Gotovo godinu dana od poslednjeg ‘samostalnog’ koncerta koji je ova beogradska trojka održala u glavnom gradu u Klubu studenata tehnike 2019. (nastupili su i par nedelja kasnije na humanitarnom koncertu ‘Za Koju’), ljubitelji nešto tvrđeg i alternativnog rok zvuka imali su prilike da se 2.10. sretnu sa muzičkom atrakcijom i zasluženo prozvanim najatraktivnijim live bendom trenutno na domaćoj sceni.

Kako je situacija izazvana pandemijom korona virusa mnogim muzičarima poremetila planove tako smo i mi slušaoci dugo iščekivali da se koncertne aktivnosti bendova opet vrate na program gradskih dešavanja. Bend je u međuvremenu radio na svom četvrtom albumu koji bi trebalo da se zove ‘Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji’, koji će, kako je najavljeno na koncertu, izaći do kraja godine i tako nastaviti niz da nas na svake 4 godine obraduju novim materijalom. 

Od početka pandemije, Repetitor je nastupio jedino u Plovdivu na ‘Wrong Festu’ i sinoć u Klubu Fest u Zemunu. Dan pre koncerta, objavljeno je da su karte rasprodate i da če biti još par na ulazu što dodatno govori koliko se publika uželela ovog benda.

Pre samog osvrta napomenuo bih da zbog problema sa prevozom nisam stigao da ispratim nastup sastava KOIKOI, koji (ha!) je sinoć otvorio dešavanje. Radi se i jednom od novijih bendova na sceni okupljenih oko Hali Gali ekipe koji je upravo završio snimanje albuma te njihove koncerte i promociju albuma tek treba očekivati.

Apsolutni haos i izliv energije započeti su jednom od najeksplozivnijih pesama u repertoaru Repetitora - ‘Devojke idu u Minhen’. Agresivni distorzirani rifovi i gruvajuća ritam sekcija su definitvno najsnažnije oružje ove trojke. Dodajte na to i energiju koju šalju sa bine (nisu izostala Borisova pentranja po konstrukciji bine i ulazak sa gitarom u publiku u toku pesama), jasno je zašto je publika tokom svake pesme skakala u ritmu uz neizbežne šutke.

Ređali su se hitovi od starta ‘Kralj ničega’, ‘Pukotine’, ‘Zli sin’ gde su nas ‘pržili na tihoj vatri’. Erupcija pravog haosa čini se da kreće uz prve beatove bubnja i pumpanja gitare kao uvod u ‘Ako te ikad’. Ova stvar je publiku pretvorila u tečno agregatno stanje jer je od skakanja sve ličilo na ogromni talas. Horsko pevanje uz ‘U pravom trenutku’ koje je možda u nekim trenucima i nadjačavalo ozvučenje dokazalo je da je to možda jedna od omiljenih numera publike.

Stvar koja me je najprijatnije iznenadila je što je bend, verovatno nestrpljiv da što pre oseti reakciju publike, odsvirao čak sedam pesama sa novog albuma. Većina je izvedena premijerno dok smo neke poput ‘Vodi me u dzunglu’ i ‘Pare, samo keš’ imali prilike da čujemo na prethodnim nastupima. Nove pesme donose više vokalnih deonica sva tri člana benda i pesmu u kojoj opet učestvuju sa dva basa. Iako u bendu od početka vlada ravnopravnost, od prošlog albuma ona sve više dolazi do izražaja i na bini.

Nakon ovog dela koncerta, bend se povlači sa bine na koju se vraća nakon kraće pauze i poziva na bis. Delovalo je da je publika neumorna te od benda dobija još i ‘Gde ćeš!?’ i možda najveći hit ‘Suženi snovi’. Na rečenicu Borisa: "To bi bilo sve", i nakon sekunde negativnog huka publike, usledili su prvi tonovi poslednje pesme za to veče - ‘Beskraj’. Usledio je poklon pred publikom, aplauz u trajanju od nekoliko minuta nakon što je bend sišao sa bine. U nadi da će se možda i po treći put vratiti, publika je i dalje tražila bis ali bilo jasno da je to sve za večeras.

Repetitor je prižio sve: maksimalno zalaganje, energiju i veoma uvežban nastup. Nasmejani i zadovoljni, napustismo baštu Kluba Fest. Do sledećeg viđenja, zakopajte nečijeg dečka u pustinji! ;)


Vukadin Radenović