Prosvetljenje uz Antimatter
Helly Cherry
Britanski dark rock sastav Antimatter nastupio je sinoć (17.3) u Beogradu nakon deset godina, a prvi put kao električni bend.
Uvertiru je ove večeri napravio sastav The Father of Serpents i oni su bili odličan odabir jer su predgrupa i glavni bend delovali veoma kohezivno. Ovaj sastav sam prvi i poslednji put uživo slušala na drugom izdanju Festivala srpskog podzemlja. Od tada su se desile male izmene u postavi, a nekako je, ne računajući stalak za mikrofon u obliku skeleta, nestao dobar deo vizuelnog dela koncerta, koji je dodavao veo mistike kompletnom nastupu. Svakako, ono što je ostalo veoma kvalitetno, a što je svakako i najbitnije je sama muzika. Izuzetno mi je žao što nisam ispratila ceo nastup ovog benda, ali kretanje kroz Beograd je juče bio poduhvat. Barem na kratko, imala sam priliku da slušam odličan, snažan i beskompromisan doom metal. Bend je nastup završio pesmom "Snakeshifter", za koju je, neposredno pre koncerta objavljen spot.
Oko pola deset svoj nastup je otpočeo sastav Antimatter, koji je Beograd ovog puta posetio u okviru turneje pod nazivom "Black Market Tour", kojom promovišu album "Black Market Enlightement".
Koncert su otvorili pesmom "The Third Arm", kojom su u startu kupili malu, ali odabranu publiku. Duboki, umirujući vokal Mika Mosa u kombinaciji sa opčinjavajućim, melanholičnim, ali u isto vreme veoma energičnim instrumentalom, opčinio je prisutne. Dok je tokom pesama poput "Partners in Crime", "Monochrome" i "Wide Awake in the Concrete Asylum", publika bila u svom svetu, pokretima prateći ritam sekciju benda, iste sekunde po završetku svake pesme, publika kao da se budila iz transa i nagrađivala bend ovacijama. Mik Mos nije mnogo razgovarao sa publikom između pesama, one su se nizale jedna za drugom, ali je zadovoljstvo benda nastupom i publikom bilo više nego očigledno. Na licu vokala ovog sastava se, dok izvodi svoju muziku, vidi jaka emocija, ali, što je još bitnije, ukoliko zažmurite i slušate ga kako peva, ta emocija se i dalje vrlo jasno oseti. Muzika ovog benda baca vas u trans, u neki drugi svet, čiju hipnotišuću melanholiju presecaju snažni rifovi.
Slušanje Antimattera uživo je bilo neponovljivo iskustvo i nešto što nije trebalo propustiti. Samo se nadam da do sledećeg slušanja ovog benda uživo neće proći još deset godina.
Jelena Ostojić
Uvertiru je ove večeri napravio sastav The Father of Serpents i oni su bili odličan odabir jer su predgrupa i glavni bend delovali veoma kohezivno. Ovaj sastav sam prvi i poslednji put uživo slušala na drugom izdanju Festivala srpskog podzemlja. Od tada su se desile male izmene u postavi, a nekako je, ne računajući stalak za mikrofon u obliku skeleta, nestao dobar deo vizuelnog dela koncerta, koji je dodavao veo mistike kompletnom nastupu. Svakako, ono što je ostalo veoma kvalitetno, a što je svakako i najbitnije je sama muzika. Izuzetno mi je žao što nisam ispratila ceo nastup ovog benda, ali kretanje kroz Beograd je juče bio poduhvat. Barem na kratko, imala sam priliku da slušam odličan, snažan i beskompromisan doom metal. Bend je nastup završio pesmom "Snakeshifter", za koju je, neposredno pre koncerta objavljen spot.
Oko pola deset svoj nastup je otpočeo sastav Antimatter, koji je Beograd ovog puta posetio u okviru turneje pod nazivom "Black Market Tour", kojom promovišu album "Black Market Enlightement".
Koncert su otvorili pesmom "The Third Arm", kojom su u startu kupili malu, ali odabranu publiku. Duboki, umirujući vokal Mika Mosa u kombinaciji sa opčinjavajućim, melanholičnim, ali u isto vreme veoma energičnim instrumentalom, opčinio je prisutne. Dok je tokom pesama poput "Partners in Crime", "Monochrome" i "Wide Awake in the Concrete Asylum", publika bila u svom svetu, pokretima prateći ritam sekciju benda, iste sekunde po završetku svake pesme, publika kao da se budila iz transa i nagrađivala bend ovacijama. Mik Mos nije mnogo razgovarao sa publikom između pesama, one su se nizale jedna za drugom, ali je zadovoljstvo benda nastupom i publikom bilo više nego očigledno. Na licu vokala ovog sastava se, dok izvodi svoju muziku, vidi jaka emocija, ali, što je još bitnije, ukoliko zažmurite i slušate ga kako peva, ta emocija se i dalje vrlo jasno oseti. Muzika ovog benda baca vas u trans, u neki drugi svet, čiju hipnotišuću melanholiju presecaju snažni rifovi.
Slušanje Antimattera uživo je bilo neponovljivo iskustvo i nešto što nije trebalo propustiti. Samo se nadam da do sledećeg slušanja ovog benda uživo neće proći još deset godina.
Jelena Ostojić