Krv, sreća, znoj – Cannibal Corpse u Novom Sadu [GALERIJA]
Helly Cherry
,,Krv, sreća, suze i znoj’’, što bi rekla Dragana Šarić. Dobro, nije
bilo suza... Doduše, sem u nazivima pesama, ni krvi. Znojčine i sreće
ipak nije manjkalo na sinoćnjem koncertu death metal ikona, Cannibal
Corpse-a, u Novom Sadu. U opsadi hale 6, novosadskog sajma, pomogli su
im ruski Autopsy Night i beogradski Sacramental Blood, dok je
organizaciju preuzela ekipa iz MM Concerts.
Već neko vreme traje decentralizacija na nivou metal muzičkih događaja. Velika imena se sve češće mogu poslušati i pogledati u Novom Sadu, dok Beograd neretko ostaje bez istih. Takva situacija obrće točak sreće, pa se ljudi iz glavnog grada (i provincije) daju denuti na put ka administrativnom centru AP Vojvodine. To je dobro jer gitarska scena živi iliti oživljava i van prestonice, s tim što bih ja voleo da se ovakve zgode rasplinu po celoj Srbiji - od Vranja do Subotice, od Zaječara do Čačka. Koliko je to realno? Pa nije, ali realnost je pokazala da je oko 400 fanova death metala sinoć našlo svoje mesto okupljanja i super se provelo. Baš tu i baš tako.
Bend koji je otvorio veče beše ruski Autopsy Night. Postoje preko 20 godina, ali su se tek u ovoj dekadi muzički i scenski aktivirali. Nisam stigao ceo repertoar da ispratim, ali ono što sam čuo nije loše. Death metal as fuck, pankerskim rečnikom. Moram naznačiti da se burazeri ne libe da tekstove ispisuju na maternjem jeziku, mada kako im je engleski išao u pauzama između pesama, ni ne čudi. Iskoristili su priliku da najave svoj nastup na MetalDays festivalu u Sloveniji i tako nakon više od pola sata svirke istu privedu kraju.
Nakon 20-ak minuta na binu se penju naše gore listovi Sacramental Blood. Bazično beogradski, činjenično internacionalni death metal sastav. Jedni od najboljih koje ovo podneblje pruža. U svom polučasovnom setu skoncentrisali su se na numere koje su se našle na njihovom poslednjem izdanju iz 2016. godine ,,Ternion Demonarchy’’. Neke od njih bejahu Demonized, Destroyer of Thought and Form i Santimonious. Ipak i za stare fanove se našao po neki hit, poput Chaos Trinity i instrumentala Sacral kojim su okončali svoju svirku. Vrlo dobar i kvalitetan nastup.
Na zahtev hedlajnera pušenje u prostoru nije bilo dozvoljeno, pa su pauze između bendova mahom stvarale gužvu ispred hale 6. Istini za volju i nepušači su svojih pet minuta vazduha i delimičnog hlada tražili u tim istim međučinovima. Nekih 40 minuta smo imali da se nadišemo i osušimo, a onda oni...
Tatamata death metal zvuka – Cannibal Corpse. Stvoriše se ispred velike krvave zastave sa logotipom im benda i krenuše sa prvim rifovima. Iz publike se momentalno zaorilo ,,hej, hej’’ što je uvelo u priču prvu pesmu Code of the Slashers. Šutka odmah i ko da sutra ne postoji, pa se prenela i na iduću – Only One Will Die, u još brutalnijem obliku. Naslovna numera poslednjeg albuma – Red Before Black iz 2017. godine, okončala je kratkotrajnu sagu najnovijih stvari, pa se krenulo sa klasicima. Prvi beše Scourge of Iron. Nakon nje je Corpsegrinder dobio čašu piva u kuk, a mi prvo njegovo obraćanje u stilu ,,jebeno ste zakon’’ i ,,da li ste spremni?’’ Sve to kao uvertira za Staring Through the Eyes of the Dead.
Masa nije prezala da kad god su momci na bini pravili nešto dužu pauzu između pesama horski i gromko navijački zapeva ,,kenibal, kenibal’’. Ovaj povik je postao manir, te smo ga često i rado mogli čuti i uzvikivati. Takođe, gorepomenute šutke su isto bile manir. Nažalost, jedan poprilično agresivan tip ih je na momente pretvarao u bojna polja, pa se negativna atmosfera širila u širokim lukovima. Srećom, te je sreća i radost na posletku izdominirala, a princip ignorisanja i njega samog doveo u bezizlaznu situaciju gde se okanuo ćorava posla. Inače, među auditorijumom se mogao uočiti značajan broj izuzetno mladih uživalaca i uživateljki metal tonova, stoga ako se po godinama budućnost prepoznaje, onda brige za scenu nema.
Što se samog Cannibal-a tiče, oni su nizali hitove. Od Devoured by Vermin i Unleashing the Bloodthirsty, preko Gutted i Kill or Become, do Evisceration Plague i Death Walking Terror. Pevač sastava George Fisher, poznatiji kao Corpsegrinder, je nekoliko puta poštovanje okupljenima iskazao nakolonom sa akcentom na dugačku kosetinu koju ovaj gaji. I tu nije stao. I Cum Blood numera je bila povod da pozove sve hedbengere iz publike da mu se pridruže u ovom činu, uz naznaku i opomenu da će svi pretrpeti neuspeh. To je rekao, a onda je opleo jednu vetrenjaču, u sinhronitetu sa rifovima, koja je, kapiram, i prve redove rashladila.
Minut po minut, pesmu po pesmu stigosmo do kraja. Jeste da se Corpsegrinder tek par puta obratio fanovima, no svaki put kada je to učinio bilo je nekako zabavno i vickasto. Uz obavest da će odsvirati poslednju traku večeri upitao nas je da li želimo još. Na gromoglasno ,,yes’’ odgovorio je sa ,,uprkos tome što želite još jednu ja sam odlučio da je ovo ipak poslednja stvar’’. Car. Posvetio ju je svima pristunima i sa Webster-om, Mazurkiewicz-om, Barrettom i gostujućim Rutan-om izveo Stripped, Raped and Strangled. S obzirom na to da se hala 6 tresla od ovacija i aplauza počastiše nas i sa Hammer Smashed Face čime su stavili tačku na sat i 20 minuta opake svirke. Mokar od znoja, srećan zbog nastupa miljenika, narod se lagano krenuo razilaziti.
Iako samo arhitektonsko rešenje prostora u kome se održao koncert nije najsrećnije, zvuk je bio poprilično dobar. Čuo se svaki instrument, a i vokal je grmeo kako treba. Ono što je od zvuka verovatno važnije je to da se sa bine emitovala pozitivna energija, koja je, mahom, i u masi proizvela identičnu emociju.
Kako počeh, tako ću i da završim. Krv, sreća, znoj, pa opet. Kao Corpsegrinder-ova vetrenjača. Na kraju, uživajte u galeriji.
Već neko vreme traje decentralizacija na nivou metal muzičkih događaja. Velika imena se sve češće mogu poslušati i pogledati u Novom Sadu, dok Beograd neretko ostaje bez istih. Takva situacija obrće točak sreće, pa se ljudi iz glavnog grada (i provincije) daju denuti na put ka administrativnom centru AP Vojvodine. To je dobro jer gitarska scena živi iliti oživljava i van prestonice, s tim što bih ja voleo da se ovakve zgode rasplinu po celoj Srbiji - od Vranja do Subotice, od Zaječara do Čačka. Koliko je to realno? Pa nije, ali realnost je pokazala da je oko 400 fanova death metala sinoć našlo svoje mesto okupljanja i super se provelo. Baš tu i baš tako.
Bend koji je otvorio veče beše ruski Autopsy Night. Postoje preko 20 godina, ali su se tek u ovoj dekadi muzički i scenski aktivirali. Nisam stigao ceo repertoar da ispratim, ali ono što sam čuo nije loše. Death metal as fuck, pankerskim rečnikom. Moram naznačiti da se burazeri ne libe da tekstove ispisuju na maternjem jeziku, mada kako im je engleski išao u pauzama između pesama, ni ne čudi. Iskoristili su priliku da najave svoj nastup na MetalDays festivalu u Sloveniji i tako nakon više od pola sata svirke istu privedu kraju.
Nakon 20-ak minuta na binu se penju naše gore listovi Sacramental Blood. Bazično beogradski, činjenično internacionalni death metal sastav. Jedni od najboljih koje ovo podneblje pruža. U svom polučasovnom setu skoncentrisali su se na numere koje su se našle na njihovom poslednjem izdanju iz 2016. godine ,,Ternion Demonarchy’’. Neke od njih bejahu Demonized, Destroyer of Thought and Form i Santimonious. Ipak i za stare fanove se našao po neki hit, poput Chaos Trinity i instrumentala Sacral kojim su okončali svoju svirku. Vrlo dobar i kvalitetan nastup.
Na zahtev hedlajnera pušenje u prostoru nije bilo dozvoljeno, pa su pauze između bendova mahom stvarale gužvu ispred hale 6. Istini za volju i nepušači su svojih pet minuta vazduha i delimičnog hlada tražili u tim istim međučinovima. Nekih 40 minuta smo imali da se nadišemo i osušimo, a onda oni...
Tatamata death metal zvuka – Cannibal Corpse. Stvoriše se ispred velike krvave zastave sa logotipom im benda i krenuše sa prvim rifovima. Iz publike se momentalno zaorilo ,,hej, hej’’ što je uvelo u priču prvu pesmu Code of the Slashers. Šutka odmah i ko da sutra ne postoji, pa se prenela i na iduću – Only One Will Die, u još brutalnijem obliku. Naslovna numera poslednjeg albuma – Red Before Black iz 2017. godine, okončala je kratkotrajnu sagu najnovijih stvari, pa se krenulo sa klasicima. Prvi beše Scourge of Iron. Nakon nje je Corpsegrinder dobio čašu piva u kuk, a mi prvo njegovo obraćanje u stilu ,,jebeno ste zakon’’ i ,,da li ste spremni?’’ Sve to kao uvertira za Staring Through the Eyes of the Dead.
Masa nije prezala da kad god su momci na bini pravili nešto dužu pauzu između pesama horski i gromko navijački zapeva ,,kenibal, kenibal’’. Ovaj povik je postao manir, te smo ga često i rado mogli čuti i uzvikivati. Takođe, gorepomenute šutke su isto bile manir. Nažalost, jedan poprilično agresivan tip ih je na momente pretvarao u bojna polja, pa se negativna atmosfera širila u širokim lukovima. Srećom, te je sreća i radost na posletku izdominirala, a princip ignorisanja i njega samog doveo u bezizlaznu situaciju gde se okanuo ćorava posla. Inače, među auditorijumom se mogao uočiti značajan broj izuzetno mladih uživalaca i uživateljki metal tonova, stoga ako se po godinama budućnost prepoznaje, onda brige za scenu nema.
Što se samog Cannibal-a tiče, oni su nizali hitove. Od Devoured by Vermin i Unleashing the Bloodthirsty, preko Gutted i Kill or Become, do Evisceration Plague i Death Walking Terror. Pevač sastava George Fisher, poznatiji kao Corpsegrinder, je nekoliko puta poštovanje okupljenima iskazao nakolonom sa akcentom na dugačku kosetinu koju ovaj gaji. I tu nije stao. I Cum Blood numera je bila povod da pozove sve hedbengere iz publike da mu se pridruže u ovom činu, uz naznaku i opomenu da će svi pretrpeti neuspeh. To je rekao, a onda je opleo jednu vetrenjaču, u sinhronitetu sa rifovima, koja je, kapiram, i prve redove rashladila.
Minut po minut, pesmu po pesmu stigosmo do kraja. Jeste da se Corpsegrinder tek par puta obratio fanovima, no svaki put kada je to učinio bilo je nekako zabavno i vickasto. Uz obavest da će odsvirati poslednju traku večeri upitao nas je da li želimo još. Na gromoglasno ,,yes’’ odgovorio je sa ,,uprkos tome što želite još jednu ja sam odlučio da je ovo ipak poslednja stvar’’. Car. Posvetio ju je svima pristunima i sa Webster-om, Mazurkiewicz-om, Barrettom i gostujućim Rutan-om izveo Stripped, Raped and Strangled. S obzirom na to da se hala 6 tresla od ovacija i aplauza počastiše nas i sa Hammer Smashed Face čime su stavili tačku na sat i 20 minuta opake svirke. Mokar od znoja, srećan zbog nastupa miljenika, narod se lagano krenuo razilaziti.
Iako samo arhitektonsko rešenje prostora u kome se održao koncert nije najsrećnije, zvuk je bio poprilično dobar. Čuo se svaki instrument, a i vokal je grmeo kako treba. Ono što je od zvuka verovatno važnije je to da se sa bine emitovala pozitivna energija, koja je, mahom, i u masi proizvela identičnu emociju.
Kako počeh, tako ću i da završim. Krv, sreća, znoj, pa opet. Kao Corpsegrinder-ova vetrenjača. Na kraju, uživajte u galeriji.
txt: Nemanja Mitrović Timočanin
foto: John Wolfrik