Prati nas bolni žig 2020. godine, jer mnoge emocije, nadanja, slomovi i dalje dobijaju na svom nadrealnom intenzitetu, naročito nama osećajnim, jebeno krhkim ljudima, dok sa druge strane čeka surovi svet, koji se ponaša kao Bear Grylls i revnosno nas okreće na improvizovanom ražnju.

Kao i uvek, muzika je tu da nam obezbedi kakvu-takvu utehu i zato sa ponosom predstavljam dva nova uratka moje prijateljice, sugrađanke i kantautorke Stroberiz, kojim je simbolično pokopan umetnički entitet 'Anne Marie', što je uradila ruku pod ruku sa dugogodišnjim prijateljem sa druge sfere muzike Davidom Aksamitom (čovek pravi custom gitare i svira u novosadskom bendu LAZAR!).

Ono što karakteriše muziku koju izvodi Stroberiz je veoma lepi i skladni pop-prizvuk (bez ikakve ironije), ali ovaj put je zubima iskidala svo to šarenilo i prigrlila sirovu harmoniju i pokušala da se oproba u nečemu što zvuči kao nešto što već postoji, a ustvari ne postoji - što je mene podsetilo na koncept vapowave-a, čije deliće ćete osetiti u par navrata, sa predivnom fantomskom nostalgijom. S druge strane, tu su Davidove ideje koje su maltene suprotne žestokom gitarskom zvuku njegovog matičnog benda, ali opet dovoljno atmosferične i intenzivne i iz tog razloga se koncepti oba autora dotiču u pravoj meri. "Posle svega" je ideja Stroberiz, dok je "Bor" osmislio David Aksamit i u kompletu zvuče gotovo sinhrono.



Pesma "Posle svega" je snimana u septembru nesrećne (nam) 2020. godine u sobama učesnika, što opravdava koncept (samo)izolacije, gotovo 'svečane' turobnosti koja oslobađa i ta početna iskra postizanja duševnog mira se nastavlja u pesmi "Bor", koja je snimljena nedavno:



Prethodno pomenuta pesma ima i fantastičnu vizuelnu podlogu, delo Vladimira Danilovića. Moj utisak o "Boru" je da su ukalupili i fragmente pesme od hrvatskog mathrocka ŽEN "Ja želim biti bor", iako to verovatno znaju. :)

Daniel Tikvicki