Vizelj i Slonz u glavi

I Slonz i Vizelj jašu na tom talasu aktuelnosti sa željom da nastupe svuda po Srbiji gde je to moguće. Drago mi je da se sve više bendova odlučuje na ovaj korak. Valjda su svi već skontali da se u suprotnom sve svodi na dva nastupa godišnje u rodnom gradu i po kojem sa strane. A to brzo dosadi i nema smisla. Jedini način da se bend menja i sazreva, i da realno dođe do publike su živi nastupi. A kod nas Slonz i Vizelj dolaze u trenutku kada ...i mrtvi ljudi beže iz ovog grada da se Kadilakom provozamo krug kroz pustinju.

Vizelj su divlji (i verovatno medijski najvidljiviji) deo nove prljave beogradske rokenrol scene, poslednjeg talasa od 10-tak bendova uz Sitzpinker, Gazorpazorp, Šajzerbiterlemon, Proto tip, Sveta Pseta (to name a few). Dobar deo ove ekipe se nedavno okupio u okviru Hali Gali festivala koji će doživeti i svoje naredno izdanje a u čiju organizaciju su uključeni i momci iz Vizelja. Nakon MENT festivala u Sloveniji i pomenutog Hali Galija evo ih pred nama. Od prve pesme kreću bučno i tako je ostalo do kraja. To se i poklapa sa Andreinim utiskom od pre mesec dana kada je zbog buke morao da napusti koncert. U razgovoru su pomenuli da tako inače sviraju.

Bez obzira da li svira Pustinju, Kadilak, Nosorog, Mamuze, Kafu i cigare, Nepravdu, sve vreme Vizelj reži, ujeda, provocira, mešajući rokenrol, bluz, (post) pank, noiz rok. Prilično dinamični za vreme nastupa, pogotovu basista Nedić koji se sve vreme dobro zajebava i između pesama najviše komunicira sa publikom. U jednom trenutku ukrsti bas sa gitarom, u drugom prilazi publici, u trećem bas trlja o sto ili ga spusti na pod da ga "raspali" ko želi. Vidim da mu je to praksa. Ritam mašina je išla na bis, čini mi se ako ne i duplo duža u odnosu na studijsku varijantu.

U pauzi između bendova dok razgovaram sa Nedićem prilazi mi lik (ime poznato redakciji) i (iako je karta 300) daje 500 dinara uz reči: "ne znam kome treba da platim kartu", i kad je skontao da ih ne prodajem ja, daje ih Nediću. Momak je inače potpuno van rokenrol priče, slučajno se našao tu ali su ostavili utisak da je poželeo i dodatno da podrži bend. Kasnije mi je rekao "sviraju k'o da nas je 10.000". Valjda i to nešto govori. 

Šabački Slonz je trenutno najaktuelniji bend koji dolazi iz ovog grada. Grad na Savi ima dugu rokenrol tradiciju, tokom leta tu je i Šabački letnji festival pa mi je čudno da su uz Slonz trenutno aktivni još samo Moon, Eleven i Goblini. Do 2015. svirali su bluz pod imenom Convoy da bi kasnije krenuli u moderniju priču. Pobeda na Demofestu 2017. je pokazala da su na pravom putu, a album prvenac je imao svoju premijeru naredne godine upravo na ovom festivalu.

Ne sećam se tačno kojom pesmom su započeli nastup jer Nikola (vokal) nije bio raspoložen za priču između pesama. Ne znam da li je u pitanju samo ovaj nastup ili je prosto takav tip, ali meni je falila nešto bolja komunikacija sa publikom, neki ajsbrejker koji bi odmah opustio odnos između benda i publike. Srećom, sva trojica na bini komuniciraju jako dobro između sebe. Borivojevom bubnju koji je osnova svih stvari pridružuje se Nenad svojim catchy vožnjama na basu čime stvaraju odličnu podlogu Nikoli koji u potpunosti opravdava nagradu za najboljeg gitaristu koju je dobio na Demofestu. Neretko svoje pesme produže u odnosu na studijske varijante. Zato sam na početku imao utisak da možda sviraju upravo stvar 02:30 koja traje čak 11 minuta. Kasnije sam skapirao da vole da se poigravaju pa i improvizuju. Nastup ima neku svoju gradaciju tokom koje se Nikola sve više opušta da bi na kraju u numeri U Beogradu dopustio sebi i noiz momente na gitari i poigravanje sa pojačalom. Nekako imam utisak da je tek na kraju to bilo to, da bi nastup bio potpuniji da se u tom smislu otvorio ranije. Kao definitivan kraj za bis je izboksovana stvar Automobil.

Ako sinoćnju svirku treba da sumiram u par reči onda bi to bile: dim, znoj, i buka. Da, definitivno najbučniji koncert u dosadašnjoj sezoni u ParadoXu.

Nenad