Filmovi o šahu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Zvuči čudno, ali filmova o šahu, zapravo, nema mnogo, a ovo je samo skromni izbor od tih retko dostupnih. Iako se šah kao motiv često provlači kroz film (setimo se zabavne scene u „Hariju Poteru“ ili antologijske u Bergmanovom „Sedmom pečatu“ gde glavni junak igra šah sa smrću u vrhunskoj alegoriji o životu) u stvari filmova koji se direktno bave šahistima nema previše, verovatno zbog toga što taj svet filmadžijama ostaje nekako zatvoren, dalek i tajanstven i pored sve popularnosti koju šah uživa u svetu. Šah u filmovima, nažalost, pretežno ostaje rezervisan za negativce koji tom okupacijom pokazuju svoju manipulativno-taktičku spremnost za realna životna kvaziratna dejstva.


Lužinova odbrana (2000)

Snimljen prema romanu Vladimira Nabokova „The defense“, evo ga šahovski film koji bi mogao da bude pandan proslavljenom „Rokiju“, ako ni zbog čega, onda zbog mentalne torture koju glavni lik proživljava. Baziran na životu nemačkog velemajstora Kurta van Bardelebena, film „Lužinova odbarana“ prati genijalnog, ali problematičnog i mentalno rastrzanog ruskog šahistu Aleksandra Ivanoviča Lužina (Džon Torturo, specijalizovan za uloge inteligentnih i blago neurotičnih autsajdera) koji kasnih 20-ih dolazi na renomirani turnir u severnoitalijanskom gradu. Za Lužina šah je mnogo više od igre i sporta, on prema njemu gaji gotovo lirsku strast koja mu služi kao pribežiše i otklon od svakodnevnih životnih trauma. Međutim, njegova posvećenost igri je neupitna, a mentalni napori koje ulaže u partije gotovo ga dovode do ivice razuma. Dašak svežine u njegov šahom omeđeni svet unosi Natalija Katkova (Emili Votson) u koju se momentalno zaljubljuje i koja postaje njegov procep ka nekom spokojnijem i potpunijem životu. Međutim, šahovski okršaji sa starim mentorima i rivalima na ovom turniru gurnuće ga preko granice mentalne iscrpljenosti, a posvećenost partijama koje ga celog obuzimaju i konzumiraju prete da ugroze i njegov život. Tragičan kraj talentovanog šahiste, u koji ga neizbežno vodi njegova obuzetost igrom, služi kao opomena svima koji ne uspevaju da nađu granicu između ljubavi i opsesije.

Ishod partije: Iako je Lužin na momente bio u prednosti, na kraju život mu zadaje odlučujući udarac. Neminovni poraz.

Šahovska groznica (1925)

Nismo ga gledali, ali čuli smo i pročitali da je ovaj nemi sovjetski film iz 1925. obavezno štivo svih šahovskih posvećenika, u isto vreme i jedan od prvih nemih filmova koji se istančano bavio psihološkim profilima svojih glavnih protagonista. Radnja je poslovično jednostavna – za vreme internacionalnog šahovskog turnira jedan mladić postaje opsednut šahom. I dok njegova verenica nema vremena ni živaca za njegovu posvećenost igri, raste plima nezadovoljtva njihovom vezom i činjenicom da je prestao da joj posvećuje pažnju. Međutim, iako joj šah u tim momentima bukvalno iskače iz frižidera, poznanstvo sa svetskim šampionom, Hoseom Raulom Kapablankom, pomoći će joj da spase svoju vezu. Jedan od kurioziteta ovog filma je što je zamišljen kao komedija, a osobenost mu pruža i činjenica da su scene sa šahovskog turnira snimane na pravom turniru i da su apsolutno autentične.

Ishod partije: Recimo da je jednim primirijem u vidu remija sačuvan odnos dvoje mladih, odnosno i kraljica i kralj odlaze u zasluženi zalazak Sunca.

U potrazi za Bobijem Fišerom (1993)

Godina 1993. je očigledno bila najproduktivnija po pitanju šahovskih filmova. Ovaj film možemo svrstati i u sportske drame, pošto radnja može da se preslika na bilo koji sport. Film prati dečkića Džoša, naizgled običnog predadolescenta koji u jednoj neobaveznoj partiji šaha sa ocem otkriva nesvakidašnji talenat za ovu igru. Mladi Džoš ubrzo prerasta u šahovskog vunderkinda postajući deo sumnjive ulične šahovske scene (koja se, začudo, ne odigrava na Kalemegdanu već u Njujorku) gde u brzopoteznim partijama, pod budnim okom mentora koga glumi Lorens Fišburn, postaje maher za brze i vešte šah-matove. Međutim, neutaživa roditeljska želja (i pritajeno koritoljublje) da svog talentovanog sina vide na krovu respektabilnog šahovskog sveta guraju ga u ruke renomiranom treneru (Ben Kingzli) koji pokušava od njega da napravi proračunatog i pažljivog igrača. Ubrzo, raspolućenost mladog i nezrelog dečaka između filozofije brzopoteznih i sporih, sračunatih i taktički osmišljenijih partija prerasta u rezignaciju prema igri, a ne odmaže ni često poređenje sa legendarnim Bobijem Fišerom, genijalnim i ekscentričnim bivšim svetskim prvakom (1972. postao svetski prvak pobedivši Spaskog) čija senka i skoro neizdrživi teret šahovskog nasleđa leže na Džošovim plećima. Film sasvim solidno i bez zadrške ilustruje pritisak porodice, trenera i društva koji trpe svi mladi, neiskusni i neformirani sportisti koji treba da se otisnu u surovi i takmičarski nastrojeni svet profesionalnog bavljenja sportom.

Ishod partije: Jedan mučni remi, nastao kao rezultat mnogo dvoumljenja, premišljanja, odmeravanja kojoj se prikloniti strani.

Kraj igre: Kasparov i mašina (2003)

Ovaj dokumentarac prati događanja koja su zauvek promenila šahovski svet i najavila revoluciju u procesu izgradnje veštačke inteligencije i opšte digitalizacije svih životnih segmenta. Naime, verovatno se mnogi i dalje sećaju sada već legendarne partije jednog od najvećih šahista svih vremena Garija Kasparova i njegovog žičano-čipovskog takmaca, IBM-ovog superkompjutera “Deep blua“
(Duboko plavetnilo) koja se odigrala 1997. godine i koju je poznati šahista izgubio. Film prikazuje tok partije i događaje koji su je okruživali iz Kasparovljeve perspektive. I dok su oči sveta bile uprte u ovaj antologijski duel koji na simboličan način predstavlja sukob čoveka i mašine, ljudskog intelekta i veštačke inteligencije, prošlosti i budućnosti, film ispituje psihološke aspekte partije i paranoične delirijume koji su je okruživali. Sastavljen od intervjua sa Kasparovim, šahovskim stručnjacima i članovima IBM-ovog tima, kao i snimcima same partije, film je svedočanostvo jednog istorijskog trenutka u kome je čovek, makar za trenutak, detronizovan sa pozicije neprikosnovenog intelekturlanog vladara svetom i u kome je pogled u digitalizovanu sajber budućnost odjednom postao pun strepnje i zastrašujućih očekivanja.

Isho partije: Šah-mat, odlučujući udarac ljudskoj rasi od strane mašine. Armagedon u vidu Matriksa i Terminatora već je na pomolu.

Lovac na potezu (1993)

Evo jednog amblema ranih 90-ih, vremena kada filmovi nisu stizali pred nas u velikom broju i uglavnom su smatrani retkim poslasticama. Ovaj mali šahovski triler došunjao se slučajno do nas i zauvek nam prirastao uz srca. Otuda jedino objašnjenje zašto je „Lovac na potezu“, kao jedan prosečan film koji je u Americi zaboravljen još iste godine kada je izašao, kod nas postao verovatno i najrepriziraniji film svih vremena, dobivši status omanjeg kulta. Naravno za takav njegov položaj ima dosta razloga. Prvo, ima Kristofera Lambera, dopadljivog i simpatičnog Francuza na pečalbi u Holivudu, tada još uvek aktuelnog po „Gorštaku“. Ima mladu i zavodljivu Dajan Lejn, čija se očigledna hemija sa Kristoferom prenela i u vezu u stvarnom životu. Ima par prepoznatljivih i generalno korisnih epizodista u likovima Toma Skerita i najdebljeg od braće Boldvin – Danijela. Ima vrućih scena u krevetu, dovoljno da zagolicaju oskudnu maštu i ne opterete film etiketom „erotski“. Ima koliko-toliko napetu radnju sa svim elementima dobrog trilera – serijskog ubicu, nekoliko misteriozno mrtvih, tajanstvene poruke, zagonetke, dvostruku i trostruku igru, sumnjičenje glavnog junaka, otmice, zabranjenu vezu, jurnjavu, domišljanje, iznenadne napade pameti, preokret, žvrljanje okosnica radnje po školskoj tabli itd. Ali ključni element ovog filma ostaje – šah. To je, začudo, prvi i, zasad, jedini klasični triler koji koristi šah ne samo kao motivacionu potku već i kao čvrstu okosnicu glavne radnje koja se odvija po pravilima ove igre (podsetimo se, glavni junak je šahovski velemajstor koji na velikom turniru biva uvučen u seriju brutalnih ubistava za koja počinju da sumnjiče njega). Prosto je začuđujuće, kada pogledate ovaj film, kako se taktička visprenost šaha nije češće koristila, makar kao okidač za neki događaj, i u mnogim drugim trilerima. Tako „Lovac na potezu“ ostaje jedan od retkih, ako ne i jedini klasični „šahovski triler“, što mu makar na našim malim ekranima obezbeđuje besmrtnost i redovan udarni termin makar jednom godišnje.

Ishod partije: Iako je doživeo nekoliko matova tokom igre, i izgubio lovca i topa, Kristofer ipak uspeva da zada završni šah-mat, čak pritom sačuvavši i damu.

Dijagonala lovca (1984)

„Dijagonala lovca“, ili kako je u Americi poznat „Dangerous move“, švajcarski je film koji je čak, od strane holivudskog establišmenta, ovenčan Oskarom za najbolji strani film 1985. ne bi li se dao podstrek i podsticaj antikomunističkoj ideji. A meč za titulu svetskog prvaka u šahu upravo je okosnica tadašnjih geopolitičkih prilika hladnoratovnog ambijenta i radnje ovog filma – za titulu se bore sovjetski Jevrejin, stari prekaljeni šahista, simbol nazadnog i rigidnog komunističkog sistema, i mladi Litvanac, predstavnik odmentnute, prozapadne ideje tobožnjeg prosperiteta. Ishod ove partije trebalo bi na posredan način da odredi odnos moći i snaga u novom svetskom poretku, a poruka da je šahovska tabla zapravo svet ovde je vrlo jasna.

Slobodan Novokmet



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva