Jedan od najznačajnjih mađarskih metal sastava Ektomorf je preksinoć, 1. maja, održao svoj prvi koncert u Beogradu. Iako se svirci prilazilo sa velikim očekivanjima istoj je, u sali Amerikana Doma omladine, prisustvovalo tek nekoliko desetina ljudi. Pored zvezda večeri na bini su se našli još i Apey & the Pea, Soulline, The Phobos Ensemble i Motorcharge. Organizacija je pripala RTR Records-u.

Veče je već oko 19.30 otvorila kragujevačka grupa Motorcharge. U pitanju je četvorka koja proizvodi zvuk nalik Motorhead-u, ali ima i ponešto Inepsy-ja. Svirali su oko dvadesetak minuta i to pesme sa albuma u izdanju RTR Records-a koji nosi naziv identičan imenu benda.

Nakon njih na stejdž se penju Austrijanci The Phobos Ensemble. Imali su nekih pola sata fore da nam predstave svoju verziju freestyle, odnosno ,,fun metala''. Nešto kao Brkovi samo za metalce. Nimalo nisam fan ovakve forme, no to se nekad da kompenzovati drugim stvarima. Međutim, ovde nije bilo ni tih drugih stvari. Po meni dosta isprazna muzička priča, sa dosta loših skečeva i neubedljivosti. Ono što bih mogao izdvojiti kao najbolje kod benda jeste bubnjar. Čovek je uprkos nekoj nepotrebnoj roze kapici na glavi izujedao svoj instrument, radeći to sa takvom lakoćom da je stizao i palice da vrti ko od šale. E da, bio je i jedan ne toliko loš štos sa ,,pet sekundi poziranja'' gde su se članovi poređali na bini da ih mi iz publike uslikamo.

Kad smo već kod auditorijuma, njega je bilo premalo. Nadao sam se da će nakon prve dve predgrupe fanovi lagano pristizati. Prevario sam se. Velika Amerikana je delovala tako malo. Nekih 60, 70 ljudi se okupilo, od čega su dobar deo činili novinari, članovi bendova i ekipa iz organizacije. Gromki muk se prolamao.

Program su vodili Dragiša i Ilana Marinjes iz sastava Evolucija, te posle Austrijanaca najavili Švajcarce - Soulline. Melodije koje stvaraju hodaju na tankom ledu između melodičnog death metala i metalcore-a, a proklizavaju i ka njujorškom novoškolskom hardcore-u, što se posebno videlo kod poslednje numere. Komunikacija sa narodom se svodila na poštapalice poput ,,priđite bliže'', ,,hajmo sad - hej, hej, hej'', pokazivanje đavoljih rogova itd. Daleko kvalitetniji od prethodnog benda, ali u debelom zaostatku za onima koji će uslediti.

A oni bejahu Apey & The Pea. Dolaze iz Mađarske i rokaju sladžerski grunge, koliko god to nespojivo i čudno zvučalo. Momci su nekako uklopili te žanrove i to na način dostojan poštovanja i divljenja. Imali su male tehničke poteškoće oko doboša u sredini nastupa kada nam se Apey, frontmen grupe, prvi put obratio na tečnom engleskom. Zahvalio se na prisustvu ,,house party-ju'', kako je nazvao događaj. Definitivno najbolja scena večeri je naišla odmah nakon tog obraćanja, a tokom pesme Abraham, kada je Apey sišao među okupljene i zasvirao svoj instrument. Njihov set je do tada najduže trajao, oko 45 minuta. Uz zvuke I Will Always Love You Whitney Houston napustiše stejdž.
 

Dvadesetak minuta je trebalo tehničarima da nameste pozornicu za hedlajnere. Prvi put u Beogradu, velikani mađarske, evropske, pa i svetske metal scene - Ektomorf. Predvođeni Zolijem na binu istrčaše kao furija i krenuše beskompromisno numerom The Prophet Of Doom koja otvara novi album od prošle godine ,,Fury'' i koji zapravo promovišu ovom turnejom. Za njom je usledila AK 47, koja i na albumu nailazi kao druga.

Odmah na početku nastupa se formirala kritčna masa od 5,6 fanova koja je od prve do poslednje stvari, različitim intenzitetom, skakala, urlala, pevala, igrala. Prvi i jedini uspeli stagediving večeri dogodio se kod izvedbe naslovne numere zadnjeg izdanja. I šutke su većim delom bile neefikasne, pa su ostavljale po nekog učesnika u ležećem položaju jer je poliven pivom pod Amerikane bio i te kako klizav.

Pošto su izrokali ceo novi album, Ektomorfi krenuše sa starijim pesmama koje su na daleko bolji prijem naišle od strane prisutnih. Prva u nizu bila je Zoćina autobiografska  hitčina The Gypsy gde je nastao potpuni haos, u meri u kojoj je kvantitet dozvolio. Odmah za njom još jedna veličanstvena antifašistička himna Holocaust, a zatim i I Know Them gde je jedna majica završila na bini.

Išlo se u lagani finiš sa I Choke, We Rise, Fuck You All i Evil by Nature. Za sam kraj su ostavili Outcast, numeru kojom su se nakon zacelo sat vremena svirke oprostili od malobrojne beogradske publike. Nije bilo bisa, što se i dalo očekivati. Organizator koncerta je izašao na binu i pozvao VIP vlasnike karata da dođu ispred male sale i sačekaju Zolija i drugare da se ufotkaju i uzmu autogram.

Šta u zaključku reći sem da su Ektomorf jedan veliki sastav, čiji su kilometri turneja, festivala i stvaralačkog rada ostavili veliki pozitivni žig u pristupu i nastupu. Iako je sala Amerikana bila veliki zalogaj za organizaciju i samu grupu, profesionalizam mađarskih groove/trashera nije manjkao. Izrokali su svoj repertoar kao da su na Wacken-u, a ne na prvomajskoj svirci u prestonici Srbije koja tokom praznika bude uglavnom pusta. Organizator se već oglasio na društvenim mrežama uz reči hvale svima koji su prisustvovali ovom, slobodno mogu reći festivalskom tipu koncerta, s obzirom na to koliko je bendova sviralo i kada je program počeo. Duh nije klonuo u njihovom taboru, pa ćemo videti kako će se priča dalje razvijati. Do sledećeg metal vozdizanja!

Nemanja Mitrović Timočanin