Tematski podeljena na četiri poglavlja (zemlja, vazduh, vatra, voda), knjiga predstavlja predivno ispričanu priču o životu jednog od najtalentovanijih ljudi koji su ikada živeli na ovim prostorima. Hronološki vođena od momenta njegovog ulaska u svet muzike, pa do poslednjeg dana prekratkog života, priča svo vreme teče savršeno jasno. Obogaćena razgovorima sa nekim od najvažnijih ljudi iz njegovog života (Magi, Koja, i mnogi drugi) koji nisu predstavljeni u formi klasičnih intervjua, već su delovi istih smisleno razbacani po različitim delovima priče, tako da hronologija iste ne izgubi smisao, sa dodacima retko ili nikada objavljenih fotografija iz njegovog života, knjiga predstavlja najkvalitetnije štivo o Milanu.
Iako naslovljena kao priča o jednom čoveku, ova knjiga je zapravo i odlično svedočanstvo o toliko drugih sudbina i života, takođe i mala enciklopedija novog talasa i panka iz osamdesetih godina, ali u velikoj meri i priča o Ekatarini kao grupi, sa neverovatno detaljnim opisima nastajanja svakog pojedinačnog albuma, atmosferama sa snimanja, analizama pesama od strane samih članova, mukama sa izdavanjem većine albuma, i slično. Poseban kvalitet ovoj knjizi dao je autor onim što u njoj nije radio, u odnosu na ono što jeste. Nije joj prišao iz pozicije Milanovog prijatelja, (jer to i nije bio, iako ga je poznavao) što mu je omogućilo da, iako njegov veliki poštovalac, ostane dovoljno distanciran, dovoljno realan, kritičan kada treba, i što je najvažnije da knjigu ni u jednom momentu ne spušta na nivo banalnog i nepotrebnog tračarenja, da detalje iz ličnog života prepusti ljudima koji su ga odlično poznavali, i da priču svo vreme održi na nivou priče o jednom velikom umetniku i načinu na koji je svoju umetnost stvarao. A u moru uglavnom patetičnih i lažnih izliva emocija kada su Ekatarina i njen frontmen u pitanju, to je po mom mišljenju za svako poštovanje. Sjajna knjiga, pisana sa puno pijeteta, knjiga koja bi se, što je autor i želeo navodeći to u uvodu iste, svidela i onom o kojem je pisana.
Marko Gaić
