Crnoslovlje je mrtvo! - Četvrti odrezak
Helly Cherry
Kada je 2021 godine stidljivo iskočio pred domaću publiku željnu pankerice i horora, u miksu sa dosta žestine i prstohvatom kosmičke strave (da jače ožeže!), monstrum je bio mali. Ali, gladan telesnih tečnosti, seckalica, slešovanja i grajndhausovanja, majndfakovanja, onostranije i druge onanije. Od malih nogu se videlo da je u pitanju gadna živuljka, koja se ne da lako vaspitati. Ali, pokazalo se i da je ova autohtona vrsta zapravo mnogo žilavija nego što se pretpostavljalo, pa i u 2024. ulazi jača nego ikad, gladnija i u nešto promenjenom ruhu. Poklonite se, vernici Ludog Boga, pred vama je Crnoslovlje broj četiri!
U duhu kreativne radoznalosti i večitog eksperimentisanja sa svime što se tiče žanra, i ovog puta nas trijumvirat sa severa iznenađuje svojom domišljatošću, ali i imanjem kohonesa da se svaki put otisnu dublje, dalje u dečački radoznaloj potrazi za novim svetovima strave i užasa. Pre svega, tu je vizuelna promena, praćena ilustracijama brutalno dobrog, ekspresivnog i lavkraftovski sugestivnog češkog multi-umetnika, Jeremy Famir-a! Kakve su to samo ilustracije, nabijene detaljima izvedenim manijakalnom preciznošću i religioznom posvećenošću, a kako i ne bi, budući da su ispale iz uma nekoga ko je direktno nakačen na braunilu maznutu iz mrtvačnice arkamske patologije, pa zatim nakačenu crevom šogota direktno za kosmostravičnu dimenziju fenomena poznatog kao univerzum. Dok gledate naslovnu ilustraciju i divite se kada vam kakva slična iskoči dok listate novi broj, ne možete a da ne budete uzbuđeni, srećni do imbecilnosti, pa i napaljeni, što da ne!
Tri autora (i to – kakva!) se predstavljaju pričama (i to – kakvim!), uz jedan intervju, autorski strip, kao i već čuvenu antirecenziju, ali i nešto novo. I ovog puta se nastavlja sve češći pohod na polje crne muzike, a novi broj Crnoslovlja donosi i EP izdanje niškog doom metal sastava, The Bloody Earth, kao najavu novog albuma koji uskoro izlazi. Pa, kud ćete više, malo li je?
Od gostujućih autora ovog puta dolaze provereni ljudi, koji imaju po nekoliko izdanja iza sebe i prilično su potkovani u žanru. Boris Mišić je već poznato lice Pressing izdavaštva, ali i neko ko jako dobro ume da predstavi atmosferu folklornog horora. Jedino što mu možda i bolje ide od folka, jeste ratni horor, pa još u kombinaciji sa folkom. E, takva vas priča čeka u ovom broju. Crna, brutalna, ali i nabijena jakim emocijama generisanim negde u bosanskim rovovima u vreme jednog od novijih ratova. Onostrano i realnost su uhvaćeni u demonski zagrljaj koji generiše žanrovski momenat uz puno podmuklih detonacija, fijukanja kuršuma i gelera, te sablasne beline usred crne noći. Priča „Bela tama“ gađa posred crnog srca svakog ljubitelja natprirodnog horora. Dušan Stojmenović nastupa sa pričom „Dolazi nam vrag u posetu“ i odmah da vam kažem, nije za one sa slabim stomakom! Ne, nema ovde napadnih krvopljusa, niti eksplicitnih opisa ubistava i sličnih nepočinstva. Ovde je momenat žanra skoro u potpunosti izvučen iz nedorečenog i neizrečenog, provučenog kroz filter uma opasnog psihopate. Sjajno, srcelomno i beznadežno za sve koji žele svetlo na kraju tunela. Nenad Mitrović daje svoj doprinos pričom „Bela kapela“. Radi se o detektivskom slešeru sa naglašenim majndfak momentom u pejofu. Dinamična i dobra u tempu, svakim pasusom odvlači čitaoca sve dublje u mulj, dok ne shvati da nema nazad i da je prekasno za bilo kakvu ljudsku reakciju. Tri različite i dobre priče, pa ko voli – jelo je postavljeno, konobar se samoubio nakon toga, požurite dok je vruće!
Intervju je sa, ni manje ni više, nego velemajstorom praktičnih efekata, talentom svetskog kalibra – Miroslavom Lakobrijom. Srpski Tom Savini, jedan od tvoraca Festivala Srpskog Filma Fantastike, režiser i fanatični zaluđenik za specijalne efekte u old school maniru (kome treba CGI kad je Miki tu, kome?). Neko ko je učestvovao na mnogim svetskim projektima (Bruknerov reboot „Hellraiser“- a je poslednji u nizu, a biće ih još), čovek koji je radio efekte za mnogo domaće filmove, priča o svom poslu, iskustvima, ljudima i događajima. Intervju koji svakako treba pročitati, radi se o velikom majstoru svog zanata.
Antirecenziju grozomornog antifilma, „The Nun 2“ (ne, ne zanima me da li se nekome svideo, jerbo nije stvar ukusa u pitanju, već preočigledna blasfemija u style over substance maniru, koja ne valja niti u jednom malecnom segmentu), potpisuje Mustafa Sejdinović, uz mudro promišljanje o ovom, ovom... (da li je u redu da ga nazovem filmom?).
Strip... e, tu već imamo zvezdu usponu! Pored toga što dobro piše horor i sprema svoju prvu zbirku za koju se manijakalno nadam da će ugledati svetlo dana ove godine, multimedijalni umetnik, Milan Simić, ume i da crta! I to kako! Kratak strip „Lovecraftum“ otkriva ekspresivnu liniju i nekonvencionalni tretman teksture, koji odiše živim kontrastima što pomažu crnim plućima lavkraftijane da prodišu punim kapacitetom na ovim stranicama. Nadajmo se da će Milan smoći snage i vremena da nastavi da se bavi stripom, očekujem od njega puno u budućnosti.
Eto, to bi bilo sve za ovo javljanje iz dubina jednog od mnogih spisateljko-čitalačkih paklova. Vredelo je pročitati novi broj od korice do korice. Još jednom hvala trojcu bez kormilara (ako ne računamo Ludog Boga koji ih blagosloMljava svojim ljigavim pipkom na dnevnom nivou, ne postoji drugo objašnjenje!), Danielu Tikvickom (drug tehnički urednik), Milanu Kovačeviću i crnoj eminenciji za koju znamo da se odaziva na magijsko ime Y̸̠̖͚̖̼̼͍͛̉̈́̅̅̐̈́̃͂̏̿͛͝O̵̗̎̐̀̀̄̽̽̑͑Ĝ̵̛̭̮̭̹͔̝͒̽͐́̋͝ͅ, što su istrajali i priredili još jedan broj najboljeg fanzina u našem i komšijskom crnoverzumu. Pomozite nezavisnu izdavačku scenu kupovinom fanzina, fan boksa, majice, delite, širite priču, Crnoslovlje je mrtvo!
Tri autora (i to – kakva!) se predstavljaju pričama (i to – kakvim!), uz jedan intervju, autorski strip, kao i već čuvenu antirecenziju, ali i nešto novo. I ovog puta se nastavlja sve češći pohod na polje crne muzike, a novi broj Crnoslovlja donosi i EP izdanje niškog doom metal sastava, The Bloody Earth, kao najavu novog albuma koji uskoro izlazi. Pa, kud ćete više, malo li je?
Od gostujućih autora ovog puta dolaze provereni ljudi, koji imaju po nekoliko izdanja iza sebe i prilično su potkovani u žanru. Boris Mišić je već poznato lice Pressing izdavaštva, ali i neko ko jako dobro ume da predstavi atmosferu folklornog horora. Jedino što mu možda i bolje ide od folka, jeste ratni horor, pa još u kombinaciji sa folkom. E, takva vas priča čeka u ovom broju. Crna, brutalna, ali i nabijena jakim emocijama generisanim negde u bosanskim rovovima u vreme jednog od novijih ratova. Onostrano i realnost su uhvaćeni u demonski zagrljaj koji generiše žanrovski momenat uz puno podmuklih detonacija, fijukanja kuršuma i gelera, te sablasne beline usred crne noći. Priča „Bela tama“ gađa posred crnog srca svakog ljubitelja natprirodnog horora. Dušan Stojmenović nastupa sa pričom „Dolazi nam vrag u posetu“ i odmah da vam kažem, nije za one sa slabim stomakom! Ne, nema ovde napadnih krvopljusa, niti eksplicitnih opisa ubistava i sličnih nepočinstva. Ovde je momenat žanra skoro u potpunosti izvučen iz nedorečenog i neizrečenog, provučenog kroz filter uma opasnog psihopate. Sjajno, srcelomno i beznadežno za sve koji žele svetlo na kraju tunela. Nenad Mitrović daje svoj doprinos pričom „Bela kapela“. Radi se o detektivskom slešeru sa naglašenim majndfak momentom u pejofu. Dinamična i dobra u tempu, svakim pasusom odvlači čitaoca sve dublje u mulj, dok ne shvati da nema nazad i da je prekasno za bilo kakvu ljudsku reakciju. Tri različite i dobre priče, pa ko voli – jelo je postavljeno, konobar se samoubio nakon toga, požurite dok je vruće!
Intervju je sa, ni manje ni više, nego velemajstorom praktičnih efekata, talentom svetskog kalibra – Miroslavom Lakobrijom. Srpski Tom Savini, jedan od tvoraca Festivala Srpskog Filma Fantastike, režiser i fanatični zaluđenik za specijalne efekte u old school maniru (kome treba CGI kad je Miki tu, kome?). Neko ko je učestvovao na mnogim svetskim projektima (Bruknerov reboot „Hellraiser“- a je poslednji u nizu, a biće ih još), čovek koji je radio efekte za mnogo domaće filmove, priča o svom poslu, iskustvima, ljudima i događajima. Intervju koji svakako treba pročitati, radi se o velikom majstoru svog zanata.
Antirecenziju grozomornog antifilma, „The Nun 2“ (ne, ne zanima me da li se nekome svideo, jerbo nije stvar ukusa u pitanju, već preočigledna blasfemija u style over substance maniru, koja ne valja niti u jednom malecnom segmentu), potpisuje Mustafa Sejdinović, uz mudro promišljanje o ovom, ovom... (da li je u redu da ga nazovem filmom?).
Strip... e, tu već imamo zvezdu usponu! Pored toga što dobro piše horor i sprema svoju prvu zbirku za koju se manijakalno nadam da će ugledati svetlo dana ove godine, multimedijalni umetnik, Milan Simić, ume i da crta! I to kako! Kratak strip „Lovecraftum“ otkriva ekspresivnu liniju i nekonvencionalni tretman teksture, koji odiše živim kontrastima što pomažu crnim plućima lavkraftijane da prodišu punim kapacitetom na ovim stranicama. Nadajmo se da će Milan smoći snage i vremena da nastavi da se bavi stripom, očekujem od njega puno u budućnosti.
Eto, to bi bilo sve za ovo javljanje iz dubina jednog od mnogih spisateljko-čitalačkih paklova. Vredelo je pročitati novi broj od korice do korice. Još jednom hvala trojcu bez kormilara (ako ne računamo Ludog Boga koji ih blagosloMljava svojim ljigavim pipkom na dnevnom nivou, ne postoji drugo objašnjenje!), Danielu Tikvickom (drug tehnički urednik), Milanu Kovačeviću i crnoj eminenciji za koju znamo da se odaziva na magijsko ime Y̸̠̖͚̖̼̼͍͛̉̈́̅̅̐̈́̃͂̏̿͛͝O̵̗̎̐̀̀̄̽̽̑͑Ĝ̵̛̭̮̭̹͔̝͒̽͐́̋͝ͅ, što su istrajali i priredili još jedan broj najboljeg fanzina u našem i komšijskom crnoverzumu. Pomozite nezavisnu izdavačku scenu kupovinom fanzina, fan boksa, majice, delite, širite priču, Crnoslovlje je mrtvo!
Dejan Sklizović