Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Srećna porodica



Sviđa ti se? Javi ostalima!

 
Stigao je ispred kuće malo pre pet sati. Lepo uređena kamena staza bila je okupana letnjim suncem. Podigao je otirač na kome je pisalo „Dobrodošli“, i uz osmeh uzeo rezervni ključ koji je bio ispod njega. Znao je da će ostali stići kasnije. Otključao je vrata i sigurnim koracima ušao unutra. Dugačak hodnik, sa modernim cipelarnikom i čivilukom. Na kraju hodnika, bile su velike stepenice koje su vodile na sprat.
Krenuo je kroz hodnik i pogledao u slike koje su krasile sve strane zidova. Slike srećne porodice. Peščane plaže, nasmejani ljudi, more, pa onda beli pokrivač preko brvnare u planini, kamin, vino, ljubav. Nasmejao se i krenuo dalje. Voleo je te uspomene, mada su sve ličile jedna na drugu. Na levoj strani zida bio je ulaz u obliku kupole, koji je vodio u dnevnu sobu, sa trpezarijom i kuhinjom.

Velika soba u boji kapućina, odisala je elegancijom. Police pune knjiga i uspomena sa putovanja bile su obasjane plavičastom svetloščću neona. Opet su ostavili upaljena svetla, a posle će slediti polemika oko velikog računa za struju. Sve u sobi je bilo fokusirano oko velikog LCD televizora, pa se moglo zaključiti da je on bio centar ove prostorije. Seo je na garnituru i uzeo daljinski sa staklenog stola. Upalio je televizor i 'prošaltao' kanale dok je drugom rukom, lagano prelazio preko umirujuće kože.
Ishintreno je ustao sa garniture i uputio se ka kuhinji sa trpezarijom. Na stolu za ručavanje od svetlog drveta, stojali su išarani papiri sa suncem, kućom, livadom, ljuljaškom i tri osobe - otac, majka i sin. Crtež ga je raznežio. Divan je, pomisli pa zakorači u kuhinju. Kuhinja od mermera bila je uredna. Otvorio je frižider i primetio je da je prazan. Da je znao, svratio bi u nabavku. Na televiziji su krenule vesti. „Predsednik ugostio najveće državne zvaničnike iz Kine. Radnici i dalje u štrajku zbog neisplaćenih zarada. I dalje traje potraga za ubicom...“, ugasi televizor, pa krenu na sprat.

Krenuo je stepenicama, čija škripa ga je izludjivala. Od kad je ovo trebalo popraviti. Na spratu su se nalazile spavaća, dečija soba i kupatilo. Ušao je u sobu sina. Zidovi u azurno plavoj boji, na podu razbacane igračke vojnika, nenamešten krevet. Na zidovima posteri superjunaka. Tipična dečačka jazbina. Na stolu kompjuter sa CD kutijom najnovije igrice iz GTA serijala. Bio je srećan kada ju je dobio, iako je majka bila protiv nasilnih igrica. Zatvorio je vrata i uputio se ka spavačoj sobi. Minimalno opremljena soba sa velikim bračnim krevetom i velikim plakarom. Par umetničkih slika krasilo je zidove. Legao je na krevet. Bio je preumoran. Osećao je neki grč u stomaku.
Čuo je ulazna vrata kako se otvaraju. Koraci i glasovi krenuli su da se mešaju kroz hodnik ka dnevnoj sobi. Stigli su. Podigao je se sa kreveta i prešao rukom preko čela. Osetio je uzbuđenje. Otvorio je vrata spavaće sobe i za tren se našao u hodniku. Vratili su se i bilo je vreme da ih pozdravi.
„Budi miran i pomozi mi da ove namirnice složim u frižider“, govorila je majka sinu koji je očito pravio lom po dnevnoj sobi.
Krenuo je ka stepenicama, kada je začuo zvuk uključivanja televizora. Namrštio se, ali je nastavio ka stepenicama. Dečak je izleteo iz dnevne sobe i uputio se ka svojoj. U trku je se sudario sa čovekom na stepenicama. Pogledao ga je i rekao:
„Tata“.
Čovek ga je pogledao i nasmešio se zadovoljno. Dečak je još jednom, ali ovoga puta višeg tonaliteta viknuo:
„Tata!“.
„Damjane, šta ti je?“ upitao je muški glas koji je dopirao iz dnevne sobe.

Na televiziji, spikerka je krenula da govori. „Ovo je već treći mesec istrage u vezi sa serijskim ubicom koga mediji nazivaju PORODIČAN ČOVEK. Inspektori kažu da pažljivo bira i posmatra porodice. Pre samog napada, istražuje kuću i kako može da se uđe u nju bez poteškoća, pa se savetuje svima da dodatno obezbede svoje domove. Porodičan čovek prvo ubija muža, a zatim sa ženom i decom ispunjava svoju fantaziju porodice, nakon čega ih ubija. Mole se svi da vode računa o svojim kućama i o tome gde im se nalaze svi članovi porodice.“

Muž i žena su se našli pred stepenicama, prebledelih lica. Sin im je stajao sa nožem na vratu i suzama u očima pored čoveka obučenog u crno.
„Učinićemo sve, samo ga pusti“, kroz plač je progovorila majka.
Čovek klimnu glavom i dobaci joj kanap koji mu je bio u džepu.
„Ne volim kad je drugi muškarac u mojoj kući. Veži mu i ruke i noge.“ Žena je pogledala u svog muža, a on joj je očima dao znak da to uradi.
„Razočarala si me. Ali nema veze, jer ćemo uskoro opet biti srećna porodica!“

Mladen Pavlović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva