Bad Religion – Age of Unreason (2019)
Helly Cherry
Kada je u pitanju bend kao Bad Religion, koji je na sceni već skoro četrdeset godina, očekivanja od njihovih novih izdanja su uglavnom, da kažemo, realna. Kada slušaš sedamnaesti album nekog benda trebalo bi da znaš šta da očekuješ i pretpostavljaš šta ćeš da dobiješ. Ono što je najpozitivnije u njihovoj priči je uspeh da i dalje budu relevantni kao muzički predvodnici scene, ali i da svojim tekstovima ponovo skrenu pažnju na goreće teme, jer pank tome i služi.
’Age of Unreason’ je sastavljen od nekoliko opasnih punk kidalica, kao i nekoliko veoma melodičnih, sa apostoform na rock, numera koje podsećaju na njihov ’Recipe for Hate’ / Atlantic Records period. „Chaos From Within“ otvara ovo izdanje samouvereno, agresivno, brzim ritmom i britkim rifovima trojice gitarista. Sličnog ritma ali sa više melodije nastavlja sledeća „My Sanity“; zakucavaju ovu trilogiju savršeno energičnom „Do the Paranoid Style“ u kojoj njihovo višeglasno pevanje dolazi do potpunog izražaja. Središnjih deo albuma je pad u odnosu na početak ali samo u ritmu; mirniji i melodičniji punk rock u numerama kao „Lose Your Head“, naslovnoj „Age of Unreason“ ili „Candidate“ odlično zvuči ali ne može da parira pesmama koje su otvorile ovo izdanje. Genijalnost njihovog muzičkog izražaja se najbolje čuje u „End of History“ i „What Tomorrow Brings“ kojima podsećaju, ako ste zaboravili, da se punk svira sa mudima i to velikim. Od četrnaest pesama koliko su se našle na ’Age of Unreason’ ipak ima i promašaja kao napadna „Big Black Dog“ i nepotrebno optimistična „Downfall“.
Ovo je inače prvi Bad Religion album na kome sviraju Mike Dimkich, nekadašnji The Cult gitarista srpskog porekla, koji je zamenio Greg Hetson-a, i bubnjar Jamie Miller koji je zamenio Brooks Wackerman-a koji je sada sa Avenged Sevenfold. ’Age of Unreason’ je u svakom smislu pravi Bad Religion album koji nudi dovoljno uzbuđenja svakom njihovom fanu, jer je nemoguće a ne pronaći barem nekoliko pesama koje će postati neizostavni deo vaše plejliste ove godine.
Mike Stankovich
’Age of Unreason’ je sastavljen od nekoliko opasnih punk kidalica, kao i nekoliko veoma melodičnih, sa apostoform na rock, numera koje podsećaju na njihov ’Recipe for Hate’ / Atlantic Records period. „Chaos From Within“ otvara ovo izdanje samouvereno, agresivno, brzim ritmom i britkim rifovima trojice gitarista. Sličnog ritma ali sa više melodije nastavlja sledeća „My Sanity“; zakucavaju ovu trilogiju savršeno energičnom „Do the Paranoid Style“ u kojoj njihovo višeglasno pevanje dolazi do potpunog izražaja. Središnjih deo albuma je pad u odnosu na početak ali samo u ritmu; mirniji i melodičniji punk rock u numerama kao „Lose Your Head“, naslovnoj „Age of Unreason“ ili „Candidate“ odlično zvuči ali ne može da parira pesmama koje su otvorile ovo izdanje. Genijalnost njihovog muzičkog izražaja se najbolje čuje u „End of History“ i „What Tomorrow Brings“ kojima podsećaju, ako ste zaboravili, da se punk svira sa mudima i to velikim. Od četrnaest pesama koliko su se našle na ’Age of Unreason’ ipak ima i promašaja kao napadna „Big Black Dog“ i nepotrebno optimistična „Downfall“.
Ovo je inače prvi Bad Religion album na kome sviraju Mike Dimkich, nekadašnji The Cult gitarista srpskog porekla, koji je zamenio Greg Hetson-a, i bubnjar Jamie Miller koji je zamenio Brooks Wackerman-a koji je sada sa Avenged Sevenfold. ’Age of Unreason’ je u svakom smislu pravi Bad Religion album koji nudi dovoljno uzbuđenja svakom njihovom fanu, jer je nemoguće a ne pronaći barem nekoliko pesama koje će postati neizostavni deo vaše plejliste ove godine.
Mike Stankovich