Poluanđelski Satan iz istočne Srbije ili ništa manje razuzdani urbani šaman, Nihil je pokazao da i dalje odlično pliva u svojoj ključaloj močvari zvuka, i leđno i prsno (a nije prso!). "Šaman" je u celosti produkcijski sjajno urađen i tu iznenađenja nema. Od prvog slušanja, nije me napuštao utisak da u čudnim trenucima iskaču fraze koje me neodoljivo podsećaju na francuski prog rock iz sedamdesetih, kao i zeuhl, koji mi je jedan od omiljenih žanrova. Ne znam kako i ne znam zašto, verovatno je do atmosfere i odabira tonova, tako se ispostavilo, što kaže Nigrutin. Navedeno se najviše očituje u uvodu pesme "Somerzbi" (koju sam imao prilike da pevam i horski u određenoj prilici, hahaha). Takođe, navedena pesma me podseća na prijateljicu koja često koristi frazu "teška priča". Referencu za zvuk koji pominjem potražite u kompozicijama bendova kao što su Magma, Eskaton, Rialzu - malo istražujte.
S druge strane, i bez moje fantazije iz prethodnog pasusa, lista mikro-žanrova koji su ukalupljeni i obrađeni kao na pravovernom soničnom disnotoru je čudna , čak i naspram debi-albuma „Satan resavski”, gde se više bavio mračnijim, svedenijim tonovima i (black) metal stranom. Ovde baščina tuče sve u šesnaest, ritmično posred lobanje, ali ništa nije isterano na čistinu, tu je tu je hip-, trip-hop, IDM, eurodance, samo možda dašak Aphex Twin-a ili Autechre-a fali da bude potpuni haos. Ako na sledećem albumu krene nešto da škripuće još više, znaću da su moji utisci uzeti u obzir.
Istina je da, standardno, ne mogu da odaberem i istaknem samo jednu pesmu, jer mi se gotovo sve obraćaju na duboko ličnom nivou. Zvuči preterano i samoživo, 'mator si i kenjaš' (doćićemo i do toga), ali kao što sam već rekao, Nihil je moja generacija, stoga dostatnu količinu referenci smatram svojim i proživljenim. Ovog puta ima manje 'mračnijeg' i ‘biblijskog’ materijala nego na prethodnom albumu, ali to ne znači da se oštrica stihova istupila. Zanemariću bilo kakvo citiranje, jer to morate sami da doživite, a i recenzija bi se pretvorila u pesmaricu. Nihil precizno secira stvarnost i pojave u društvu, u međuljudskim odnosima, i naravno, o ponašanju današnjih generacija. Da to ne bude sramna tirada ili kritika na tuđi račun, priča albuma je pod parolom da je sve za ljude, i da mi stariji treba da se opiremo tome da mrzimo ono što vole mladi. Dabome. Šta bih ja bez mojih mlađih drugara, a pri tom ne mislim na sopstvenu decu. Deo koji se odnosi na starkelje i fukse, vama se obraćam, elitisti i kvazi-intelektualci, koji ste tobože gadljivi na trash, šund i kič: sikter i moja preporuka je da uzmete po koji „Magnezijum direkt”.
Da atmosfera bude bolja, tu je (sveprisutni) gost u vidu Summer Deaths-a (o mladi Đoroviću), ali i zanimljive o talentovane gošće Jymenik ("Crno mi se piše", gde je trop Jelene Karleuše vrlo pametno upotrebljen, dok ona sama politizira i glumi trendsetera od državnih, to jest naših para – serem joj se u diskurs) i Trixie ("Lobanje"), čiji je doprinos nemerljiv. Priznajem da me je kupila sugestivnost Trixie u pesmi "Lobanje". Devojka prosto mami kao sirena da olupam o stenje i ovo malo mozga što imam u glavi kad god pustim pesmu, ali i Nihilovi versovi ne boluju od manjka pronicljivosti. Taj skoro-pa-svetski bol, ali i kontrolisani bol u predelu međunožja, da ne kažem kurcu kulminiraju u pesmi "Često budan". Pomenuta pesma me najviše i pogađa, jer me i svakodnevni način života koji sam svesno odabrao da živim, boli kao sam đavo. Otrovna iskrenost i način na koji je izveo pesmu me tera da se preispitujem iznova i iznova. Zašto mi to radiš Nikola... "Zdravlje mi je ok, ali izjeda me lament" MORA jednog dana u čitanke umesto prastarih romantičarskih primera.
Ako pričamo o potpunom ludilu i hoćete da se maknemo od deprimiranja sumornom svakodnevicom, tu je pesma "Vašar", uz prigodni spot, koja postoji i kao zasebni dragulj u vidu maksi-singla (ja bih rekao) i uz nju se gine kao Vlasi na ringišpilu, zbog dodatka remiksa nekolicine sveži(ji)h izvođača. Od njih bih istakao Bejbi Motorolu. Sačuvajmo i to malo žena na sceni koje nisu plastične sise i guzice, već stav i prečišćeno zrno kurčevitosti u lepom i ženstvenom pakovanju.
"Šaman resavski" vam neće otvoriti čakre, neće vam reći da prestanete da pijete i da se drogirate (jer zašto bi, svakom od volje i supstanca po želji) - ali će vas, ukoliko i samo ako nemate suve šljive umesto mozga i srca, suve grožđice umesto muda, saterati u ćošak smisla i besmisla i suočiti sa vašim izborima i inim posledicama. Kom obojci, tom opanci, kome ajahuaska, tome i pečurke, a nekome rakija šećeruša koju vam je komšija uvalio jer vas „gotivi” i nedobitni tiket iz kladže.
„Pumpamo se mladošću, sve dok nam face stare...”
S druge strane, i bez moje fantazije iz prethodnog pasusa, lista mikro-žanrova koji su ukalupljeni i obrađeni kao na pravovernom soničnom disnotoru je čudna , čak i naspram debi-albuma „Satan resavski”, gde se više bavio mračnijim, svedenijim tonovima i (black) metal stranom. Ovde baščina tuče sve u šesnaest, ritmično posred lobanje, ali ništa nije isterano na čistinu, tu je tu je hip-, trip-hop, IDM, eurodance, samo možda dašak Aphex Twin-a ili Autechre-a fali da bude potpuni haos. Ako na sledećem albumu krene nešto da škripuće još više, znaću da su moji utisci uzeti u obzir.
Istina je da, standardno, ne mogu da odaberem i istaknem samo jednu pesmu, jer mi se gotovo sve obraćaju na duboko ličnom nivou. Zvuči preterano i samoživo, 'mator si i kenjaš' (doćićemo i do toga), ali kao što sam već rekao, Nihil je moja generacija, stoga dostatnu količinu referenci smatram svojim i proživljenim. Ovog puta ima manje 'mračnijeg' i ‘biblijskog’ materijala nego na prethodnom albumu, ali to ne znači da se oštrica stihova istupila. Zanemariću bilo kakvo citiranje, jer to morate sami da doživite, a i recenzija bi se pretvorila u pesmaricu. Nihil precizno secira stvarnost i pojave u društvu, u međuljudskim odnosima, i naravno, o ponašanju današnjih generacija. Da to ne bude sramna tirada ili kritika na tuđi račun, priča albuma je pod parolom da je sve za ljude, i da mi stariji treba da se opiremo tome da mrzimo ono što vole mladi. Dabome. Šta bih ja bez mojih mlađih drugara, a pri tom ne mislim na sopstvenu decu. Deo koji se odnosi na starkelje i fukse, vama se obraćam, elitisti i kvazi-intelektualci, koji ste tobože gadljivi na trash, šund i kič: sikter i moja preporuka je da uzmete po koji „Magnezijum direkt”.
Da atmosfera bude bolja, tu je (sveprisutni) gost u vidu Summer Deaths-a (o mladi Đoroviću), ali i zanimljive o talentovane gošće Jymenik ("Crno mi se piše", gde je trop Jelene Karleuše vrlo pametno upotrebljen, dok ona sama politizira i glumi trendsetera od državnih, to jest naših para – serem joj se u diskurs) i Trixie ("Lobanje"), čiji je doprinos nemerljiv. Priznajem da me je kupila sugestivnost Trixie u pesmi "Lobanje". Devojka prosto mami kao sirena da olupam o stenje i ovo malo mozga što imam u glavi kad god pustim pesmu, ali i Nihilovi versovi ne boluju od manjka pronicljivosti. Taj skoro-pa-svetski bol, ali i kontrolisani bol u predelu međunožja, da ne kažem kurcu kulminiraju u pesmi "Često budan". Pomenuta pesma me najviše i pogađa, jer me i svakodnevni način života koji sam svesno odabrao da živim, boli kao sam đavo. Otrovna iskrenost i način na koji je izveo pesmu me tera da se preispitujem iznova i iznova. Zašto mi to radiš Nikola... "Zdravlje mi je ok, ali izjeda me lament" MORA jednog dana u čitanke umesto prastarih romantičarskih primera.
Ako pričamo o potpunom ludilu i hoćete da se maknemo od deprimiranja sumornom svakodnevicom, tu je pesma "Vašar", uz prigodni spot, koja postoji i kao zasebni dragulj u vidu maksi-singla (ja bih rekao) i uz nju se gine kao Vlasi na ringišpilu, zbog dodatka remiksa nekolicine sveži(ji)h izvođača. Od njih bih istakao Bejbi Motorolu. Sačuvajmo i to malo žena na sceni koje nisu plastične sise i guzice, već stav i prečišćeno zrno kurčevitosti u lepom i ženstvenom pakovanju.
"Šaman resavski" vam neće otvoriti čakre, neće vam reći da prestanete da pijete i da se drogirate (jer zašto bi, svakom od volje i supstanca po želji) - ali će vas, ukoliko i samo ako nemate suve šljive umesto mozga i srca, suve grožđice umesto muda, saterati u ćošak smisla i besmisla i suočiti sa vašim izborima i inim posledicama. Kom obojci, tom opanci, kome ajahuaska, tome i pečurke, a nekome rakija šećeruša koju vam je komšija uvalio jer vas „gotivi” i nedobitni tiket iz kladže.
„Pumpamo se mladošću, sve dok nam face stare...”
