Miljan Ristić: Ne budite zločinci. Čitajte knjige! | INTERVJU
Helly Cherry
„Smrtonosne i opasne knjige“ je deseta knjiga koju pisac, pesnik, bloger, aforističar, publicista, književni i rok kritičar, autor radio podkasta i portala eXperiment u kome je sve moguće, Miljan Ristić objavljuje.
Miljan je svoju desetu, jubilarnu knjigu, posvetio knjizi. „Glavni junak“ i centralana tema ove knjige je sama knjiga i to je suština samog omaža. U pitanju je svojevrsna studija koja se bavi knjigama i to, kao što kaže sam autor, „tamnom stranom knjige“.
Deseta knjiga po redu, nije mala stvar. Kakav imaš osećaj sada kada je konačno vani?
MR: Prezadovoljan sam kako je ispala, mislim u tehničkom smislu. Iako sam kompletnu pripremu za štampu uradio sam, postojala je određena doza sumnje i bojazni kako će knjiga vizuelno izgledati. Kako će izgledati njena materijalna forma. Ispala je mnogo bolje nego što sam se nadao, tako da u tom smislu sve pohvale pripadaju izdavaču. Svakako da sam zadovoljan jer je u pitanju prvi jubilej po pitanju mog književnog stvaralaštva. Srećan sam i ispunjen.
Posmatrajući dosadašnje knjige koje si napisao, uočio sam da se prilično razlikuju. Iza sebe imaš zbirke priča, poezije, dečije poezije, eseja, recenzija, prevoda a sada i jednu studiju. Da li si svestan te raznolikosti i kako gledaš na nju?
MR: Jednostvano radim ono što volim. Pokušavam da se ne ponavljam i da samim uvek ponudim nešto novo i drugačije. Međutim, u tom delovanju ne postupam planski već stvari se dogode same od sebe. Kada se u glavi pojavi ideja o nastanku pesme, priče, nekog teksta ili knjige, onda svu svoju pažnju i aktivnost usmerim u tom smeru i posle izvesnog vremena priča, tekst, pesma, knjiga dobija svoju krajnju formu. Vrlo često na početku kada se ideja rodi i ne znam kako će sve to izgledati na samom kraju, tako da se vrlo često i sam iznenadim krajnjim ishodom. Tako je bilo i u ovom slučaju.
Poezija, proza, recenzije, eseji, studija - gde se najbolje snalaziš i osećaš?
MR: Sve ima svoje. Različiti su osećaji i doživljaji kada se piše poezija i kada se piše proza. Poezija je više stvar mistike, simbolike i pronalaženja smisla u neizrečenom, dok te prilikom pisanja proze, nalet inspiracije može odneti u sasvim drugom pravcu od planiranog, što je osećaj koji mnogo volim. Po pitanju eseja i recenzija i oni takođe imaju te neke osećaje koje nose u sebi jednu posebnu draž. Često mi se dešavalo da pišući o nekom književnom, filmskom ili nekom umetničkom delu dokučim neke bitne stvari koje smatram da ne bih razaznao da nisam krenuo da o njima pišem. Pisanje recenzija i prikaza zahteva drugačiji i mnogo ozbiljniji pristup delu o kojem se želi pisati pa u tom smislu smatram da esejistika i kritika zapravo samo pomažu u izgrdanji vlastitog bića. Takođe, treba da postoji i određena doza hrabrosti odvažiti se pisati o nekom umetničkom delu pogotovo ako je u pitanju neko veliko delo, baš iz razloga što to može izazvati reakciju onih upućenijih i stručnijih, pa u tom smislu može biti i negativnim kritika i komentara. Sve u svemu, bez obzira šta da pišem, to radim jer me to čini srećnim, ispunjenim i opušta me. Pisanje je moje isceljenje, moja katarza zato i pišem.
Po tvojim rečima, ova knjiga je nastala slučajno. Isprva si planirao da napišeš samo jedan članak ali se ispostavilo da tu ima mnogo više materijala. Koliko ti je trebalo vremena od inicijalne ideje do napisane knjige (verujem da je istraživanje (po internetu i bibliotekama) oduzelo najviše vremena)?
MR: Nekoliko tema kojom se bave Smrtonosne i opasne knjige obrađivao sam i ranije na svom portalu i istoimenoj knjizi eXperiment u kome je sve moguće, ali to su bili neopširni tekstovi. Shodno tome, ideja o temama sadržanim u ovoj knjizi rođena je mnogo pre nego što je uopšte i nastala ideja o koncepiranju same knjige. Stvarno nisam imao nameru da objavljujem knjigu, jer kada sam krenuo sa pisanjem teksta o smrtonosnim i opasnim knjigama smatrao da će to biti jedan poduži tekst od nekoliko desetina strana. Međutim, dok sam istraživao i prikupljao građu, tema se samo širila tako da sam posle morao dosta toga da izbacujem i skraćujem jer bi knjiga bila preobimna. Istraživanje je trajalo više od 3 godine i moram priznati da mi je to traganje i prikupljanje materijala pružilo neku novu draž koju mi pisanje sve do tih trenutaka nije pružalo, tako da sam iskreno uživao koncepirajući ovu knjigu o knjigama.
Ako se ne varam, ovo je pionirski poduhvat na našem prostoru. Postoji li doza treme kako će biti prihvaćena ili upravo suprotno, rasterećenost i zadovoljstvo znajući da si postavio neki temelj?
MR: Ne znam da li je pionirski poduhvat na našim prostorima ali je svakako pionirski poduhvat kada je u pitanju moje stvaralaštvo. Trema uvek postoji ali iskren da budem, objavljen je mali tiraž knjige tako da neće stići do velikog broja ljudi. U tom smislu knjiga će ostati kao svojevrsno undergraund štivo. Ono što me je iznenadilo mnogi ljudi su me kontaktirali za knjigu, što stvarno nisam očekivao.
Specifično za ovu knjigu jeste to što u fazi njenog nastanka, sfera istraživanja nije bila fokusirana samo na književnost, istoriju i naučnu literaturu, već sam dosta pažnje posvetio i na stvaralaštvo iz oblasti popularne kulture što je u konkretnom slučaju podrazumevalo veliki broj odgledanih filmova, serija, anima, pročitanih stripova i mangi a koji su se u izvesnom smislu bavili knjigama koje su bile predmet istraživanja.
Knjiga je dostupna već neko vreme. Kakvi su komentari čitalaca i što me posebno zanima, da li je možda stigla i do stručne javnosti i kakvi su njihovi utisci ako ih ima?
MR: Knjiga je zvanično objavljena krajem juna 2022. godine. Retko ko je imao prilike da dođe do knjige jer ja nisam knjigu još uvek plasirao. Za izdavača ne znam, ali ja sam za sada knjigu podelio nekolicini svojih prijatelja i saradnika. Onaj mali broj ljudi koji je pročitao knjigu kaže da im se knjiga dopala, da je zanimljiva ali previše mračna. Što se tiče stručne javnosti, kritike tek očekujem, ali iskren da budem knjiga i nije pisana da zadovolji kriterijume stručnjaka već kao omaž knjizi. Sa druge strane, ja sam koristio dosta „tuđe“ građe ali sam se trudio da uvek navedem izvor koji sam koristio, tako da u tom smislu ima poprilično fusnota u knjizi. Takođe, veliki deo materijala u knjizi je preveden sa engleskog jezika, pa se u tom smislu pojedini tekstovi po prvi put mogu pročitati na srpskom jeziku.
U fazi stvaranja knjige imao sam nekoliko polemika oko pojedinih delova u knjizi sa ljudima koji su upućeni u materiju po pitanju autentičnosti i istinitosti napisanog. Oni su mi sugerisali da možda i nije baš tako kao što je napisano i da je istina možda drugačija, nudeći mi neke drugačije modele, ali ja sam ostao pri svojim stavovima, baš zato što danas postoje mnoge verzije istine u zavisnosti od situacije, ugla posmatranja ili pak interesa. Na kraju krajeva, sada je postalo popularno da se izvrću i menjanju istorijske činjenice pa zašto ne bih onda i ja malo to činio. Ipak, smatram da ova knjiga u najvećoj meri ima istorijsko utemeljenje, što opet napominjem, nije presudni parametar na kojem se gradila knjiga.
Ono što sada sledi je promocija. Nedavno si održao jednu u Kladovu u okviru Border Rock festivala, sledi Zaječar. Kako je bilo u Kladovu i gde te još možemo videti ovog leta, postoje li neki konkretni planovi?
MR: U Kladovu je knjiga samo najavljena a zapravo bila je promocija eXperimenta. Trenutno sam u velikoj jurnjavi i obavezama tako da još nisam stigao da o svemu čak ni razmislim. Svakako da planiram promocije, ali još ništa konkretno nisam definisao. Meni je bilo najbitnije da knjiga ugleda svetlost dana a promocije, manje, više. Svi mi dobro znamo da su književne večeri i promocije knjiga zapravo dešavanja koja su izumrla i da na takvim dešavanjima gotovo da nema posetilaca, tako da je pitanje koliko je svrsishodno uopšte i praviti takve skupove. Promocija preko društvenih mreža i interneta je delotvornija i dospe do većeg broja ljudi tako da će ovaj tvoj intervju biti i više nego odlična reklama za knjigu. Hvala ti na tome.
(Pisana) reč može biti jako skupa, ubojitija i moćnija od mača. Ove knjige to pokazuju jer se protežu kroz više vekova. Ipak, tu moć joj daje čovek i njegova (zlo)upotreba. Kako ti vidiš ovu tvrdnju?
MR: Baš kao što si rekao. Ono što je bitno napomenuti je moć koju knjiga dobija kada bude napisana i kasnije čitana i interpretirana. Knjiga kao jedan predmet, neživa stvar, pisana od strane ljudi, rađa nove ideje, menja mišljenja, širi poglede na svet, pomera granice, sadrži sva znanja, krije mnoge tajne i istine ali isto tako i zavodi, obmanjuje i manipuliše, što ljude navodi da čine mnoga grandiozna, humana i plemenita ali i loša, zla i surova dela. Kao takva knjiga možda i jeste nešto najuticajnije što je stvorio čovek. Zato sam ovu knjigu i rešio da napišem dobro znajući činjenicu da se danas knjiga sve više zanemaruje i sve manje čita.
Nakon istraživanja, napisane knjige, nakon vremenske distance - do kog zaključka si došao vezano za ovu temu?
MR: Knjiga je završena pre nekoliko meseci, tako da vremenska distanca nije velika, ali parafraziraću ono što sam napisao u Uvodnoj reči knjige: „...o temama kojima se bavi Smrtonosne i opasne knjige može se još mnogo toga reći i svakako da mi je po nešto i promaklo da kažem na tu temu. Ali kada bih se rukovodio tim principima, knjiga nikad ne bi ugledala svetlost dana, baš zato što je tema kojom se bavi prilično opširna, kompleksna i slojevita. U tom smislu, Smrtonosne i opasne knjige su samo polazna tačka ili mala osnova za kreiranje neke mnogo obimnije, detaljnije i važnije knjige koja će se baviti smrtonosnim i opasnim knjigama. Možda ću je ja napisati u nekoj doglednoj budućnosti; možda će je napisati neko drugi. To nije ni bitno. Bitno je da je stvorena još jedna knjiga koja veliča knjigu, makar i kroz njenu tamnu stranu.”
Hvala ti Miljane na intervjuu. Ostavljam tebi da zaključiš ovaj razgovor…
MR: Hvala tebi na ovom razgovoru. Stvarno mi mnogo znači. Hvala ti što si uvek bio tu i ispratio sve čime se bavim. Za kraj citirao bih reči Josifa Brodskog: „Postoji zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je ne čitati ih”.
Zato ne budite zločinci. Čitajte knjige!
Miljan je svoju desetu, jubilarnu knjigu, posvetio knjizi. „Glavni junak“ i centralana tema ove knjige je sama knjiga i to je suština samog omaža. U pitanju je svojevrsna studija koja se bavi knjigama i to, kao što kaže sam autor, „tamnom stranom knjige“.
Miljana ste više puta sretali na našim stranicama i kao novinara naše redakcije. Ovoga puta je u ulozi pisca i sa njim razgovaramo o novoj knjizi.
Deseta knjiga po redu, nije mala stvar. Kakav imaš osećaj sada kada je konačno vani?
MR: Prezadovoljan sam kako je ispala, mislim u tehničkom smislu. Iako sam kompletnu pripremu za štampu uradio sam, postojala je određena doza sumnje i bojazni kako će knjiga vizuelno izgledati. Kako će izgledati njena materijalna forma. Ispala je mnogo bolje nego što sam se nadao, tako da u tom smislu sve pohvale pripadaju izdavaču. Svakako da sam zadovoljan jer je u pitanju prvi jubilej po pitanju mog književnog stvaralaštva. Srećan sam i ispunjen.
Posmatrajući dosadašnje knjige koje si napisao, uočio sam da se prilično razlikuju. Iza sebe imaš zbirke priča, poezije, dečije poezije, eseja, recenzija, prevoda a sada i jednu studiju. Da li si svestan te raznolikosti i kako gledaš na nju?
MR: Jednostvano radim ono što volim. Pokušavam da se ne ponavljam i da samim uvek ponudim nešto novo i drugačije. Međutim, u tom delovanju ne postupam planski već stvari se dogode same od sebe. Kada se u glavi pojavi ideja o nastanku pesme, priče, nekog teksta ili knjige, onda svu svoju pažnju i aktivnost usmerim u tom smeru i posle izvesnog vremena priča, tekst, pesma, knjiga dobija svoju krajnju formu. Vrlo često na početku kada se ideja rodi i ne znam kako će sve to izgledati na samom kraju, tako da se vrlo često i sam iznenadim krajnjim ishodom. Tako je bilo i u ovom slučaju.
Poezija, proza, recenzije, eseji, studija - gde se najbolje snalaziš i osećaš?
MR: Sve ima svoje. Različiti su osećaji i doživljaji kada se piše poezija i kada se piše proza. Poezija je više stvar mistike, simbolike i pronalaženja smisla u neizrečenom, dok te prilikom pisanja proze, nalet inspiracije može odneti u sasvim drugom pravcu od planiranog, što je osećaj koji mnogo volim. Po pitanju eseja i recenzija i oni takođe imaju te neke osećaje koje nose u sebi jednu posebnu draž. Često mi se dešavalo da pišući o nekom književnom, filmskom ili nekom umetničkom delu dokučim neke bitne stvari koje smatram da ne bih razaznao da nisam krenuo da o njima pišem. Pisanje recenzija i prikaza zahteva drugačiji i mnogo ozbiljniji pristup delu o kojem se želi pisati pa u tom smislu smatram da esejistika i kritika zapravo samo pomažu u izgrdanji vlastitog bića. Takođe, treba da postoji i određena doza hrabrosti odvažiti se pisati o nekom umetničkom delu pogotovo ako je u pitanju neko veliko delo, baš iz razloga što to može izazvati reakciju onih upućenijih i stručnijih, pa u tom smislu može biti i negativnim kritika i komentara. Sve u svemu, bez obzira šta da pišem, to radim jer me to čini srećnim, ispunjenim i opušta me. Pisanje je moje isceljenje, moja katarza zato i pišem.
Po tvojim rečima, ova knjiga je nastala slučajno. Isprva si planirao da napišeš samo jedan članak ali se ispostavilo da tu ima mnogo više materijala. Koliko ti je trebalo vremena od inicijalne ideje do napisane knjige (verujem da je istraživanje (po internetu i bibliotekama) oduzelo najviše vremena)?
MR: Nekoliko tema kojom se bave Smrtonosne i opasne knjige obrađivao sam i ranije na svom portalu i istoimenoj knjizi eXperiment u kome je sve moguće, ali to su bili neopširni tekstovi. Shodno tome, ideja o temama sadržanim u ovoj knjizi rođena je mnogo pre nego što je uopšte i nastala ideja o koncepiranju same knjige. Stvarno nisam imao nameru da objavljujem knjigu, jer kada sam krenuo sa pisanjem teksta o smrtonosnim i opasnim knjigama smatrao da će to biti jedan poduži tekst od nekoliko desetina strana. Međutim, dok sam istraživao i prikupljao građu, tema se samo širila tako da sam posle morao dosta toga da izbacujem i skraćujem jer bi knjiga bila preobimna. Istraživanje je trajalo više od 3 godine i moram priznati da mi je to traganje i prikupljanje materijala pružilo neku novu draž koju mi pisanje sve do tih trenutaka nije pružalo, tako da sam iskreno uživao koncepirajući ovu knjigu o knjigama.
Ako se ne varam, ovo je pionirski poduhvat na našem prostoru. Postoji li doza treme kako će biti prihvaćena ili upravo suprotno, rasterećenost i zadovoljstvo znajući da si postavio neki temelj?
MR: Ne znam da li je pionirski poduhvat na našim prostorima ali je svakako pionirski poduhvat kada je u pitanju moje stvaralaštvo. Trema uvek postoji ali iskren da budem, objavljen je mali tiraž knjige tako da neće stići do velikog broja ljudi. U tom smislu knjiga će ostati kao svojevrsno undergraund štivo. Ono što me je iznenadilo mnogi ljudi su me kontaktirali za knjigu, što stvarno nisam očekivao.
Specifično za ovu knjigu jeste to što u fazi njenog nastanka, sfera istraživanja nije bila fokusirana samo na književnost, istoriju i naučnu literaturu, već sam dosta pažnje posvetio i na stvaralaštvo iz oblasti popularne kulture što je u konkretnom slučaju podrazumevalo veliki broj odgledanih filmova, serija, anima, pročitanih stripova i mangi a koji su se u izvesnom smislu bavili knjigama koje su bile predmet istraživanja.
Knjiga je dostupna već neko vreme. Kakvi su komentari čitalaca i što me posebno zanima, da li je možda stigla i do stručne javnosti i kakvi su njihovi utisci ako ih ima?
MR: Knjiga je zvanično objavljena krajem juna 2022. godine. Retko ko je imao prilike da dođe do knjige jer ja nisam knjigu još uvek plasirao. Za izdavača ne znam, ali ja sam za sada knjigu podelio nekolicini svojih prijatelja i saradnika. Onaj mali broj ljudi koji je pročitao knjigu kaže da im se knjiga dopala, da je zanimljiva ali previše mračna. Što se tiče stručne javnosti, kritike tek očekujem, ali iskren da budem knjiga i nije pisana da zadovolji kriterijume stručnjaka već kao omaž knjizi. Sa druge strane, ja sam koristio dosta „tuđe“ građe ali sam se trudio da uvek navedem izvor koji sam koristio, tako da u tom smislu ima poprilično fusnota u knjizi. Takođe, veliki deo materijala u knjizi je preveden sa engleskog jezika, pa se u tom smislu pojedini tekstovi po prvi put mogu pročitati na srpskom jeziku.
U fazi stvaranja knjige imao sam nekoliko polemika oko pojedinih delova u knjizi sa ljudima koji su upućeni u materiju po pitanju autentičnosti i istinitosti napisanog. Oni su mi sugerisali da možda i nije baš tako kao što je napisano i da je istina možda drugačija, nudeći mi neke drugačije modele, ali ja sam ostao pri svojim stavovima, baš zato što danas postoje mnoge verzije istine u zavisnosti od situacije, ugla posmatranja ili pak interesa. Na kraju krajeva, sada je postalo popularno da se izvrću i menjanju istorijske činjenice pa zašto ne bih onda i ja malo to činio. Ipak, smatram da ova knjiga u najvećoj meri ima istorijsko utemeljenje, što opet napominjem, nije presudni parametar na kojem se gradila knjiga.
Ono što sada sledi je promocija. Nedavno si održao jednu u Kladovu u okviru Border Rock festivala, sledi Zaječar. Kako je bilo u Kladovu i gde te još možemo videti ovog leta, postoje li neki konkretni planovi?
MR: U Kladovu je knjiga samo najavljena a zapravo bila je promocija eXperimenta. Trenutno sam u velikoj jurnjavi i obavezama tako da još nisam stigao da o svemu čak ni razmislim. Svakako da planiram promocije, ali još ništa konkretno nisam definisao. Meni je bilo najbitnije da knjiga ugleda svetlost dana a promocije, manje, više. Svi mi dobro znamo da su književne večeri i promocije knjiga zapravo dešavanja koja su izumrla i da na takvim dešavanjima gotovo da nema posetilaca, tako da je pitanje koliko je svrsishodno uopšte i praviti takve skupove. Promocija preko društvenih mreža i interneta je delotvornija i dospe do većeg broja ljudi tako da će ovaj tvoj intervju biti i više nego odlična reklama za knjigu. Hvala ti na tome.
(Pisana) reč može biti jako skupa, ubojitija i moćnija od mača. Ove knjige to pokazuju jer se protežu kroz više vekova. Ipak, tu moć joj daje čovek i njegova (zlo)upotreba. Kako ti vidiš ovu tvrdnju?
MR: Baš kao što si rekao. Ono što je bitno napomenuti je moć koju knjiga dobija kada bude napisana i kasnije čitana i interpretirana. Knjiga kao jedan predmet, neživa stvar, pisana od strane ljudi, rađa nove ideje, menja mišljenja, širi poglede na svet, pomera granice, sadrži sva znanja, krije mnoge tajne i istine ali isto tako i zavodi, obmanjuje i manipuliše, što ljude navodi da čine mnoga grandiozna, humana i plemenita ali i loša, zla i surova dela. Kao takva knjiga možda i jeste nešto najuticajnije što je stvorio čovek. Zato sam ovu knjigu i rešio da napišem dobro znajući činjenicu da se danas knjiga sve više zanemaruje i sve manje čita.
Nakon istraživanja, napisane knjige, nakon vremenske distance - do kog zaključka si došao vezano za ovu temu?
MR: Knjiga je završena pre nekoliko meseci, tako da vremenska distanca nije velika, ali parafraziraću ono što sam napisao u Uvodnoj reči knjige: „...o temama kojima se bavi Smrtonosne i opasne knjige može se još mnogo toga reći i svakako da mi je po nešto i promaklo da kažem na tu temu. Ali kada bih se rukovodio tim principima, knjiga nikad ne bi ugledala svetlost dana, baš zato što je tema kojom se bavi prilično opširna, kompleksna i slojevita. U tom smislu, Smrtonosne i opasne knjige su samo polazna tačka ili mala osnova za kreiranje neke mnogo obimnije, detaljnije i važnije knjige koja će se baviti smrtonosnim i opasnim knjigama. Možda ću je ja napisati u nekoj doglednoj budućnosti; možda će je napisati neko drugi. To nije ni bitno. Bitno je da je stvorena još jedna knjiga koja veliča knjigu, makar i kroz njenu tamnu stranu.”
Hvala ti Miljane na intervjuu. Ostavljam tebi da zaključiš ovaj razgovor…
MR: Hvala tebi na ovom razgovoru. Stvarno mi mnogo znači. Hvala ti što si uvek bio tu i ispratio sve čime se bavim. Za kraj citirao bih reči Josifa Brodskog: „Postoji zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je ne čitati ih”.
Zato ne budite zločinci. Čitajte knjige!
Sa Miljanom razgovarao Nenad