Od svojih srednjoškolskih dana pa sve do 2019. godine redovno sam odlazio na Zaječarsku Gitarijadu a to će bogami biti 3 decenije unazad. Zaječarska Gitarijada tih kasnih osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bila je veliki doživljaj i iskušenje za nas napaljene i ufurane klince. Događaj za pamćenje. Kampovanje u rok kampu na Kraljevici u kome smo bili okruženi najvećim rokerima, pankerima, metalcima, frikovima, ludacima, prelepim i druželjubivim devojkama predstavljalo je suštinu našeg tinejdžerstva i naše mladosti i ludosti. Bio je to hepining svetskih razmera. Samo tu su se mogle doživeti i videti neke stvari koje smo sa uzbuđenjem prepirčavali mesecima kasnije. Cirkanje, seks, vutra, ludovanje i dobra muzika. Prijateljstvo, nova poznanstva, šutke i po neka tuča. Čak i sam odlazak na Gitarijadu i povratak nazad bili su velike avanture. Ogromne gužve i lud provod u prepunim kupeima demode vozova, simbolu jednog davno prošlog vremena, koji su i dalje u upotrebi i posle više od 3 decenije.
Svake godine sa nestrpljenjem smo iščekivali leto da bismo išli na Gitarijadu. Ona nam je značila više od letovanja i mora, vrhunac letnjeg raspusta, jer ono što smo doživljavali na Gitarijadi bilo je nemerljivo sa bilo čime. Zbog Gitarijade sam zavoleo Zaječar.
Godine su prolazile, ja sam i dalje išao na Gitarijadu gotovo svake godine, retko kad sam omašio. Čak i onda kada je bila pred zatvaranjem, kada je u potpunosti pukla, kada se održavala na Popovoj plaži, kad publike gotovo da nije ni bilo. Još tada sam se zapitao da li će Gitarijada prestati da postoji i plašio se odgovora jer to bi značilo da je rokenrol konačno umro, da je pobedio turbo folk i sve ono šta on predstavlja. Onda se nekako uzdigla iz pepela i krenula silno napred. U Zaječaru su pored velikana sa regionalne i domaće scene nastupili veliki svetski bendovi kao što su: The Cult, Billy Idol, Laibach, Therapy?, Guano Apes, Saxon, Uriah Heep.
Onda je ponovo počela da tone i da se pretvara u vašar. Zbog korone nije održana prošle godine. Evo i ove, prođe avgust a Gitarijade nema. Sada, kada se širom Srbije na sve strane održavaju festivali, najstariji rok festival u Srbiji izgleda da odlazi u zaborav.
I taman kad htedoh da na društvenim mrežama postavim pitanja: Što se to dešava sa Gitarijadom? Da li će Gitarijada prestati da postoji?, grupa ljudi iz Zaječara je krenula da deluje. Pokrenuli su fejsbuk grupu Gitarijada Zaječarcima u nameri da se Gitarijada ipak održi i opstane u ovim teškim i ludim vremenima. Neće ljudi da dozvole da jedan od najstarijih rok festivala na Balkanu prestane da postoji. Zato su i publikovali video Kao da je bilo nekad, kao da je bilo tu - Gitarijada 1991. u kome iznose značaj i važnost Gitarijade samo da bi ljude zaintrigirali i pokrenuli na akciju. Ja im na ovaj način dajem svoju podršku jer stvarno bi bila velika i nenadoknadiva šteta da Gitarijada prestane da postoji. Ali da se to ne bi dogodilo nije potrebna samo volja i ambicija nekolicine ljudi. Potrebno je da se svi Zaječarci za to zauzmu. Zaječerska Gitarijada je brend, simbol jednog grada. Zato i ne treba dozvoliti da jedan simbol propadne jer simbol je ono što se pamti. Grad bez simbola nije grad, ljudi bez simbola su samo obična bagra. Miljan Ristić
