Maj 1996: Možda ćemo morati dugo da čekamo da postanemo svetski prvaci u bilo čemu, ali dotle imamo naš "maraton" koga je na najbolji mogući način promovisao Bob Geldof...

I novosadska furija pod imenom Atheist Rap, otvarajući letnju baštu SKC-a.

Ono "malo" naroda sa platoa ispred "dvora" kao da se sliva u hram studentske kulture, da odgleda "repiće" koji kao da su ozbiljno naumili da uzmu preterane pare.

Ovo pišemo za one koji nisu bili prisutni, koji još nisu doživeli da poskaču na noge lagane uz frontmene "najtrabantskijeg benda u Jugi"...

Bašta SKC otvorena je to veče na najbolji mogući način, koncertom Atheist Rapa. Izuzetnu atmosferu stvorilo je više od dve hiljade mladih poklonika novosadskog benda. Opšta gužva, skakanje, gaženje, sve kako dolikuje momcima koji su se albumom "Ja eventualno bih..." konačno popeli stepenicama koje vode direktno u "prvu ligu" domaćeg rokenrola.

Nova nada, predgrupa "Basta" iz Novog Sada, održala je kratak kurs na temu: kako dva čoveka mogu da zvuče kao dobro usviran i kompletan bend. Bila je to uspela promocija albuma "2B". Stoji tvrdnja da je ostatak panonskog mora prava radionica malih rokenrol čuda.

A onda su došli oni, praćeni pravom salvom ovacija... Atheist Rap!

Ne otkidaju više na njih samo studentkinje filozofskog fakulteta i vozači Vartburga i Trabanta. Oni zasigurno postaju "rok reperi nacionale".

Glavna frka nastala je pri pokušaju da se dospe do bekstejdža. Mladi bosanski lavovi, za ovu priliku regrutovani kao redari, nisu dozvoljavali prilaz "kerovima" (u prevodu - muzičarima - prim.), pa su devojke pojedinih članova benda bezuspešno pokušavale da stupe u kontakt s "voljenima". Zamalo da se vrate Novi Sad.

I pošto je sasvim normalno da izjave za štampu daje liderski par, Pećinko i Pope, ja sam upravo zbog toga odabrao Zorana Zarića - Zareta, basistu, da onako, iz "off-a" porazgovaramo o radu u grupi, o životu u senci "slavnih".

Deo našeg razgovora je pred vama.


TIN: Kakvi su odnosi u bendu? Osećate li se zapostavljeni zbog ove dvojice (Pećinko i Pope) što neprestano laju?

ZARE: Jesmo! Kome je najgore? Svima! Nisam dao intervju, ne pamtim. Ne dolazim do izražaja od njega i njega (pokazuje na Pećinka koji mudro sedi u društvu s menadžerom i Popeta koji trči od stola do stola s flašom piva koja je non-stop puna). Samo njih dvojica, pokupili su pare, slavu, ribe...

TIN: U jednom trenutku na bini je bilo osamnaest ljudi. Goblini, Mumin (Love Hunters), mnoštvo novinara, menadžera, kompletan bekstejdž. Svi su urlali refren "Snajke" ("snajo, kurvo, jebaću ti majku..."). Nastupio je delirijum u publici. "Snajka" je s albuma ispala samo zbog psovanja. Da vi malo ne preterujete?

ZARE: Javili su nam da "Snajka" ispada s ploče pred samo štampanje. Zbog toga smo hteli da je stavimo na B1. Naslov i četir' minuta "ništa", prazno... Znaš, kao, "osveta Snajke"... Al' je bilo truba... Inače, psovanje je naš fazon. Vidimo da klinci to vole kad neko psuje javno. To je naš paorski sleng. Malo ozbiljne priče, pa onda, jebi ga, rasteretimo se s psovačinom.

Ateisti inače sviraju samo brze pesme s oba albuma tako da sat svirke izgleda beskonačno dugo. Kondenzovani kvalitet prosto razbije masu koja dobije ono što je tražila.

U bašti SKC-a, tačno u ponoć, Pope je objavio da organizator ne dozvoljava da se svirka nastavi zbog "pravila kućnog reda".

Uz negodovanje, ljudi su pohrlili napolje, ali je bend preuzeo "stvar" na sopstvenu odgovornost i odsvirao par biseva. Pravi stampedo je nastao u ponovnom pokušaju publike da zauzme najbolja mesta.

TIN: Kako se osećate u hramu kulture gde su ponikli najveći underground bendovi, pitam Zareta, ali i gde se na crvenim slavljima vrtelo pečenje?

ZARE: Ne znam za prasiće, ali sam kao klinac, petnaest, šesnaest godina, dolazio da gledam te bendove i prosto ne mogu da verujem da sam danas na stejdžu. Jako je lep osećaj, a politiku... To mani.

Tu umalo da završim ovaj izveštaj, al’ je Pope bio nezaobilazan, pa sam rešio da mu postavim tri laka pitanja...

TIN: Pope, jel' bi lakše istrčo maraton il' uzo preterane pare od muzike?

POPE: Jao, ti si onaj iz Tina što je napravio onol’ke greške u prošlom intervjuu. Nema veze, ne ljutim se... A što se tiče maratona, ja bi' lakše biciklom, svojim planinarom "Pežoom", s preteranim profesionalnim delovima odvozao maraton. Ako može, voleo bi’ da me žičara odveze gore, pa ću se spustiti najbrže od svih. Sad u maju vozim prvu trku, biću zadnji zasigurno. Mogu i maraton da otrčim biciklom, jebo pešice...

TIN: Šta je bilo s patikama koje su vam ukrali pred koncert Goblina?

POPE: Ne boj se ti za patike. Meni su stan "uradili" pre dve godine, sve su odneli. Al', opet se pazarilo. Jedino mi žao Goblina kojima su mnogo vrednije stvari uzeli (gitare - prim).

TIN: Prošli intervju smo završili povikom "tucanje!".

POPE: Ja sam se lično kultivisao. Ne psujem više a ni manje! Za kraj želim da pozdravim slušaoce "Super Tina"...

TIN: Valjda "čitaoce"?

POPE: E, vidiš, tu sam te naš'o! Ja sam čuo da jedan čita a pet slušaju! Inače, ja sam jako voleo bend "Stidljiva ljubičica" iz Vrbovca (imali su dve pesme), a to kažem jer želim da pozdravim i Dragu Borića koji je svirao bas u bendu "Zmijski ugriz mladog lava" iz Siska. Oni su (da ne lupam), negde '86. il' '87. u Subotici svirali hit "Volim svoju povratnu kartu Sisak - Zagreb, Sisak - Zagreb"... Toliko.

I dok nam u ušima još odzvanjaju poslednji akordi "repića", čitava fešta seli se na Akademiju, gde će se naši slavni rokeri izmešati sa svakodnevnom publikom.

Kad može Bob Geldof da se "druži" u Sent Džejmsu, što ne mogu Ateisti u slavnom "podrumu".

A da ih u međuvremenu ne bi zaboravili, oni su se pobrinuli da krene spot za "Pećinka", radi se "Rokvić Radivoje" i "Felićita", a spot za "Novosadski vašar" ovaj put neće biti "prevara" s Beastie Boysima, nego pravi.

Uostalom, zašto prevara, baš je bila dobra fora - reče Zare...

Tekst: N. Basarić, fotke: Maya (Super Tin, 1996.), obrada: Yugopapir