Šjor Rambo stari

Play klub, Kraljevo, 17. novembar 2023., ulaz 1300 dinara

Poslednjih godina Pušić deluje pomalo iz drugog plana, ali je poseta i rekacija objektivne kraljevačke publike pokazala da to po svemu sudeći nije neka prepreka da se dođe do zainteresovanih. Takođe, ove godine je i tri po decenije kako se SMC po prvi put diskografski oglasio, što koliko znam nije koristio u marketinške svrhe, niti posebno obeležavao, pa cenim da glavnom akteru cele ove priče obljetnice evidentno nisu nešto bitne i važne. Takođe, solidno ispod radara je prošla i pojava poslednjeg studijskoj albuma „Brod budala“ na vinilnom formatu, prošle godine, oko kog su uglavnom kružile priče da je teško nabavljiv i solidno skup, no pravi fanovi će se već snaći i strpljivim odvajanjem od usta doći do svog primerka. 

Što se samog koncerta tiče, on je počeo dvadesetak minuta iza deset, a sa Rambom na binu su izašli i Sale Ranković na bubnjevima, Miroslav Tovirac na električnom kontrabasu, te Vojno Dizdar na klavijaturama. Dakle sve njuške koje znamo od ranije. Kreće se sa „Variolom Verom“, pa se pomalo lenjo, ali i sa merakom prelazi na „Maroko“, „Operatera“, „Šakom u glavu“, „Mentalit“ (ne nužno ovim redom, ali su sve pobrojane svakako odsvirane). Ton vrlo dobar, a još se dodatno popravljao tokom svirke, Rambo i ekipa raspoloženi i reklo bi se inspirisani da sve prođe što bolje. Pregršt vrhunskog muziciranja, unisa i džez lomatanja se smenjivalo sa duhovitim opaskama i verbalnim kalamburima glavnokomandujućeg. Za ritam sekciju se slobodno može reći da je briljirala, Vojno Dizdar sveprisutan, ali iz drugog plana, no kada mu se ukaže prilika da se razmaše ubitačno efikasan i ubojit. Sve se to dešava pod budnim okom šefa parade koji je po ko zna koji put pokazao koliko dobro svira gitaru, ali koliko je i bistra, duhovita, šašava, ali i zdravorazumska misleća glava. 

Publika od početka blagonaklona, da bi negde ulaskom u poslednju trećinu koncerta sa „Karakterom“ sve pretvorilo u opšte veselje i horsko pevanje. Valja istaći izuzetnu verziju „Sokolovog grebena“, i to na plejbek, tokom koje su se sjajno proveli i publika i muzičari na bini. 

Što se repertoara tiče, on se sa izborom pesama kretao od albuma Titanik do živog albuma iz Doma Sindikata, uz vrlo malo osvrtanja na prva tri albuma, verujem da je Rambu te faze preko glave, ali to su mu jebiga i najbolji albumi, uz dužno poštovanje prema ostatku njegove po svemu nadprosečne diskografije. 

Poslednja dva albuma su ovlaš dokačena, a od aktuelnog singla „Baulinho Courinho“ smo čuli tek jedno parče. Rambo ionako ove koncerte ionako radi pod sloganom „tribute samom sebi“ tako da ne preostaje ništa drugo nego da se složimo sa njegovim izborom. Za kraj zvaničnog dela ide „Fap mašina“, pa višeminutno dozivanje na bis i na njemu „Hari Invalid Halid“, opet ovacije, ali nema više, prigodno odjavno kolo sa razglasa i to je sve. Oko sat i pedeset minuta rasne svirke i dobrog provoda, pravi klupski ugođaj, svakako je moglo još malo, ali i ovako je bilo sasvim dobro i u skladu sa onim što se od Ramba očekuje.