Nastasja Buđevac: Pravim kadrove kakve i sama volim da vidim u nečijem filmu | INTERVJU

Nastasja, ti dobar deo godine živiš i radiš u Parizu. Kako je došlo do toga?

U Parizu sam pre pet godina završila master studije. Nakon toga je tu zvanično i počeo moj profesionalni deo života. Radila sam u jednoj produkcijskoj kući kao art direktor, i tu sam se prvi put srela sa ljudima iz sveta filma. Tada sam počela da shvatam dinamiku i funkcionisanje ekipe u toj sferi. Posle tog iskustva sam bila pretežno u Beogradu, i tamo nastavila da radim u istom domenu, sa težnjom da počnem samostalno da se bavim filmom. U tom periodu sam imala više različitih saradnji kao rediteljka, i snimila sam nekoliko kratkometražnih filmova. U medjuvremenu sam prošla na konkursu za letnju školu dokumentarnog filma na fakultetu La Fémis u Parizu. Tom prilikom sam napisala i snimila jedan dokumentarac koji je prošlog septembra, u istom gradu, imao svoje prvo prikazivanje. I trenutno živim i radim u Parizu.

U tvojim dosadašnjim filmovima ti prikazuješ pre svega ljude i to iz velike blizine, sa dosta krupnih kadrova lica. Kako si došla do takve estetike?

Mislim da nemam konkretan odgovor na ovo pitanje. Oduvek sam volela krupne kadrove, posebno kada je u pitanju portret. Možda je na to uticala moja težnja ka jednostavnosti i manjem broju elemenata u jednoj slici/frejmu, a to mi krupni kadrovi omogućavaju. Pored toga, krupan kadar stvara osećaj tenzije, i daje direktniji, siroviji prikaz lika i emocije koju sam htela da dobijem u priči. Ustvari, ja pravim kadrove kakve i sama volim da vidim u nečijem filmu.

Spotovi za pesme Ništa da ti dam i Izmeri me dobro se razlikuju po estetici i stepenu improvizacije, ali postoji i sličnost - imaju jednog glavnog junaka. Šta ti je bilo u fokusu prilikom snimanja ta dva spota?

Ta dva spota su nastala u potpuno drugačijim uslovima. Spot za pesmu Ništa da ti dam sam snimila telefonom, i ideja je bila da se uz jako malo elemanata - portret glavnog junaka i ulično osvetljenje - napravi ambijent koji odgovara melodiji i emociji pesme, uz nameru da ceo spot zadrži low-tech atmosferu i izgleda pomalo apsurdno. A ujedno se to slagalo i sa Kovačevom zamisli koju je inicijalno imao baš za tu pesmu. Sa druge strane, spot za pesmu Izmeri me dobro je sniman u Parizu, sa znatno složenijom opremom. Ovaj spot sam pisala sa idejom da fokus priče bude na unutrašnjem narativu glavnog lika, i zato sam i pravila dominantno krupne kadrove protagoniste. Ovde sam takodje pravila i brze smene scena i nagla pomeranja kamere. Oduvek sam volela taj efekat koji stvara utisak greške, a ne ciljano donesene odluke o kadriranju.

Ovaj projekat sam realizovala uz sjajnu ekipu filmskih stvaraoca. Snimatelj je Charles Kapandji, asistent kamere je Tony Trepon, asistentkinja režije je Anaïs Costet, a glavni lik priče je Victor Brunel.

Snimila si za kratko vreme dva video spota za Jesenji Orkestar. Kako izgleda saradnja sa Danielom Kovačem?

S obzirom da mi je senzibilitet Danielovih pesama odavno bio poznat, dijalog sa njim na temu ova dva spota je bio prirodan i zabavan. Posebno kada je reč o spotu Izmeri me dobro, imajući u vidu da mi je Daniel dao potpunu slobodu i poverenje. Priču i ideju samog spota je video tek nakon što sam uradila finalnu montažu. Mislim da će ovo biti možda i jedina takva saradnja, gde izvodjač daje poptuno poverenje reditelju. To mi je dalo prostora za autentičan i iskren izraz u radu. Ovakva komunikacija je nešto što se ne dešava često u ovom poslu, i zato ovaj projekat za mene ima poseban značaj.

Šta je sledeće vezano za tvoje filmove? Šta sledeće treba da ispratimo?

Dokumentarac koji sam snimila prošlog septembra u Parizu, premijerno će biti prikazan ovog marta u Nišu, mom rodnom gradu. Centralna tema filma je paralela izmedju romantizovanog života i realnosti. Osim toga, u najavi imam pisanje i režiranje jednog novog dugometražnog filma ovde u Francuskoj.