Kako sam postao… Stevan Subić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Umetnik kog bih slobodno mogla nazvati i oktopodom stripa zbog veštog, istovremenog rada sa nekoliko različitih autora, za nekoliko različitih izdavačkih kuća, za nekoliko različitih zemalja, tokom ovih petnaestak godina pokazao je da njegov plamen nenametljive i tako lepe slave gori nesmanjenim sjajem.

Ali, nemojte se zavaravati - ništa od te slave nije Stevanu palo u krilo s neba, nema tu nikakvog čuda - u pitanju je strpljiv, naporan rad i samopouzdanje koje se nakon manjeg kraha u adolescentskom periodu, vratilo i pomoglo mu da zgrabi teško naoružanje - olovku i gumicu, i iscrta svoj put, na koji je, velikodušno, poveo i nas. A samopouzdanje donosi i onu preko potrebnu dozu smelosti da sami potražite svoju misiju, svoje zadatke u kojima ćete dokazati da ste vredni da se vaše ime upiše zlatnim slovima na stranicama strip-istorije.

Svaki od tih zadataka imao je specifičnosti koje su karakteristične za strip-škole na čijim je sveskama radio. Pošto je franko-belgijska škola zahtevnija od itallijanske, Stevan je u nekim periodima svog rada morao dobro da zagreje stolicu da bi uspeo da odgovori na postavljene izazove. To što je uspevao da jednako izgara na oba fronta, može zahvaliti svojoj izuzetnoj percepciji priče u kojoj kristalno jasno može da postavi radnju i likove.

I još nešto - za marljiv rad bitna je pozadina. Naša država ne ostavlja vam previše izbora oko toga kako da isplanirate svoj život. Možete živeti sasvim pristojnim, mirnim, običnim životom radeći obične, normalne poslove, a možete i gurnuti prste u teglu sa onim džemom na kom vam lepo piše - "Nemoj! Od ovoga se možeš raspasti ako ne konzumiraš kako treba! Nema tog apotekara kojem se možeš obratiti za uputstvo. Ako uzmeš previše ili premalo, ostaćeš prosečan i vreme će te pojesti! Taj voz više nikad nećeš uhvatiti!"

Ali, Stevan je uhvatio voz, iako nije stao na stanicu; i vozi se u njemu dovoljno dugo da svi putnici znaju ko je "Čovek iz grada bez vode". Znaju to čitaoci stripova "Tarzan" i "Conan", a znaće i oni kojima se smeši "Riddler". Znaju to i "Glénat", "Soleil", "Sergio Bonelli Editore", zna i "DC Comics". Znaju to i svi oni ljudi koji su mu dodelili razne nagrade za fantastične crteže koji su krasili zidove najlepših galerija. A šta je ono iz tog čudesnog sveta umetnosti što je najverovatnije u ogromnoj meri doprinelo da ovaj sjajan umetnik postane ovo što je danas, možete pročitati u nastavku teksta. Drugovi i drugarice - Stevan Subić ima reč!

Stevan ispred platna izloženog u Sarajevskoj likovnoj akademiji,
foto: privatna arhiva

Bendovi, muzičari i albumi


Tamo sredinom 90-ih, sa 12, 13 godina u društvu su nam dopale kasete, neki epski pirati, nestvarnih RATM, RHCP. Prvi albumi. Nismo imali love za LP, niti je iko od naših starijih slušao išta preko tog medija (tu i tamo se provukla među knjigama neka užegla ploča Zvonka Bogdana koju niko ne sluša) tako da smo se dovijali, gladni tog reskog decibela, grabili po Zrenjaninu u potrazi za novim kopijama, najavama. Gledali smo MTV, jurili sa kasetofonima da snimimo nove stvari. Recimo, sećam se te radosti kad sam uhvatio i snimio, čini mi se, 1995. na MTV-ju, najavljivan neko vreme, u to vreme novi singl RHCP, “Soul to squeeze”. To je bilo onako, baš posebno. Ta traka se brzo izlizala… U isto vreme se srećem i sa Disciplinom kičme, jedan od 3 meni najveća benda eks-Jugoslovenskog prostora. Haustor, Šarlo, Rambo Amadeus, onako, taj smeliji, karakterniji, inteligentan i iskren domaći RNR, punk rock. Pridružuju se Nirvana, Soundgarden, Depeche Mode, Alice in Chains, Pearl Jam, Primus, Sepultura, Korn i The Prodigy. Jako, autentično, lično - takav je bio i moj drajv ka crtanju, stvarno nam je dobro išlo u ovim kombinacijama tokom 90-ih. Kasnije veliki Tom Waits, Bowie, Muddy Waters i tiho zaranjanje u džez…

Režiseri i filmovi


Neiscrpna tema. U najkraćem, Kurosawa (Yojimbo, 7 Samurai, Ikiru (…) ), Scorsese (Raging Bull, Taxi Driver (…)), Coppola, Spielberg, Tarkovsky, Hitchcock, Kubrick (…), braća Koen, po meni najveći reditelj trenutno - Denis Villeneuve (Sicario, Prisoners, Arrival, BR2049, DUNE (!) (…) ). Od domaćih, neprikosnoveni Živojin Pavlović.

Stripovi


Prvi strip koji mi je ostao u sećanju komotno bi mogao biti neki Spajdermen ili neka Čelična kandža, nikada nisam otkrio o kom je stripu bila reč. Znam da je bio većeg formata, od tih jugoslovenskih magazina, da su mi ga roditelji kupili na nekoj dužoj vožnji po Jugoslaviji da bih mirovao na zadnjem sedištu. Najbliže kako bih ga opisao bile bi neke prikaze sa automatizovanim ekstremitetima nalik Dr Oktopusu, ali ipak drugačije… Bilo je toliko davno da će taj strip verovatno ostati tamo, u magli mog ranog detinjstva.

Avaj, prvi strip koji je onako baš bio važan, a značajno kasnije sam mu saznao ime, bila je ZS 263. Taj strip sam kao klinac našao na nekom tavanu, nije imao prvih nekoliko ni zadnjih nekoliko strana, i možeš misliti koliki je ta slatka praznina osmeh izmamila jednom dečaku sa budnom i silnom maštom koji crta od kako zna za sebe. Ta epizoda Zagora sa tim Molohom, u mojoj interpretaciji imala je ko zna koliko docrtanih početaka i krajeva priče.

Ubrzo zatim sa Zagorom se razilazim, bez buke i bivam osvojen Dilanom (“Demonska lepota”), Martijem (“Smrtonosni ujed “– LMS 28 special), Mister No-om (“Ananga”, Sclavi, žestoko), čak i Teksom, iako me vestern baš nikada nije ni najmanje privlačio, čak ni kao klinca. Konačno, ako bih morao, a moram, jer su ovde takva pravila, je li, da nabrojim nekoliko epskih autora to bi bili majstori Alex Toth, A. Breccia, D. Battaglia, S.Toppi, Claudio Villa, V. De la Fuente, J. Zaffino, tu i tamo Jean Giraud. Redom, sve od ovih džinova je poslastica za budno oko.

Pisci i knjige


Ovde možemo da ostanemo do sutra, celu nedelju…Ovako - Džojs (od onih sam koji su pokušali čak i sa Fineganovim bdenjem u originalu), Kafka (Sve!), Beket, Lavkraft (Sve!), Po, Miodrag Bulatović (Đavoli dolaze, Ljudi sa četiri prsta, Crveni petao leti prema nebu…), Andrić (Sve!), Crnjanski, Veselin Čajkanović i, da ne idemo dalje, pa da podcrtam ovu listu sa stelarnom četvorkom veličanstvenih: Haksli, Orvel, Bredberi, London!

Događaji


Prva premijera u pozorištu u Senti, kada sam sa desetak godina sa ekipom izašao po prvi put pred punu veliku salu tog divnog pozorišta na severu Srbije, gde smo odigrali komad ispraćen nekim nestvarnim aplauzom. Prvi veći koncert, mislim da je bila Disciplina Kičme, nakon Kojinog povratka, druga polovina 90-ih. Prvi gol dat na zvaničnoj kup utakmici za gradski klub sredinom 90-ih, to je bilo strava! Prve žurke nakon ukidanja ratnog stanja 1999. Prva epizoda moje radio emisije 2002. koja se zvala “Muholovka, Kineski skok kurs - all stars”, i emitovala se 8 godina. Prvi broj fanzina Žuta Cigla tada te 2006., to mi je baš značilo, onako dosledno na krilima poslednjih snaga koje je eho septembarskih izbora 2000. razbudio po naciji, lokalna stvar u Zrenjaninu. E-mail Gianfranca Manfredija 2012. sa ponudom da radim za Sergio Bonelli Editore, izdavača sa kojim sam odrastao. Veličanstvena predpremijera Denis-ove Dune u Parizu, 2021. Rad za DC Comics. Saradnja sa Paulom Danom.

Sjajno! Sjaj-no! E, Stevane, Kandža je izlazila u “Gigantu”
____

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva