ARCHIVE81 (2022) – Sve na ekran pa šta prođe



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nova Netfliksova serija producenta Džejmsa Vana, koja polako dobija kakvu pažnju među publikom iako sa nula marketinga jeste Archive81, nešto što bi u realnom svetu bilo ekvivalentno onim „sve za 100 dinara“ radnjama gde na istoj polici možete da nađete pokvareni tetris i heftalicu bez municije.

Jer kada zakoračite u ovu seriju, zapahunće vas vonj takvih spletova od ideja, uticaja i žanrova da ćete pomisliti da gledate nešto slično seriji Dark, ali ne lezi vraže. 


Ideja je intrigantna i nekako retro-nostalgična, počinje mladićem Denom koji se bavi restauracijom starih filmova i snimaka i koji dobija misterioznu ponudu da za jednu korporaciju resaurira i digitalizuje kasete spasene iz požara koji je pod velom tajne i misterije progutao jednu njujoršku zgradu pre 25 godina. Pregledanje spasenih kaseta koje je u zgradi snimala stanarka Melodi, i sama sa intrigantnim razlozima zašto se uopšte tamo nalazi, počinje da odmotava izuzetno zapetljano i složeno klupko nečastivih i začudih radnji koje su se u toj zgradi tada odvijale, a koje se na čudan i šokantan način prepliću sa događajima i likovima iz sadašnjosti.

Iako se seriju najlakše opisati kao Rozmerinu bebu koja se dešava u“faund futidž“ miljeu Veštice iz Blera, ti uticaji su samo površni. U realnosti ovde imamo jedan izuzetno umrežen spoj ideja koji varira od kakvog okultističkog horor-trilera do Šestog čula, od pagansko-sektaškog horora do istraživačkog trilera, od Hereditary-ja do Isijavanja, od „found footage“ horora do religijskog „angel heart“ noara, da ćete u jednom momentu pomisliti da još samo fale vampiri i vukodlaci da se pojave odnekud.

Atmosfera je, pogotovo u prvim epizodama, dok se misterija zida i razrađuje, lepo pogođena, prigodno jeziva i misterizna, pogotovo u izlacionizmu u kome junak digitalizuje misteriozne snimke, uz dobranu pomoć sugestivne muzike i zvučnih efekata, međutim ubrzo postaje naporno pratiti sve niti koje su se razvezale između ideja i likova, te ćete pred kraj frustirano poželeti da se ovo već jednom završi, pa kako god.

U jednom trenutku postaje duhovito koliko uz pomoć francuskog ključa glavni lik može da pronađe novih skrivenih prostorija i odaja u zdanju koja poseduje prebogata korporacija i koja nije u stanju da postavi u zgradi bolje zidove od kartonskih.

Ni mahom nedovoljno ispraksovana glumačka postava, osim Martina Donovana, ne uliva previše poverenja u svoju harizmu, te deluje ili drvenasto ili naprotiv histerično, i vodi, kako se poslednje epizode odmotavaju, u jedno ipak generičko finale, do koga je sam put ipak bio zanimljiviji. Suptilne reference na Danteov Pakao kroz imena nekih likova sasvim su izlišne i nepotrebno pretenciozne.

Slobodan Novokmet



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva