Nekroinverted - Patnje mladog blekera (2024, samizdat): DSBM za potpomaganje autofagije
Helly Cherry
Razumem što me moja sopstvena deca ne slušaju (ponekad), ali kada bend koji mi je veoma drag, što zbog estetike/izričaja i članova, neće da uvaži moje vapaje da urade dugosvirajući album, a oni opet izbace EP koji su snimali u kuhinji, među šerpama i sredstvima za otčepljivanje odvoda i šminkom za corpse paint - dođe mi da poludim od... euforije. Već treći put.
Zagrebački weirdo rock, umusavljen sa blackerskim i punkerskim šeretlucima, koji se odaziva na ime Nekroinverted izbacili su novi EP pod nazivom "Patnje mladog blekera" na Valentinovo, dakle 14. februara. Bolje da su ga izbacili 27. januara na srpsku školsku slavu, to bi odjeknulo kao bomba i imali bi publicitet. Ovako će se morati boriti sa Željkom Samardžićem, Tonijem Cetinskim i Backstreet Boysima za prevlast nad ušima i gaćicama zaljubljenih parova - ako je to uopšte još i aktuelno, ruže, pičke materine i ostalo. I za gaće nisam siguran, jer se sve polako seli na OnlyFans i automate u Japanu.
A tek koliko će njih pomisliti na Getea uopšte... Zaplakaću u stilu nemačkog romantizma.
Nakon usranog (u svakom smislu), ali nedvosmisleno genijalnog EP-ja "Magija i koprofagija", "Patnjica x Tugica" će vas pomilovati hrapavim rukama i uputiti vas u 'teške' muke mladih blekera, koji se prvom prilikom izgube u šumi zbog fotografisanja ili u bespućim tržnih centara, pa ih cela opština mora tražiti. Saberite se molim vas.
Prvi i drugi EP su obilovali kratkim rezovima, pankerskom minutažom, vrlo kompaktnom dozom noradrenalina, dok "Patnje" zalaze već u doom barice, jer zašto pesma ne bi trajala 5 minuta (!?). Umesto nekrštenog DSBM pristupa, kako bi dolikovalo verterovskom subjektu albuma, Nekrosi su se opredelili za enigmatične, mahom nerazumljive tekstove i zgusnutu atmosferu kao melasa. Morao sam tražiti tekstove na uvid, nečuveno. Kakvo mesto je ta Brtonigla, čim je zaslužila da se ovekoveči - pretpostavljam da je neko fensi sranje. Za BMK sam se ponadao da je gospodin Mirko Pajčin, ali zašto bi bio, kad može i vrlo diskutabilni, ali efektni refren na koji će ovlažiti trve blekeri i ljubitelji poljskog stoner/doom-a. "Pismo blekerici" je autistična ljubavna nota uticajima i nadam se ne stvarnim osobama.
Bez obzira na sve, esencija black-a je pogođena, kako god da okreneš, jer su makar vokali snimani tosterom, a bubnjevi pitom krompirušom, oplemenjenom elektrodama i namenskom zvučnom karticom - muzika je onakva kakvu sam očekivao, zapravo, i voleo bih da mi oni snimaju gitare, jer to umeju najbolje.
Mom Validži čestitke za grleno-vokalne egzibicije, ali trebalo je to još malo to da krčka, fermentira u veličanstvenu grozotu, da pati, ali - ima nade, koju polažem kao na trkaće konje, i kunem se u dugosvirajući album!
Jazavca na omotu neću ni da komentarišem, Isuse budi naš Maj.
Album sami potražite, atrofiraće vam kažiprst od kliktanja linkova.
Trake:
1: Brtonigla
2: BMK
3: Pismo blekerici
A tek koliko će njih pomisliti na Getea uopšte... Zaplakaću u stilu nemačkog romantizma.
Nakon usranog (u svakom smislu), ali nedvosmisleno genijalnog EP-ja "Magija i koprofagija", "Patnjica x Tugica" će vas pomilovati hrapavim rukama i uputiti vas u 'teške' muke mladih blekera, koji se prvom prilikom izgube u šumi zbog fotografisanja ili u bespućim tržnih centara, pa ih cela opština mora tražiti. Saberite se molim vas.
Prvi i drugi EP su obilovali kratkim rezovima, pankerskom minutažom, vrlo kompaktnom dozom noradrenalina, dok "Patnje" zalaze već u doom barice, jer zašto pesma ne bi trajala 5 minuta (!?). Umesto nekrštenog DSBM pristupa, kako bi dolikovalo verterovskom subjektu albuma, Nekrosi su se opredelili za enigmatične, mahom nerazumljive tekstove i zgusnutu atmosferu kao melasa. Morao sam tražiti tekstove na uvid, nečuveno. Kakvo mesto je ta Brtonigla, čim je zaslužila da se ovekoveči - pretpostavljam da je neko fensi sranje. Za BMK sam se ponadao da je gospodin Mirko Pajčin, ali zašto bi bio, kad može i vrlo diskutabilni, ali efektni refren na koji će ovlažiti trve blekeri i ljubitelji poljskog stoner/doom-a. "Pismo blekerici" je autistična ljubavna nota uticajima i nadam se ne stvarnim osobama.
Bez obzira na sve, esencija black-a je pogođena, kako god da okreneš, jer su makar vokali snimani tosterom, a bubnjevi pitom krompirušom, oplemenjenom elektrodama i namenskom zvučnom karticom - muzika je onakva kakvu sam očekivao, zapravo, i voleo bih da mi oni snimaju gitare, jer to umeju najbolje.
Mom Validži čestitke za grleno-vokalne egzibicije, ali trebalo je to još malo to da krčka, fermentira u veličanstvenu grozotu, da pati, ali - ima nade, koju polažem kao na trkaće konje, i kunem se u dugosvirajući album!
Jazavca na omotu neću ni da komentarišem, Isuse budi naš Maj.
Album sami potražite, atrofiraće vam kažiprst od kliktanja linkova.
Trake:
1: Brtonigla
2: BMK
3: Pismo blekerici
Daniel Tikvicki