Milan Petković – Drugo mesto na top listi savremene muzike



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Početkom svake godine sumiraju se rezultati ostvareni u prethodnoj godini u svim oblastima ljudskog stvaranja na određenom prostoru. Po kriterijumima zagrebačkog sajta Terapija.net, koji se bavi praćenjem, analizom i vrednovanjem muzičkih sadržaja u ovom delu Evrope, album „Potvrda o životu“ kompozitora Milana Petkovića, koji živi i radi u Aleksincu, zauzeo je drugo mesto na top listi savremene muzike sa prostora ex yu, dakle nekadašnje Jugoslavije, a naslovna kompozicija sa ovog albuma peto mesto. S obzirom na činjenicu da se prati stvaralaštvo sa tako širokog prostora, da  je muzički kritičar ovog sajta album „Potvrda  o životu“ ocenio čistom desetkom, a da je dnevni list Politika u svom dodatku Kultura i umetnost iz pera  muzičkog kritičara Vojislava Pantića dao laskavo mišljenje, ovako visoko rangiranje ovog, šestog po redu, albuma za poznavaoce Petkovićevog stvaralaštva nije bilo iznenađenje. To je povod za ovaj razgovor.

Foto: Marko Miladinović

Kako ste primili ovo rangiranje?

Rangiranje jeste važno, ali ne i presudno. Veću ulogu tu igra koliko ste vi sami zadovoljni sobom i onim što ste uradili. Mada, moram da priznam, znači kada neko prepozna i ceni vaš rad, pogotovo kritika, koja vas lično ne poznaje a pri tom razume jezik kojim se izražavate i ideju ili poruku koju ste hteli da pošaljete. Još kad uđu u vašu muziku dublje nego što ste vi ikada o tome i razmišljali, onda to sve vašem radu daje dublji smisao i novu dimenziju. Kada je kritika dobra i kad dobijete i najvišu ocenu, to ukazuje da ste na dobrom putu.

Da li je to zapravo vaša potvrda o životu?

U neku ruku i jeste. Iako se sama kompozicija „Potvrda o životu“ odnosi na drugu,  konkretnu stvar i događaj, u širem smislu „Potvrda“ jeste dokaz mog postojanja. S  druge strane, moja potvrda počinje ranije, negde u začetku svih kompozicija, kada one nastaju. Zatim se razvija kroz razrađivanje tema, ritma, aranžmana, orkestracije, pa se realizuje za vreme snimanja, miksovanja, produkcije, dizajnom omota i na kraju izdavanjem... U suštini, ta potvrda sve vreme traje – to samopotvrđivanje, preispitivanje sebe, suočavanje sa sobom i svetom oko sebe, i pronalaženje svog mesta u tom svetu.

Pored „Potvrde“ na albumu su još i kompozicije „Mir“ i „Igra“?

Da, to su neke od najbitnijih stvari koje čine jedan život. Kada sam počeo da se izražavam u velikim formama, ideja mi je bila da obradim sve elemente koji su važni, koji životu daju smisao. Tako je prvi deo te priče album „Nada“, sa kompozicijama „Vera“, „Nada“ i „Ljubav“, kao osnove mudrosti. Drugi je „Na obali“, sa kompozicijama „Vremeplov“, „Na obali“, „Besmisla“, to je period lutanja, kada vas vremeplov, ako ne vodite računa u kom se pravcu krećete, može odvesti u besmisao. I treći „Potvrda o životu“, sa „Mir“, „Igra“ i „Potvrda o životu“, kada potvrđujete sebe, u miru, pre svega sa sobom, pa i sa okolinom koja vas okružuje, i da biste taj cilj ostvarili, obavezno je da se igrate. Dok god se igrate, i istražujete, imate šansu da se pronađete i ostavite trag u vremenu u kome živite.

Muzička umetnost u teoriji se svrstava u takozvanu vremensku umetnost. Vaše muzičko stvaralaštvo je teško svrstati u neki, uslovno rečeno, čisti žanr. Pomenuti kritičar Politike je zapisao: „Potvrda o životu“ je bluz iskusnog čoveka“.  Neko će reći da je reč o džezu, drugi o eksperimentalnoj muzici, treći nešto treće. Kako vi definišete svoju muziku?

Ona jeste najviše ambijentalna, sa elementima džeza, roka, panka, pa i bluza ako hoćete. Mada se najudobnije osećam u muzičkom minimalizmu kome težim. Iako moja muzika to u suštini nije, volim minimalističku sliku i repetitivni izražaj, kada od minimum sredstava, pravite maksimalne rezultate. Kada u samoj muzici ima dovoljno prostora, a tu se već vraćamo na njen ambijentalni deo, da ona može da diše, i da onaj koji sluša ima mesta da u nju utka svoju muziku – svoje misli, i da istražujući nju, istražuje samoga sebe.

Za uvod u naredno pitanje navešću izvod iz recenzije: „Mašta, iluzija i improvizacija ovdje su na račun nepatvorene Milanove originalnosti i vještog baratanja tipkovnicama zasigurno 'tour de force' u dosadašnjoj diskografskoj karijeri koja zna samo za jedno - put ka kreativnom napretku kome se ne nazire krajnji doseg.“ (Horvi)
U kojoj meri je vaše stvaralaštvo proizvod neposrednog dodira sa životnim okruženjem, s jedne, a koliko vlastite preoblikovane stvarnosti, s druge strane?

Kada sam bio student, razmišljajući o tome, podvukao sam znak jednakosti između umetnosti, ljubavi, i života. Iako se u međuvremenu mnogo toga promenilo, suština je ostala ista. Mora se stvarati iz ljubavi, da stvaralaštvo bude iskreno – emotivno, da bude životno, da bi mogao da se očekuje, ili da bi se dobio, vrhunski rezultat. Ili, da pojednostavim, koliko neko voli - takvu umetnost stvara, kakvu umetnost stvara - tako i živi, kako živi - tako i voli... i tako u krug.  To je proces, u kome je sve važno i sve se računa.

Bavili ste se i komponovanjem muzike za pozorišne predstave, umetnost koja se svrstava u vremensko-prostornu. Recite nešto o međusobnom prožimanju različitih vrsta umetnosti, u prvom redu muzike i pozorišta, muzike i filma, muzike i  performansa…

Ta vrsta prožimanja može samo da obogati i oplemeni samog stvaraoca, da proširi njegove vidike i stvaralačke domete. Svi ti vidovi izražavanja su jako bliski jedan drugome. Kao što znate, nije retka pojava da slikari sviraju, da muzičari slikaju, glumci pevaju i sviraju, i što je više tih umetnosti na jednom mestu, kao recimo u pozorištu ili na filmu, izražaj je jači i doživljaj je bogatiji. Pošto se bavim pozorištem već dugi niz godina, a u zadnje vreme nisam previše angažovan kao pozorišni kompozitor, često sam u pozorištu kao gledalac, uživam u predstavama, inspirišu me i pune mi baterije...

Pored komponovanja, vi ste i pijanista, izvođač vlastitog ali i stvaralaštva drugih umetnika. Ko je bolji: Milan Petković kompozitor ili Milan Petković interpretator?

Ima već godinu dana kako trio, u sastavu Nebojša Despotović, Ivan Cvetković i ja, ponovo ima javne nastupe, pošto smo pravili pauzu dve godine. I ne mogu da kažem da se mi bavimo interpretacijom, pošto je veliki deo toga što odsviramo improvizacija, više bi to moglo da se nazove kao neki vid naracije. Držimo se tema, harmonija i, donekle, muzičkih formi. Ali šta se unutar tih formi dešava, to je apsolutno otvoreno i sve je moguće. Dakle, ne mogu da odgovorim konkretno na pitanje, da li je Milan bolji kompozitor ili interpretator, ali mogu da kažem da podjednako uživa u oba slučaja.

Šta sada radite i kakvi su vam planovi?

Trenutno, pored zakazanih koncerata sa triom, radim na snimanju novog albuma i negde sam na pola puta do njegove realizacije. U planu mi je da uz to uradim i nešto potpuno drugačije od svega što sam radio do sada, ali hajde da ostavimo da se to prvo desi, pa ćemo onda razgovarati o tome...

Intervju pripremio Časlav Vasiljević



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva