgleda i nesvakidašnjeg žanrovskog izraza, negde na raskršću raznih metala i šugejza. Ipak, znalo se šta je zajednički muzički činilac okupljenih te večeri i koliko njih sitno broji do izlaska heroja iz mladosti, sadašnjosti, a ponegde, bogami, i detinjstva. Ovde ću sebično da iskoristim priliku i bacim se na kratku analizu zatečene situacije, iz prvog lica. Naime, polno/rodna struktura auditorijuma je išla u korist žena, što mi je bilo izuzetno drago, ali starosna je bila baš šarolika – od veterana do pionira, reklo bi se. Ja bih se kratko zadržao na milenijalcima, odnosno fanovima rođenih krajem (pa i tokom) osamdesetih i početom devedesetih, kojima i sam pripadam. Tamo negde početkom ovog milenijuma, kada su ljubitelji čvršćih, da ne kažem radikalnijih, gitarskih rifova ove generacije polako i estetski uplivavali u supkulturu, znalo se - mladi pankeri uglavnom u majicama grupa Sex Pistols i The Exploited, metalci Iron Maiden i Metallica. Tako je makar bilo po provinciji, a verujem i u većim gradovima Srbije. Naravno, imali smo i predstavnike ostalih žanrova, ali je ovom pravilu u većoj meri prkosilo svega par grupa. Jedna od njih bila je i HIM. Posebno majice sa motivima omota albuma „Razorblade Romance” i „Deep Shadows and Brilliant Highlights”. Tada se po porciju dobre muzike svakodnevno išlo i na Radio 202 i njihov „Hit nedelje”, gde se neretko mogao čuti i Vile Valov nežni vokal, nakalemljen na žestoku svirku ostatka grupe. E te generacije i tih ljudi je, čini mi se, bilo najviše na beogradskom koncertu ovog finskog gotik metalca.
Bilo je tačno 21h kada je Vile Valo, praćen skoro pa histeričnim vriskom mase i tonovima instrumentalne numere „Zener Solitaire”, sa ekipom, kako će se odmah pokazati, vrsnih muzičara, izašao na binu. Ovo je inače završna turneja promocije njegovog prošlogodišnjeg solo albuma „Neon Noir”, pa je pesmom „Echolocate Your Love”, kojom i otvara izdanje, podigao sidro i krenuo put vlastite beogradske plovidbe. A onda trans – „Killing Loneliness”, matične mu grupe HIM. Ovaj trend će se nastaviti do kraja svirke. Kada su na redu HIM pesme - potpuna euforija, a njegove trake - dobro prihvaćene, ali uz daleko manje doze ludila.
 |
| foto: Strahinja Rupnjak |
Inače, nastup su pratili i izuzetno dobri svetlosni efekti i igra nežnih boja. Scenografija je bila skromna, ali upečatljiva, i činio ju je neonski „heartagram”, jedinstveni i svevremenski logo grupe, adaptiran za ovu priliku inicijalima pevača – VV. U to ime, naiđe i „Neon Noir”, naslovna numera aktuelnog albuma. Tokom njenog izvođenja, odigrala se jedna veoma lepa scena. Finska gotik metal ikona dobila je iz publike skulpturu u obliku „heartagram-a”.
Valo je na bini bio dosta statičan, u skladu sa imidžom, ali izuzetno bravurozan vokalom, što je publika nagrađivala emanacijom emocija, difuzijom energije i jačinom horskog pojanja. To je možda i glavni utisak što sam poneo sa ovog koncerta, a koji je posebno došao do izražaja tokom izvedbe hita „Join Me in Death” i, kasnije, „Wings of Butterfly”. Na ovim pesmama, koje su, između ostalih, u neku ruku i obeležile HIM stvaralaštvo, zapevao je i pao u ekstazu i ko nije hteo, uz obavezno penjanja po ramenima.
Na set listi beogradskog koncerta našle su se i Valove solo kompozicije poput „Salute the Sanguine”, „Loveletting” i „In Trenodia”, ali i one iz HIM perioda, recimo, „The Kiss of Dawn”, „Poison Girl” i „Right Here in My Arms”. Au kako me potonja deganžirala u osnovnu školu, a deluje mi da nisam bio usamljen u tom dojmu. Za kraj - „Saturnin Saturnalia”.
Mislim, kao kraj, onaj posle koga niko ne mrda sa plesnog podijuma i viče – BIS, BIS, BIS. Razumeo nas je Valo i vratio se sa ekipom na još pola sata svirke u maniru koji su negovali čitave večeri – red HIM pesma, red njegovih (i obrnuto). Krenuli su sa „Gone With the Sin”, nastavili njegovom „Run Away From the Sun”, vratili se na HIM sa energičnom „Buried Alive” i zatvorili krug uz „Vertigo Eyes”. No, ne leži vraže – auditorijum ’oće još. A za drugi bis i naježiti se - „When Love and Death Embrace”. Kidalica.
Valo je na bini bio dosta statičan, u skladu sa imidžom, ali izuzetno bravurozan vokalom, što je publika nagrađivala emanacijom emocija, difuzijom energije i jačinom horskog pojanja. To je možda i glavni utisak što sam poneo sa ovog koncerta, a koji je posebno došao do izražaja tokom izvedbe hita „Join Me in Death” i, kasnije, „Wings of Butterfly”. Na ovim pesmama, koje su, između ostalih, u neku ruku i obeležile HIM stvaralaštvo, zapevao je i pao u ekstazu i ko nije hteo, uz obavezno penjanja po ramenima.
Na set listi beogradskog koncerta našle su se i Valove solo kompozicije poput „Salute the Sanguine”, „Loveletting” i „In Trenodia”, ali i one iz HIM perioda, recimo, „The Kiss of Dawn”, „Poison Girl” i „Right Here in My Arms”. Au kako me potonja deganžirala u osnovnu školu, a deluje mi da nisam bio usamljen u tom dojmu. Za kraj - „Saturnin Saturnalia”.
Mislim, kao kraj, onaj posle koga niko ne mrda sa plesnog podijuma i viče – BIS, BIS, BIS. Razumeo nas je Valo i vratio se sa ekipom na još pola sata svirke u maniru koji su negovali čitave večeri – red HIM pesma, red njegovih (i obrnuto). Krenuli su sa „Gone With the Sin”, nastavili njegovom „Run Away From the Sun”, vratili se na HIM sa energičnom „Buried Alive” i zatvorili krug uz „Vertigo Eyes”. No, ne leži vraže – auditorijum ’oće još. A za drugi bis i naježiti se - „When Love and Death Embrace”. Kidalica.
 |
| foto: Strahinja Rupnjak |
Gromoglasnim aplauzom ispraćen je Vile sa bine, a ovacije je dobio i kada se ukazao na galeriji Amerikane, krećući se ka izlazu. Mnogima je u sećanju ostao nastup grupe HIM 2006. na novosadskom Egzitu i verujem da je u publici bilo dosta onih koji su ga i tada gledali. Ali još više verujem da je ovo bio koncert koji bi mu mogao parirati u nekoj meri, na primer, u pogledu emocije i energije. Ta veza na relaciji - ovdašnja publika i izvođač, očigledno jača i deluje mi da su fanovi u to uverili i samog Valoa. Za HIM i US.
Timočanin