Kako je izgledalo „Biti Džon Lenon“?
Helly Cherry
Kako je izgledalo biti Džon Lenon? Kako je izgledalo biti odbačeno dete, školsko spadalo, dečko srednje klase iz predgrađa, koji je glumio heroja radničke klase? Kakav je bio osećaj imati jedan od najprepoznatljivijih glasova svetske muzike, ali koji vam se toliko ne dopada da ga uvek želite zamaskirati?
Nezaobilazna knjiga u izdanju Lagune za fanove Bitlsa, ali i one koje zanima pop kultura druge polovine 20. veka. „Biti Džon Lenon“ je knjiga uglednog novinara Reja Konolija koga pored ličnog poznanstva sa velikim umetnikom vezuje i godina rođenja. Knjiga koja u podnaslovu sugeriše „život bez spokoja“ zasnovana je na detaljnom istraživanju i ne daje ulepšanu sliku „Princa Mira“ iz legende o pesmi „Imagine“, jer je to bio samo mali deo njegove ličnosti. Džon Lenon opisan na ovim stranicama je daleko višeslojnija ličnost, ponekad gotovo sudar različitih karaktera.
Konoli piše u predgovoru knjige: „Džon Lenon se nije uklapao u neku od fino određenih kategorija jer on nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon. On je bio lavirint protivrečnosti. Kao pevač, toliko je mrzeo zvuk sopstvenog glasa da ga je sve više maskirao snimcima. Bio je rokenrol čistunac, ali je s vremenom počeo sebe da smatra avangardnim umetnikom. Bio je rođeni vođa, ali ga je ponekad bilo veoma lako voditi.“
On je, naravno, bio duhovit, često veoma duhovit. Ipak, pre svega, on je imao svoj stav, svoju drskost, koja je nekako oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. On je umeo i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Džona Lenona uhvatila je i definisala duh tog vremena na najupečatljiviji način.
Nezaobilazna knjiga u izdanju Lagune za fanove Bitlsa, ali i one koje zanima pop kultura druge polovine 20. veka. „Biti Džon Lenon“ je knjiga uglednog novinara Reja Konolija koga pored ličnog poznanstva sa velikim umetnikom vezuje i godina rođenja. Knjiga koja u podnaslovu sugeriše „život bez spokoja“ zasnovana je na detaljnom istraživanju i ne daje ulepšanu sliku „Princa Mira“ iz legende o pesmi „Imagine“, jer je to bio samo mali deo njegove ličnosti. Džon Lenon opisan na ovim stranicama je daleko višeslojnija ličnost, ponekad gotovo sudar različitih karaktera.
Konoli piše u predgovoru knjige: „Džon Lenon se nije uklapao u neku od fino određenih kategorija jer on nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon. On je bio lavirint protivrečnosti. Kao pevač, toliko je mrzeo zvuk sopstvenog glasa da ga je sve više maskirao snimcima. Bio je rokenrol čistunac, ali je s vremenom počeo sebe da smatra avangardnim umetnikom. Bio je rođeni vođa, ali ga je ponekad bilo veoma lako voditi.“
On je, naravno, bio duhovit, često veoma duhovit. Ipak, pre svega, on je imao svoj stav, svoju drskost, koja je nekako oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. On je umeo i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Džona Lenona uhvatila je i definisala duh tog vremena na najupečatljiviji način.