Decembarska Stripomanija Čarobne knjige (2021 edition) – Plivanje u moru izdanja



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Do kraja meseca decembra, godine gospodnje 2021, kreće još jedno potapanje strip izdanjima Čarobne knjige. Pa je tu i pokoje obaranje rekorda kad je reč o objavljenim stripovima u jednoj turi. Ako bogovi izdavaštva budu naklonjeni, a bogovi štamparija ne budu ljubomorni, do kraja Stripomanije i strip kolekcije jesen/zima ČK 2021, trebalo bi iz štampe da izađe 18 izdanja.

To nije nova vest, već kruži po mrežama već nekoliko nedelja, a lament uskoro opustelih novčanika se čuje do Alfa Kentaurija. Ako vam je za utehu, i potpisnik ovih redova će propisno da osiromaši ovim povodom.

No, niko ne kaže da je sve stripove potrebno kupiti sad i odmah.

Ni sam nisam verovao u tu rečenicu dok sam je pisao.

Elem, da se vratimo na temu. Mnogo izdanja je pred nama, raznolikih žanrova, formata, sigurno i kvaliteta, što se pak odnosi na pojedinačne ukuse čitalaca.

Ali probaću malo da vam olakšam odluku o prioritetima, ukoliko i postoji dvoumljenje šta sve uzeti. 

Za početak, Asteriks 39: Asteriks i grifon u mekokoričenom albumskom izdanju izlazi tek nekoliko meseci od svetske premijere. Ovo je još jedan u nizu albuma sa novijim avanturama Asteriksa i Obeliksa, iz scenarističkog pera Žan-Iva Ferija i crtačkog umeća Didijea Konrada. Iz ličnog ugla, najbolje epizode Asteriksa su uvek bile kada se ekipa malo makne iz galskog sela u neke rimske provincije ili iza njih, a isti koncept je i ovde osmišljen. Cezar je privučen pričom o grifonu daleko u barbarikumu na teritoriji Sarmata. Makar tako tvrdi Cezarov geograf Bestragijus, mada se znalo da omaši i ranije. Ipak, Cezar šalje rimsku vojsku sa sarmatskom zarobljenicom da nađu grifona, a potrefilo se da su baš u tom trenutku Asteriks, Obeliks i Aspiriniks u poseti kod sarmatskog šamana Pletemperčina. Ali grifoni ne postoje… ili možda ovog puta u legendama ima zrnce istine?

„Asteriks i grifon“ je, šalu na stranu, jedan album koji pokazuje kako su Feri i Konrad na pravom putu da ovladaju umećem pisanja Asteriksa koji se kvalitetom može nositi sa nasleđem slavnog pretka. Crtački tu nikad nije bilo problema, ali nije tajna da su kasniji Uderzovi, pa i prvi Konradovi Asteriksi bili nešto slabiji. Ovde to već nije slučaj a „Grifon“ je avantura koja se sa zadovoljstvom čita.

Sledeći na meniju su integrali Spiru i Fantazio 2 i 3. Ne treba posebno predstavljati Spirua, isto koliko je besciljno pričati ljudima šta i ko je Asteriks. U ovim integralima Frankenov Spiru ulazi u zrelo doba. Franken je u naponu kreativne snage i svakim albumom, pa i svakom stranicom sve više gradi Spiruov mikroverzum sa prepoznatljivim likovima i žanrovskim spojem koji ga je smestio na mapu najvećih serijala svih vremena.

Već u prvoj priči drugog integrala na scenu stupa Marsupilami, možda i najveća Frankenova kreacija pored Gaše. Tu je, odmah rame uz rame s njim i Zantafio, Fantaziov zli rođak. Grof od Šampinjaka, koji se pak pojavljuje već u prvom integralu, sada uzima sve aktivniju ulogu, dok se pojavljuje i reporterka Stenica koja redovno ide na živce našim junacima, ali i pomaže im u rešavanju problema.

Kada smo već kod Frankena, vredi pomenuti da izlaze i sledeća dva integrala Marsupilamija, čime je već serijal na četvrtoj knjizi. Franken je činjenično bio već na zalasku karijere kada je pokrenuo Marsupilamijev samostalni serijal. Jer, kada je napustio Spirua, Franken je poneo samo Marsupilamija sa sobom. Naslednici na serijalu nisu smeli da ga koriste u pričama. Ali nije ga ni on koristio sve do 1987. godine, kada pokreće serijal o Marsuu, odnosno porodici marsupilamija (životinja u palombijskoj džungli). Nigde se ne navodi da je to isti onaj Marsupilami (sa velikim M) koga smo pratili u Spiruu. Ali se ni ne opovrgava. Možda se vratio kući, i sad pratimo njegove avanture u spoju komedije i ekološkog manifesta.

Da ostanemo u istim (ili sličnim) vodama frankofonog humorističkog stripa, sledeći veliki novitet i potencijalna zvezda Stripomanije jesu dva integrala Iznoguda Tabarija i Gosinija. Pored Asteriksa, Taličnog i Spirua, Iznogud je neizostavno sledeći veliki serijal ovog tipa. Malo ih je ostalo posle njega. U ova dva integrala nalazi se prvih šest albuma serijala o prgavom malom veziru koji nadasve želi da postane kalif umesto kalifa. Al’ nešto mu ne ide.

Iznogud je remek-delo frankofonog humorističkog stripa i jedno od najvrsnijih dela devete umetnosti dostupnih ljudskom biću.

Često se čuju pohvale na ritam i kvalitet integrala Bluberija u izdanju Čarobne knjige. Ima tu istine, jer sa ova dva integrala, (6 i 7) opasno smo se približili kraju serijala. Štaviše, samo još dve knjige fale da se kompletira ovaj jedinstveni serijal, koji se često (s pravom) smatra i najboljim vesternom svih vremena. Kada neko želi da reklamira svoj novi serijal o Divljem zapadu, najavljuje ga kao „novi Bluberi“. Ali, nijedan dosad nije zasluženo poneo tu titulu, jer Žiroov i Šarlijeov Bluberi je jednostavno neprevaziđen. I ostaje na tronu bez da mu iko može prići.

Na kraju prošlog, petog integrala, Bluberija smo ostavili u zatvoru, optuženog da je pokrao konfederacijsko zlato i počinio još pokoju nepodobštinu. Deluje kao pat pozicija za našeg junaka, ali daleko je od toga. Ovde ćemo proći kroz političke intrige, atentate, plaćene ubice, bekstva iz zatvora, po pustinjama, planinana, železnicama, pa sve do mogućeg iskupljenja. Dug je to put koji Bluberi prolazi, a još je nekoliko avantura pred njim.

Od Žiroa prelazimo pravo na Mebijusa, odnosno tri knjige koje zaokružuju njegov opus koji se često naziva „metalnim godinama“. Ovo je i malo više od toga, ali svakako su u ovih pet knjiga (dve su objavljene početkom godine) priče, ilustracije, albumi i minijature, koje je Mebijus stvarao tokom najinspirativnijih godina svog stvaralaštva. Retko ko može u Mebijusovim fantazmagorijama da prepozna Žiroa koji stvara surovo realistični vestern poput Bluberija. Pa, to i nije ista osoba, jer alter-ego u vidu Mebijusa je imao svoj paralelni život. A ovde se propisno zaviri u ludilo u njegovoj glavi. Ludilo je dobro, jedinstveno je i individualno, a Mebijusovo ludilo nekad nema granica. Kao i njegova genijalnost. U prvom integralu nalaze se „Arzak“ i „Hermetička garaža“. U četvrtom su zbirka minijatura pod nazivom „Majorov odmor“, kao i epilog „Hermetičke garaže“ – „Čovek sa Sigurija“. Dok je u petom integralu još jedna zbirka minijatura „Iskrcavanje na Faragonesiju“ i album „Kita Mahnita“.

Pre nekoliko meseci nam je „Treba ucmekati Ramireza“ osvojio srce. Iznimno originalan omaž akcionim filmovima 80-ih sa neskrivenim skretanjem u parodičnost, sa mnogo eksplozija, jurnjava, ubistava, usisivača i brkova. Sada nam dolazi nastavak, Treba ucmekati Ramireza 2, gde su akcija i ludilo odvrnuti na dvostruko. Ako je neko propustio prvi nastavak, a nadam se da nije, u centru zbivanja je Žak Ramirez, nemi i dobrodušni radnik godine u službi za reklamacije Robotopa, kompanije koja se bavi proizvodnjom malih kućnih aparata. I ne samo to, nego je Ramirez i najveći stručnjak za usisivače u toj kompaniji. Ali… ALI, meksički kartel u njemu prepoznaje Ramireza, istog imena, lica, belega i frizure, njihovog najboljeg plaćenog ubice koji ih je iz nekog razloga pre nekoliko godina izdao i nestao. I kreće potera koja koketira sa najboljim akcionim ostvarenjima 80-ih, u kojoj učestvuju Ramirez, kartel, policija i dve razbojnice.

Dani peska holandske umetnice Eme de Jong je sledeći (i poslednji) novitet ove godine iz biblioteke Stari kontinent. I ovaj strip je, posle mnogo smeha, akcije, pucnjave, fantastike i eksplozija u prethodnim izdanjima, jedan šamar realnosti. Priča je zasnovana na istinitim događajima. Ali samo zasnovana, jer je umetnica iskoristila istorijski i geografski okvir, kao i stvarna tragična dešavanja i ekološku katastrofu, da ubaci aktere koji će dodatno naglasiti poruku koju želi da istakne. Tokom Velike depresije u Americi 30-ih godina, na srednjem zapadu, širom Kanzasa, Oklahome i okolnih ruralnih država, serija suša i preterane eksploatacije pašnjaka i oranica izazvali su efekat „Prašnjave činije“, područja pogođenih prašnjavim i peščanim olujama koje bi trajale danima. Osim što su ljudi i životinje umirali od direktnih posledica prašine koja se uvlači u pluća i guši, loši prinosi i suša su izgladneli i osiromašili stanovnike, što je dodatno pojačalo posledice ekonomske krize. Država je slala fotografe da ovekoveče ovu katastrofu i pokušaju da preokrenu kolektivnu svest o očuvanju prirodne sredine i žitelja tih država. Ovo je priča o jednom takvom fotografu, kome iskustvo u Prašnjavoj činiji menja život iz korena. Ovo je strip koji se čita u dahu, to vam odgovorno tvrdim, i pritom ostavlja gorak ukus u ustima, dodatno pojačan autentičnim fotografijama tokom i nakon stripa koji samo pokazuju da je Eme de Jong i te kako detaljno nacrtala istinu o tome šta se dešava kada se priroda ne poštuje.

Što bi rekli Pajtonovci – a sada nešto sasvim drugačije! Dobro došao nazad, Frenk je novo izdanje u biblioteci The best of Panišer, i to posebno dragoceno. Ovo je prvi scenario Garta Enisa na Panišeru, uz crtež Stiva Dilona. Enis je iz DC-ja, posle Propovednika i Helblejzera, okušao sreću u Marvelu, i to baš na Panišeru. Kao prvu priču napisao je baš ovu, gde je veoma uspešno vratio Frenka na kolosek koji nije trebalo da napušta. I rezultat nije mogao biti bolji. U svom klasičnom enisovskom ludilu, ubacio je pregršt satire i parodije, kakve kasnije nema u njegovom Max serijalu o istom junaku. Ovde imamo Frenka kao nezaustavljivu silu koja kuršumima, bacačima plamena, noževima, bombama, piranama (!), pa i golim rukama, krči put kroz horde mafijaša Keve Nuči. Dobar deo ovog stripa kasnije je iskorišćen za film iz 2004. godine, uključujući borbu sa grozomornim i ogromnim Rusom.

Kraj godine je vreme da se neke stvari i pozavršavaju. Pa tako sa Dostavljačicama novina 2 i 3 Čarobna knjiga stavlja tačku na ovaj zanimljivi serijal Brajana K. Vona i Klifa Čanga. Avantura se bliži kraju, a devojčice će skakati kroz vreme više nego Doktor Hu, upoznavati starije verzije sebe, spoznati mnoge istine o kosmosu, četvrtoj dimenziji, svojim emocijama, i moćima koje krije pravo prijateljstvo. Neverovatno je kako su Von i Čang uspeli sve da tako lepo upakuju i uvežu u jedan vremenski čvor, sve sa mašnicom na vrhu. Ako mogu da pričam na trenutak iz ličnog ugla, ovaj serijal me je prijatnije iznenadio nego što sam to očekivao. Svakom stranicom završne knjige sve je dobijalo sve više na smislenosti i zaokruživalo se i pored vremenskih paradoksa, a kada je postalo jasno u kom smeru Von vodi priču kockice su se složile uz veliki osećaj zadovoljštine.

Za kraj, još malo grohotnog smeha – Vršnjaci 2 grčkog satiričnog umetnika Arkasa. Niko ne zna ko je on, ne daje intervjue, ne pojavljuje se u javnosti… Sve što ima da kaže čini kroz stripove. Prva knjiga Vršnjaka – grčkog penzionera Gerasima i njegovog ciničnog psa Zaharija – bila je instant hit kada se pojavila i mogli su se čuti samo hvalospevi o prožimajućem humoru utkanom u strip. Vršnjake su čitali i oni koji strip ne čitaju, i uživali su u njemu. Sada druga knjiga donosi još avantura dve džangrizave spodobe osuđene na (siromašni) suživot. Što bi rekao Homer Simpson – Smešno je jer je istinito!

Nikola Dragomirović




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva