Dejan Stojiljković: Dukat za lađara
Helly Cherry
Drevni Grci su običavali da pokojnika u zagrobni život prate sa novčićem pod jezikom, kojim bi platio skeledžiju preko Stiksa. Ali ukoliko Haron ne bi bio plaćen, nemirne duše bi ostajale da lutaju i traže osvetu za svoj nemir.
Stojiljković Dukatom za lađara na svojevrstan način nastavlja svoju fantastično-istorijsku sagu tamo gde je stao sa Olujnim bedemom i pravi narativni most ka sledećoj knjizi serijala.
Kosančić vida rane sa Boja na Pločniku u svom dvoru. Zmaj od Radana kotrlja teške misli na granici Lazareve kneževine kada mu verni sluga donosi vest o lokalnoj nesreći. Đurđija, mlada devojka iz sela u blizini dvora Kosačkog vojvode, je oduzela sebi život. Riđokosa lepotica je bila vezana za Ivana Kosančića njegovom naklonošću i jednom pričom iz prošlosti koja uključuje i moćni mač Zmajevac.
Ubrzo, pročuje se glas da se Đurđija vratila sa one strane, da se povampirila i da nema nimalo dobre namere prema doskorašnjim komšijama koji je sahraniše u neobeleženi grob.
Ova Misterija će staviti na probu Kosančićevu veru i od njega će biti zatrsžena ogromna žrtva da bi zaustavio zlo. I mnoge tajne iz prošlosti če pustiti svoje pipke ka slavnom vojvodi.
U ovom kratkom romanu, Stojiljković više nego u njegvovim prethodnicima kombinuje istoriju sa fantastikom i narodnim mitovima. Pod njegovim perom oživljavaju vile i demoni koji ukrštaju oružja i spremaju se za odsudnu bitku.
Svojim malim obimom, ovaj roman ipak donosi dovoljnu količinu atmosfere i razvija likove u skladu sa situacijama kroz koje prolaze. Sve se brzo odvija i nema mesta za neke velike pauze u čitanju, materija se prosto guta i na kraju ostajete gladni za još priča o vitezovima reda Zmaja.
Ono što mi možda najviše godi u Stojiljkovićevom pisanju, su snažni dijalozi. Oštri snažni, ponekad zagonetni, a ponekad zastrašujuće direktni.
Pisac koji najviše pretenduje da ponese nadimak "srpski Tolkin" nastavlja sa odličnim kreiranjem jednog fantastičnog sveta utemeljenog u stvarnosti koji se bliži neizbežnom kraju u krvi i nasilju. Zapravo, isko je ovaj narativ smešten iza Olujnig bedema, Dukat za lađara je začetnik zamišljenog petoknjižja jer je ranije objavljen kao pripovetka i pod imenom Iza brega u Niškoj gradini 2007. godine.
Dukat za lađara je na prepad osvojio čitaoce i nedugo posle izlaska je ubedljivo prvi na listama najčitanijih naslova.
Nikola Tasković
Stojiljković Dukatom za lađara na svojevrstan način nastavlja svoju fantastično-istorijsku sagu tamo gde je stao sa Olujnim bedemom i pravi narativni most ka sledećoj knjizi serijala.
Kosančić vida rane sa Boja na Pločniku u svom dvoru. Zmaj od Radana kotrlja teške misli na granici Lazareve kneževine kada mu verni sluga donosi vest o lokalnoj nesreći. Đurđija, mlada devojka iz sela u blizini dvora Kosačkog vojvode, je oduzela sebi život. Riđokosa lepotica je bila vezana za Ivana Kosančića njegovom naklonošću i jednom pričom iz prošlosti koja uključuje i moćni mač Zmajevac.
Ubrzo, pročuje se glas da se Đurđija vratila sa one strane, da se povampirila i da nema nimalo dobre namere prema doskorašnjim komšijama koji je sahraniše u neobeleženi grob.
Ova Misterija će staviti na probu Kosančićevu veru i od njega će biti zatrsžena ogromna žrtva da bi zaustavio zlo. I mnoge tajne iz prošlosti če pustiti svoje pipke ka slavnom vojvodi.
U ovom kratkom romanu, Stojiljković više nego u njegvovim prethodnicima kombinuje istoriju sa fantastikom i narodnim mitovima. Pod njegovim perom oživljavaju vile i demoni koji ukrštaju oružja i spremaju se za odsudnu bitku.
Svojim malim obimom, ovaj roman ipak donosi dovoljnu količinu atmosfere i razvija likove u skladu sa situacijama kroz koje prolaze. Sve se brzo odvija i nema mesta za neke velike pauze u čitanju, materija se prosto guta i na kraju ostajete gladni za još priča o vitezovima reda Zmaja.
Ono što mi možda najviše godi u Stojiljkovićevom pisanju, su snažni dijalozi. Oštri snažni, ponekad zagonetni, a ponekad zastrašujuće direktni.
Pisac koji najviše pretenduje da ponese nadimak "srpski Tolkin" nastavlja sa odličnim kreiranjem jednog fantastičnog sveta utemeljenog u stvarnosti koji se bliži neizbežnom kraju u krvi i nasilju. Zapravo, isko je ovaj narativ smešten iza Olujnig bedema, Dukat za lađara je začetnik zamišljenog petoknjižja jer je ranije objavljen kao pripovetka i pod imenom Iza brega u Niškoj gradini 2007. godine.
Dukat za lađara je na prepad osvojio čitaoce i nedugo posle izlaska je ubedljivo prvi na listama najčitanijih naslova.
Nikola Tasković