Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Wim Wenders: ’’So zemlje“ (2014.)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Vendersov dokumentarac – So zemlje (2014.), ulazi u red antologijskih, toplih, ljudskih, krajnje emotivnih i humanih, besmrtnih ostvarenja, dela koja vas na neki neobjašnjiv, duboko human i neopisiv način trajno vežu nekom svojom čudesnom energijom... U ovom maestralnom dokumentarnom filmu, svojom istinski duboko humanom porukom( oslonjenom na priču Isusa Hrista iz Novog zaveta) crno-bele fotografije brazilskog fotografa Sebastiaoa Salgada govore više od reči... Kako legenda kaže, Isus je govorio svojim učenicima: ,,Vi ste so zemlje. Ali ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona više ni za šta nije, osim da se baci, i da je ljudi zgaze“. U svojoj dirljivoj i suptilnoj ljuskoj priči Venders prenosi poruku jednog velikog čoveka,humaniste i umetnika – Sebastiaoa Salgada, o tome da su svi ljudi kao so zemlje deo jedinstvene prirode i da moraju da se bore protiv svojih destruktivnih, zlih poriva i strasti...


Što se samog fotografa Salgada tiče, on umesto da postane broker na Wall streetu u 30-oj godini života otkriva fotografiju... Godine 1981. njegov aparat je zabeležio trenutak atentata na američkog predsednika Regana, što mu je omogućilo da radi ono čemu je kasnije posvetio čitav život – angažovanu dokumentarnu fotografiju. U filmu So zemlje briljantne crno-bele fotografije smenjuju se sa putovanja po svetu. Salgado živi sa ljudima, saoseća i proživljava njihove brojne tragedije i tvrdi da se pravo da fotografiše ljude mora zaslužiti deleći sa njima sudbinu... Rad Sebastiaoa Salgada pratimo od njegovog početnog i slučajnog razvijanja interesa za fotografiju, preko središnjeg i obimom najvećeg dela njegovog opusa koji se fokusira na ljude, i to u delovima sveta koji su najviše pogođeni ratom, sušom ili siromaštvom, sve do posljednje faze njegova rada koja se, nakon perioda duboke razočaranosti u ljudsku rasu, okreće prirodi te iskonskim i ljudskom rukom nedotaknutim delovima zemlje.

Prikazom crno-belih fotografija iz sve tri faze Salgadova stvaralaštva – a upravo one čine najveći deo filma, te Salgadovom naracijom o njegovim projektima, doživljajima i mislima, gledaoc dobija potpuni uvid u Salgadov rad (i njegovu važnost) i razumevanje kasnije promene njegova fokusa s ljudi na prirodu. No ono što se možda ne bi očekivalo potpuno je podudaranje pitanja koje postavlja središnji deo filma (i središnji deo Salgadova opusa) s pitanjima koja podižu spomenute promene na haotičnoj i bezdušnoj migracionoj slici sveta. Salgadov rad progovara o ljudskom stanju, o svetskoj neravnopravnosti, o neljudskosti u ljudima i, najbitnije, demonstrira nemogućnost održavanja takvoga svetskog poretka... Poći na veličanstveno putovanje fotografijama „drugih“ stanovnika Latinske Amerike, iznemoglih stanovnika Sahela u (izbegličkom) begu od suše i rata, pa i stanovnika bivše Jugoslavije, svih nacionalnosti, u begu i strahu – znači istinski videti svet i ljude, ravnopravne pred fotografskim objektivom. I tako očigledno neravnopravne u globalnom poretku... poretku bezdušnog cinizma gramzivih i bogatih svinja čiju unutrašnju, bezdušnu prazninu i oholost ništa ne može popuniti niti popraviti ...

I kao što Salgado svojim moćnim fotografijama slavi ljudsko dostojanstvo i lepote sveta( zgrožen ljudskim tragedijama, ratovima i bedom), tako izvanredni Vendersov film dotiče i slavi ono najlepše i najbolje u čoveku, vraćajući se još jednom svojoj jedinstvenoj filmskoj lirici, impresivnoj fotografiji i besmrtnoj DUŠI ČOVEKA ...

Mislim da je jedini razlog zbog koga pravim filmove upravo insistiranje na mogućnosti promene, na saznanju da je promena sastavni deo, odnosno jedna od opcija u životima ljudi... Ono što očekujem od svojih filmova jeste da otvore vrata, da podsete ljude na ogromnu slobodu koju imaju, a to je da su promene moguće u bilo kom trenutku.
Kako je sedamdesetih godina prošlog veka stekao status jednog od vodećih reditelja novog nemačkog filma, tako je osamdesetih postao kultnom figurom svetske filmske scene. Svojim dugim, kontemplativnim kadrovima, obojenim melanholijom, snovima i lepotom umetničke vizije obojio je svet filmske umetnosti ćarobnim koloritom, dajući mu neviđen broj mogućnosti tumačenja i magiju neuhvatljivosti. Stvorio je autentični vendersovski filmski izraz, samo za sebe i sve one koji veruju u snagu umetničke lepote i njenu humanističku toplinu poruke. Nekoliko miliona svetlosnih godina daleko od nametnute komercijalizovane filmske industrije i njenih snova o zarađenim milijardama dolara i zaglupljivanju masa, Venders je postao jednim od retkih svetionika na pučini okeana tame i razarajućeg profitabilnog smeća modernog sveta.

Dragan Uzelac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva