NEMANJA KOJIĆ KOJOT: Želim da verujem u bolje čovečanstvo | INTERVJU
Helly Cherry
Nemanja Kojić, poznatiji kao Hornsman Coyote je aktivan kako na domaćoj, tako i na inostranoj muzičkoj sceni skoro trideset godina. Ove godine se obeležava dvadeset godina od objavljivanja albuma „Solid“ koji je snimio sa svojim bendom „Eyesburn“, pa je u intervjuu za naš vebzin govorio o tom periodu karijere benda, ali i po pitanju svojih novih muzičkih izdanja, kolekcionarenja gramofonskih ploča, rege muzici kao pravcu i filozofiji, muzici koju trenutno sluša i planovima za budućnost.
Zdravo, Nemanja. Toliko potencijalnih tema ima za početak razgovora kada si ti u pitanju da je teško izabrati prvo pitanje ali, pošto je ove godine dvadeseta godišnjica od objavljivanja albuma „Solid”, neka intervju počne tim povodom. Kada se danas preslušava ovaj album, čini se kao da su pesme nastale sada, a ne pre dvadeset godina. Još uvek su aktuelne pošasti o kojima si pisao tada: Materijalizam, otuđenje, medijske manipulacije, korporativni kriminal, socijalna nepravda... Da li ti se čini da se nešto promenilo u odnosu na taj period u svetu i Srbiji?
Zdravo, Ilija. Da, predstava je ista, samo drugi glumci. Tehnologija napreduje i pritom obesmišljava sve živo, dok čovečanstvo nazaduje. Jedina razlika je da smo pre dvadeset godina pišući te pesme verovali u promene, što danas nije slučaj. Tada smo se borili a sad samo konstatujemo.
Pored objavljivanja albuma, u tom periodu ste sarađivali sa Terijem Dejtom, Maksom Kavalerom i njegovim bendom „Soulfy“, putovali Evropom, svirali na velikim festivalima i uopšte ste postigli nešto što ni jedan domaći bend nije. Kako sada gledaš na sve što vam se tada dešavalo?
To je bilo kratkotrajno ostvarenje sna. Verovali smo da ćemo potpisati ugovor sa nekim stranim izdavačem i nastaviti da putujemo svetom, što se nije desilo jer realno niko nije bio zainteresovan za reggae metal bend iz Srbije a i tom trenutku se igra u muzičkom biznisu menjala iz korena tako da mi tamo svoje mesto nismo našli. Bilo je strava nastupati na svim tim velikim i poznatim mestima: Olympia (Pariz), Dynamo fest...etc. Takodje, stajati na istim daskama sa svojim idolima: Max, “Black Sabbath”, “Slayer”...
Zdravo, Nemanja. Toliko potencijalnih tema ima za početak razgovora kada si ti u pitanju da je teško izabrati prvo pitanje ali, pošto je ove godine dvadeseta godišnjica od objavljivanja albuma „Solid”, neka intervju počne tim povodom. Kada se danas preslušava ovaj album, čini se kao da su pesme nastale sada, a ne pre dvadeset godina. Još uvek su aktuelne pošasti o kojima si pisao tada: Materijalizam, otuđenje, medijske manipulacije, korporativni kriminal, socijalna nepravda... Da li ti se čini da se nešto promenilo u odnosu na taj period u svetu i Srbiji?
Zdravo, Ilija. Da, predstava je ista, samo drugi glumci. Tehnologija napreduje i pritom obesmišljava sve živo, dok čovečanstvo nazaduje. Jedina razlika je da smo pre dvadeset godina pišući te pesme verovali u promene, što danas nije slučaj. Tada smo se borili a sad samo konstatujemo.
Pored objavljivanja albuma, u tom periodu ste sarađivali sa Terijem Dejtom, Maksom Kavalerom i njegovim bendom „Soulfy“, putovali Evropom, svirali na velikim festivalima i uopšte ste postigli nešto što ni jedan domaći bend nije. Kako sada gledaš na sve što vam se tada dešavalo?
To je bilo kratkotrajno ostvarenje sna. Verovali smo da ćemo potpisati ugovor sa nekim stranim izdavačem i nastaviti da putujemo svetom, što se nije desilo jer realno niko nije bio zainteresovan za reggae metal bend iz Srbije a i tom trenutku se igra u muzičkom biznisu menjala iz korena tako da mi tamo svoje mesto nismo našli. Bilo je strava nastupati na svim tim velikim i poznatim mestima: Olympia (Pariz), Dynamo fest...etc. Takodje, stajati na istim daskama sa svojim idolima: Max, “Black Sabbath”, “Slayer”...
 |
| foto: Promo |
Novi album „Eyesburn-a“ koji se zove „Troops of light“ je objavljen sredinom prošle godine, devet godina nakon izlaska „Reality Check-a“. Kakav je bio osećaj tokom samog procesa pravljenja muzike i kasnijeg snimanja albuma „Eyesburn-a“ nakon toliko vremena? Kako ti se čini prijem albuma od strane publike?
To je prvi album posle “Solid-a” koji je snimljen sa originalnom ritam sekcijom. Sam proces je bio veoma zabavan jer smo tačno znali šta hoćemo i u kom pravcu idemo. Cilj je bio oživeti stari “Eyesburn” zvuk i, koliko vidim, uspeli smo u tome jer je reakcija ljudi uglavnom dobra.
Pre dve nedelje si objavio rege pesmu „Kolektivno razumevanje“. U njoj se obraćaš svima, pa i samom sebi. Da li nam je kolektivno razumevanje potrebnije nego ranije? Šta je potrebno da uradimo ili postignemo da bi postali bolji ljudi?
Da bi smo postali bolji ljudi potreban je povratak saosećanja, povratak iskonskim vrednostima i manje oslanjanja na tehnologiju, barem u medjusobnoj komunikaciji. Sistem to konstantno guši i sprečava na sve moguće načine, ali ja ipak želim da verujem u bolje čovečanstvo.
Oni koji prate tvoj rad znaju da si veoma aktivan i kao rege muzičar i da si sarađivao sa najvećim imenima rege muzike, poput članova grupe „Burning Spear“, Jah Works-a, Lija Skreč Perija, Dža Masonom. Da li misliš da rege kao žanr ima status kakav zaslužuje u svetu i kod nas? I da li misliš da je filozofija regea zapravo shvaćena na pravi način u popularnoj kulturi?
Reggae je više ili manje zastupljen u svim pravcima moderne muzike. To će potvrditi svaki poznavaoc globalnog razvitka ove grane umetnosti. Roots reggae je inspirisao “Rolling Stones”, “The Clash”… Dub je preteča moderne produkcije i svih rejv pravaca.To ne govore samo reggae muzičari već mnogi rokeri, pankeri, metalci, tehno producenti i istoričari muzike dvadesetog veka. Filozofija je tek posebna priča. Promenila je način života i shvatanje svetskog poretka kod miliona ljudi. Samo pogledajte zaostavštinu Boba Marley-a.
Pored svirki sa svojim bendovima „Eyesburn“ i „Remedy“ i kao solo izvođač, nastupaš i kao DJ. U kojoj od ovih uloga se najbolje snalaziš ili koja ti najviše prija?
Ja se u životu bavim isključivo i jedino muzikom. Kada bih radio samo sa jednim bendom, imao bih previše slobodnog vremena i manjak novca za osnovne potrebe: računi, rashodi, oprema... Tako da moram a i želim da radim što više različitih stvari. Trenutno imam četiri aktivna oblika nastupanja: “Eyesburn”, “Remedy”, “Stomp” i Hornsman Coyote.
To je prvi album posle “Solid-a” koji je snimljen sa originalnom ritam sekcijom. Sam proces je bio veoma zabavan jer smo tačno znali šta hoćemo i u kom pravcu idemo. Cilj je bio oživeti stari “Eyesburn” zvuk i, koliko vidim, uspeli smo u tome jer je reakcija ljudi uglavnom dobra.
Pre dve nedelje si objavio rege pesmu „Kolektivno razumevanje“. U njoj se obraćaš svima, pa i samom sebi. Da li nam je kolektivno razumevanje potrebnije nego ranije? Šta je potrebno da uradimo ili postignemo da bi postali bolji ljudi?
Da bi smo postali bolji ljudi potreban je povratak saosećanja, povratak iskonskim vrednostima i manje oslanjanja na tehnologiju, barem u medjusobnoj komunikaciji. Sistem to konstantno guši i sprečava na sve moguće načine, ali ja ipak želim da verujem u bolje čovečanstvo.
Oni koji prate tvoj rad znaju da si veoma aktivan i kao rege muzičar i da si sarađivao sa najvećim imenima rege muzike, poput članova grupe „Burning Spear“, Jah Works-a, Lija Skreč Perija, Dža Masonom. Da li misliš da rege kao žanr ima status kakav zaslužuje u svetu i kod nas? I da li misliš da je filozofija regea zapravo shvaćena na pravi način u popularnoj kulturi?
Reggae je više ili manje zastupljen u svim pravcima moderne muzike. To će potvrditi svaki poznavaoc globalnog razvitka ove grane umetnosti. Roots reggae je inspirisao “Rolling Stones”, “The Clash”… Dub je preteča moderne produkcije i svih rejv pravaca.To ne govore samo reggae muzičari već mnogi rokeri, pankeri, metalci, tehno producenti i istoričari muzike dvadesetog veka. Filozofija je tek posebna priča. Promenila je način života i shvatanje svetskog poretka kod miliona ljudi. Samo pogledajte zaostavštinu Boba Marley-a.
Pored svirki sa svojim bendovima „Eyesburn“ i „Remedy“ i kao solo izvođač, nastupaš i kao DJ. U kojoj od ovih uloga se najbolje snalaziš ili koja ti najviše prija?
Ja se u životu bavim isključivo i jedino muzikom. Kada bih radio samo sa jednim bendom, imao bih previše slobodnog vremena i manjak novca za osnovne potrebe: računi, rashodi, oprema... Tako da moram a i želim da radim što više različitih stvari. Trenutno imam četiri aktivna oblika nastupanja: “Eyesburn”, “Remedy”, “Stomp” i Hornsman Coyote.
 |
| foto: Nikola Đorđević |
Kada već govorimo o pločama, kao neko ko godinama sakuplja vinile, kako gledaš na veliki povratak vinila kao forme poslednjih godina? Sve je više izvođača koji izdaju i reizdaju svoje albume u formi vinila. Čak su pre nekoliko dana članovi „Metalike“ kupili fabriku za proizvodnju ploča jer su nadmašile diskove u prodaji pa žele da maksimizuju profite.
Iskreno ne vidim smisao štampanja novih albuma na vinilu jer nisu snimani analogno. Ja uglavnom skupljam reizdanja starih albuma, a ako naidjem na original press to je BINGO!!! Uglavnom na vinilu kupujem Roots Reggae, Dub, Blues, classic jazz... Metal i hard core više volim da imam na CD-u, osim ako nije original iz osamdesetih.
Kada upoređuješ svoje početke i početke današnjih mladih bendova, da li misliš da je njima možda danas lakše u odnosu na vas imajući u vidu savremene tehnologije i mogućnosti koje one pružaju?
Lakše je danas roditeljima da deci kupe početničke instrumente. Tutorijali gde im ljudi pokazuju kako se svira, kako se koristi oprema… Mi ništa od toga nismo imali. Zato današnjim klincima treba godinu dana da postignu ono za šta je nama trebalo tri, četiri, možda i pet godina.
Da još jednom nakratko spojimo prošlost i sadašnjost. Ove godine nas očekuje nastavak „Munja“, filma za koji sada možemo da kažemo da ima kultni status kod nas. Ponovo si bio zadužen za muziku za film, ovaj put sa drugarima iz grupe „Prti Bee Gee“ i iz onoga što smo čuli od vas otprilike znamo šta da očekujemo. Koliko su „Munje“ uticale na tebe i karijeru „Eyesburn-a“? Da li je bilo lakše tada praviti muziku za ovaj film tada ili sada?
Prve “Munje” su se desile paralelno sa albumom “Fool Control” i to je bio naš vrhunac popularnosti na domaćem terenu. Mnogo nam je pomoglo prisustvo na tom soundtracku u to vreme. Raditi muziku za film je bilo nezaboravno iskustvo. Nove “Munje” se dešavaju u totalno drugačijem vremenu. ali opet, sam proces pravljenja muzike je bio uživanje jer sam radio sa mojim velikim prijateljima i omiljenim reperima - “Prti Bee Gee”.
Iskreno ne vidim smisao štampanja novih albuma na vinilu jer nisu snimani analogno. Ja uglavnom skupljam reizdanja starih albuma, a ako naidjem na original press to je BINGO!!! Uglavnom na vinilu kupujem Roots Reggae, Dub, Blues, classic jazz... Metal i hard core više volim da imam na CD-u, osim ako nije original iz osamdesetih.
Kada upoređuješ svoje početke i početke današnjih mladih bendova, da li misliš da je njima možda danas lakše u odnosu na vas imajući u vidu savremene tehnologije i mogućnosti koje one pružaju?
Lakše je danas roditeljima da deci kupe početničke instrumente. Tutorijali gde im ljudi pokazuju kako se svira, kako se koristi oprema… Mi ništa od toga nismo imali. Zato današnjim klincima treba godinu dana da postignu ono za šta je nama trebalo tri, četiri, možda i pet godina.
Da još jednom nakratko spojimo prošlost i sadašnjost. Ove godine nas očekuje nastavak „Munja“, filma za koji sada možemo da kažemo da ima kultni status kod nas. Ponovo si bio zadužen za muziku za film, ovaj put sa drugarima iz grupe „Prti Bee Gee“ i iz onoga što smo čuli od vas otprilike znamo šta da očekujemo. Koliko su „Munje“ uticale na tebe i karijeru „Eyesburn-a“? Da li je bilo lakše tada praviti muziku za ovaj film tada ili sada?
Prve “Munje” su se desile paralelno sa albumom “Fool Control” i to je bio naš vrhunac popularnosti na domaćem terenu. Mnogo nam je pomoglo prisustvo na tom soundtracku u to vreme. Raditi muziku za film je bilo nezaboravno iskustvo. Nove “Munje” se dešavaju u totalno drugačijem vremenu. ali opet, sam proces pravljenja muzike je bio uživanje jer sam radio sa mojim velikim prijateljima i omiljenim reperima - “Prti Bee Gee”.
 |
| foto: Promo |
Šta Kojot sluša u poslednje vreme i šta bi od muzike preporučio našim čitaocima?
Evo par albuma koje trenutno vrtim....
1. Etran Finatawa - The Sahara Sessions (world music)
2. Burning Spear - Hail H.I.M. Live,Santa Cruz 1983 (Roots Reggae)
3. Al Brown,Paulo Baldini - Dub Cuts (Dub)
4. Dub War - Westgate under fire (Ragga Punk metal)
5. Obituary - Dying of Everything (Death Metal)
Za kraj, šta možemo da očekujemo od grupa „Eyesburn“ i „Remedy“ i tebe kao solo izvođača i DJ-a u narednom periodu?
“Eyesburn” promocija albuma “Troops of light”, barem 3 koncerta, jer bend trenutno nije aktivan, “Remedy” radi na drugom albumu. Hornsman Coyote snima do sada najbitniji album za domaći teren na maternjem jeziku uz pomoć “Del Arno benda”. Najviše sam trenutno posvećen ovom albumu i imam velika očekivanja u vezi istog.
Nemanja, mnogo ti hvala za intervju.
Hvala, Ilija!
Evo par albuma koje trenutno vrtim....
1. Etran Finatawa - The Sahara Sessions (world music)
2. Burning Spear - Hail H.I.M. Live,Santa Cruz 1983 (Roots Reggae)
3. Al Brown,Paulo Baldini - Dub Cuts (Dub)
4. Dub War - Westgate under fire (Ragga Punk metal)
5. Obituary - Dying of Everything (Death Metal)
Za kraj, šta možemo da očekujemo od grupa „Eyesburn“ i „Remedy“ i tebe kao solo izvođača i DJ-a u narednom periodu?
“Eyesburn” promocija albuma “Troops of light”, barem 3 koncerta, jer bend trenutno nije aktivan, “Remedy” radi na drugom albumu. Hornsman Coyote snima do sada najbitniji album za domaći teren na maternjem jeziku uz pomoć “Del Arno benda”. Najviše sam trenutno posvećen ovom albumu i imam velika očekivanja u vezi istog.
Nemanja, mnogo ti hvala za intervju.
Hvala, Ilija!
Sa Kojotom razgovarao Ilija Najdanović