Ilija Bakić - Povodom veka od rođenja Reja Bredberija



Sviđa ti se? Javi ostalima!

OD MITSKOG MARSA DO LOMAČA ZA KNJIGE


Ovi se dana navršava pun vek od rođenja Reja Bredberija (1920-2012) klasika naučne fantastike i horora. Oba žanra su u SAD i ostatku Zapadnog sveta, u XX veku, dugo tretirana kao paraliteratura, bez obzira na sjajne preteče (Po, London, Hotorn, Birs, Tven...).

Uprkos „zadršci“ prema pomenutim žanrovima (unekoliko promenjenoj pred kraj XX veka), Bredberi je, na prestižnim listama, redovno svrstan među najveće američke pripovedače XX veka a 2007. dobio je i Pulucerovu nagradu za izuzetan doprinos književnosti.


Bredberijeva karijera počela je po receptu iz „američkog sna“: on je samouk jer se (samo)obrazovao u javnim bibliotekama čitanjem raznovrsne literature, od klasika do šunda-palpa. U početničkim radovima oponašao je E. A. Poa i E. R. Barouza. Prva priča štampana mu je 1938. godine; objavljivanje u časopisima je bilo izvor prihoda najpre samo za pisca a potom i njegovu porodicu. Bredberi je spisateljsko-nadničarsku karijeru započeo u „palp“ časopisima a nastavio je u posleratnom dobu bujanja magazina svakovrsnih profila koji su objavljivali originalne priče i izdašno ih plaćali (npr. “Plejboj” je bio na glasu po velikim honorarima). Kako bi opstao na tržištu Bredberi je morao da poštuje zahteve publike i urednika a da, uprkos ograničenjima, razvija sopstvene teme i literarni stil.

Elementi naučne fantastike u njegovim pričama nisu bili u okvirima tipične žanrovske ikonografije, on se nije ni trudio da stvori „naučnu“ atmosferu već je primarno opisivao ljudske odnose. Takve priče, u godinama oko II svetskog rata, nisu imale preveliku prođu kod urednika što je mladog pisca nateralo da se okrene hororu kao primarnom žanru koji odgovara njegovom umetničkom nervu i „ima prođu“. Vrlo brzo Bredberi biva priznat za uspešnog autora na ovom polju i nadalje uporedo razvija karijere u oba žanra sa njihovim čestim preplitanjima, što je, opet, iritiralo žanrovske čistunce. Bredberi je kasnije tvrdio da njegove priče nisu naučna fantastika kad opisuju ono što ne može se desiti ali će ipak dugo opstati jer imaju snagu mitova kakvu imaju i grčki mitovi.

Prva Bredberijeva knjiga “Mračni karneval” je objavljena 1947. godine a 1950. izlaze “Marsovske hronike” (izmenjena i skraćena verzija pojavljuje se u Engleskoj kao “Srebrni skakavci” a 1959. u Jugoslaviji). Slede brojne zbirke od kojih su najpoznatije “Tetovirani čovek”, “Oktobarska zemlja”, “Dan kada je zauvek padala kiša”, “Jesenji ljudi”, “S je za svemir”, “R je za raketu”, “Opevam telesni elektricitet” (naslov je dat po pesmi Volta Vitmena), odnosno romani “Farenhajt 451”, “Maslačkovo vino”, “Nešto zlo ovamo ide”, “Zbogom leto” (nastavak “Maslačkovog vina”) i druge. Bredberi je pisao drame (u jednoj je nastavio “Farenhajt 451”), poeziju, eseje, filmske scenarije (sa Džonom Hjustonom za “Mobi Dika”), scenarije za radio i TV programe. Zapažena mu je i trilogija krimi romana “Smrt je usamljena rabota”, “Groblje za ludake” i “Svi ubijmo Konstancu”. Za života je objavio oko 600 priča.

Bredberi je prevashodno izuzetan pripovedač. Anegdota kaže da su “Marsovske hronike” skrojene po ideji urednika kome se pisac požalio da ne može prodati knjigu priča jer svi traže romane; urednik je predložio da poveže priče pa je Bredberi spojio objavljene priče koje se dešavaju na Marsu a par priča je dopisao kako bi stvorile utisak celine (sličan „recept“ primenio je u “Tetoviranom čoveku” i “Maslačkovom vinu”).

Njegove priče krasi neodoljiva i zavodljiva lakoća pripovedanja, plemenita atmosfera „običnog života“, ubedljivost vizija, domišljatost, vešto kanalisanje tenzija, te raskošan lirski ton koji često lako postaje „presladak“. Bredberi ostaje prepoznatljiv po pričama o mukama naseljavanja Marsa (koji nije realni Mars iz astronomskih atlasa), mračnoj antiutopiji u kojoj se knjige spaljuju u ime opšteg dobra i političke korektnosti, odnosno po nizu priča o dečaštvu u zavodljivom i začudnom, tajanstvenom svetu prepunom čudovišta, opsena i zamki, te mukama odrastanja i razumevanja ustrojstva ljudskih zajednica (ovu temu kasnije je “preuzeo” i Stiven King). Bredberi je spremno rušio tabue, nije se libio literarnih eksperimenata pa je svojim delima postavio visoke žanrovske standarde koji su i nadalje nedostižni reperi za brojne autore. Sudeći po živom interesovanju za njegove knjige, Bredberi je i dalje omiljen mnoštvu čitalaca kao provereno kvalitetan pisac.

ILIJA BAKIĆ



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva