Jucifer i Casillas u Elektropioniru



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Beogradski klub Elektropionir je sinoć, 8. februara, bio domaćin američkom sludge sastavu Jucifer. Podršku su im pružili novosadski noise/alternative rokeri Casillas.


Vrata kluba su bila otvorena oko 20.30, a koncert je krenuo oko 21.40. Na binu su se popeli Novosađani – Casillas. O ovom bendu sam puno slušao, ali sam ih nedovoljno preslušavao. Takav splet okolnosti će se ispostaviti kao delimično dobar jer da sam ih temeljito preslušavao kod kuće verovatno ne bih bio toliko oduševljen onim što sam čuo sinoć. Po mom mišljenju bili su daleko bolji od zvezde večeri koja će potom nastupiti. Vrlo uvežbana svirka, puna neočekivanih instrumentalnih detalja, prisutna izražena agilna predstava pevača na bini i još štošta vrlo zanimljivog i dobrog. Nažalost, manje od pedeset ljudi ih je ispratilo, no ni to, kao ni pucanje žice i šetanje bubnja, ih nije pokolebalo da prikažu i pokažu kakav kvalitet poseduju. Inače, zvuk koji proizvode je noise rock sa alternative rock primesama. Mene su najviše podsetili na Čikago školu noise rock-a, odnosno na ,,Touch And Go’’ bendove, poput The Jesus Lizard. S obzirom na to da sam rodom iz grada u kome je svirala i stvarala jedna Šaka Jada, onda je jasno zašto mi se ono što sam od Casillas-a čuo i dopalo. Set su okončali četrdeset minuta nakon izlaska na binu, oko 22.20, pesmom ,,Cobra’’.

Usledila je preduga pauza od skoro pola sata, kada su se na stejdžu, ponovo pred beogradskom publikom, pojavili Edgar Livengood za bubnjevima i Amber Valentine za gitarom i (ne baš uspešno) mikrofonom - Jucifer. Moram da priznam da nisam imao nikakva očekivanja, ali sam još manje od toga dobio. Sama svirka kao svirka je bila u redu. Edgar je doslovno pojeo bubanj, dok Amber stvarno proizvodi fascinantnu buku svojom gitarom. Međutim, celokupni prikaz mi se nije skoro uopšte dopao. Nijedna reč nije bila upućena publici, vokal se apsolutno nije čuo, u par pesama je došlo do totalnog gušenja one karakteristične gitarske buke, a Amber se jedva nekoliko puta pomerila sa početnog, stajaćeg mesta. Pošto ih nisam do sinoć gledao uživo, a na studijskim snimcima se vokali čuju (iako akcenat nije na njima), morao sam da konsultujem youtube i pregledam još neki live snimak da vidim da li je taj momenat ultra-utišanog vokala manir ili samo incident od sinoć. Ispostavilo se da je manir, te mi ni taj momenat nije baš najjasniji.

Prostor Elektropionira je na početku njihovog seta bio solidno popunjen, ali sam primetio da se do kraja nastupa blago i ispraznio. Fanovi su svaki kraj pesme pozdravili aplauzima i to je bilo to što se tiče aktivnosti, mada ni ne čudi. Aktivnosti sa druge strane su bile takve da je Edgar par puta nazdravio sa prisutnima, a Amber pozdravljala ,,znakom rogova’’ i na kraju poslala i poljupce. Četrdeset minuta, identično koliko i svirka Casillas-a, trajala bi i ova Jucifer-a, no na zahtev auditorijuma, vratili su se na bis i nakon njega zatvorili koncert u 23.35.

Da ne bude da se subjektivnost nametnula kao imperativ, nakon koncerta uzeh da malo propitam drugare/ice i fanove kakav su oni dojam stekli. Mišljenja su bila podeljena. Neki su rekli da je bilo predobro, drugi da je zvuk bio podrumski, treći da im se nije dopalo, četvrti da je vokal morao biti glasniji i tako dalje, i tako bliže. Meni je ovo možda i najgori koncert nekog većeg muzičkog imena koji sam posetio. Srećom, Casillas su pokidali, pa je samim tim pozitivna ocena obezbeđena. S obzirom na to da gaje specifikum permanentne turneje još od 2001. godine, kapiram da ćemo ih opet videti u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti. Toplo se nadam, ukoliko budem prisutan, da ću tada doživeti nešto više od same uvežbane buke. Kraj.

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva