BLISS (2021) – Juriti blaženstvo je jalova rabota



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ime Majka Kejhila je međ određenim krugovima počelo bivati percipirano kao kultno poradi naslova Another Earth i I, Origins. Kejhil naviguje u žanru „low key“ SF-a koji je obično ima kakvo emotivno ili filozofsko uporiše, a oni koji budu od Bliss-a očekivali isto, mogli bi se malko razočarati.

Iako Kejhil radi sa dosad svojim najvećim budžetom i zvezdama kao što su Oven Vilson i Selma Hajek, rezultat je malo ni ovamo ni onamo (slede blagi spojleri).


Film pokušava da se poigrava idejom o alternativim realnostima, o životu kao matriks simulaciji koja se odigrava mimo nas, počinje kao neka vrsta filma o čoveku koji se iz sumorne svakodnevice uključuje u mogućnost toga da je svet oko njega nešto što se može kontrolisati i čime se može manipulisati, ali vrlo brzo, takoreći momentalno, postajemo svesni da će ovo zapravo biti film o adikciji i mentalnim stanjima junaka koji se klackaju između realnosti i nemogućnosti da je procesuiraju.

Tako dobijamo jednu poludepresivnu dramu koja se zaklonila iza nekih intrigantnih SF koncepata a da, zapravo, nije oživela kao film, već se samo koblja kao ideja koja se u svojoj biti bavi mentalnim stanjem jednog čoveka.

Vilson se trudi da izađe iz šablona komičarske zvezde, što već dugo nije, i postane dramski glumac, što mu ovaj film svakako neće pružiti, iako je on u njemu solidan, a Selma Hajek nekako svojom egzotikom iskače iz ovog filma, kao da mu ne pripada i kao da on ne pripada njoj, iako se trudi iz petnih žila (i zašto imam utisak da je njen engleski sve gori i gori kako godine prolaze?).

Slobodan Novokmet


Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva