"Je l’ ti sada jasno što Novembar?"
Helly Cherry
Niški sastav Novembar održao je sinoć, 19. januara, poslednji koncert u Beogradu. Pred punim klubom Elektropionir izveli su set u trajanju od skoro dva sata kojim su promovisali svoj najnoviji album naziva identičnog imenu benda. Uz pomoć nekoliko prijatelja grupe koji su se, pre svega, smenjivali na vokalnim pozicijama, događaj je uspešno realizovan. Podršku je pružio i novosadski SNB, koji je isto tako promovisao svoj novi album – Brzopletost. Organizaciju je na sebe preuzeo Odličan hrčak.
Vrata Elektropionira se otvoriše u 21h. Nedugo potom na binu se penje prvi bend večeri – SNB (Skupljeni Na Brzinu). Nastali su pre više od dve decenije u Novom Kneževcu, dok im se danas kao grad u kome stvaraju nametnuo Novi Sad. Ovaj punk rock/ska trio poznajem još iz vremena pre pojave dial-up pristupa internetu, kada sam u internet kafeu na flopi diskovima skidao sadržaj sa raznoraznih, danas nepostojećih, sajtova. Jedan od sadržaja koji sam uspeo da smestim na neznatnu memoriju flopija, beše pesma Sve je to punk ovog sastava. S obzirom na to da nisam stigao na sam početak koncerta, ostaje misterija da li su je uopšte odsvirali jer je u finišu nastupa, kada sam je očekivao, nisam čuo. Repertoar se uglavnom sastojao od pesama sa albuma ,,Brzopletost’’, a neke od njih su bile Ti možeš sve, naslovna numera, Pobednik, Ofanziva, kao i ona kojom su zatvorili svirku To sam ja u 22.10. Publika je bila poprilično statična, a klub se tek počeo puniti.
Samo deset minuta je trebalo ekipi sa juga da se postavi i započne svoj poslednji koncert u Beogradu. Bez Koste...
Valjalo bi reći par reči za one koji čitaju ove redove, a ne znaju puno (ili ni malo) o ovom kultnom sastavu. Novembar je nastao 1992. godine u Nišu, na zgarištu nekadašnje Kostine grupe Studeni Studeni oformljenoj u glavnom gradu tadašnje SR Hrvatske, Zagrebu. Selidbom u Niš, Kosta je doneo autentični gitarski punk rock zvuk koji je prvo ovaplotio muziciranjem u Glasu Amerike, da bi nedugo potom, njegovim prelaskom sa basa na električnu gitaru, nastavio da ga razvija u bendu koji smo imali prilike sinoć poslednji put u Beogradu gledati. Do dana današnjeg su izdali šest studijskih albuma. Poslednji nosi naziv ,,Novembar’’ i na njemu se pojavljuju brojna relevantna rokenrol imena bivše Jugoslavije, a sinoćnji koncert je upravo bio promocija ovog remek-dela. Nažalost, Goran Kostić Kosta, nije doživeo ovogodišnji izlazak poslednjeg izdanja grupe Novembar. Preminuo je 30. juna 2017. godine u 51. godini života.
Nastup su otpočeli u 22.20 pesmom Ko je sunce ubio? sa prvog studijskog albuma pod nazivom ,,Deguelo’’. Set je bio podeljen na tri dela, a prvi je svojim prisustvom u ulozi pevača upriličio Sivestar Mrak iz osiječkih sastava Gužva u 16-ercu i Grupa Tvog Života. Elektropionir je u tim trenucima već skoro bio popunjen, a publika je upravo tada bila najagilnija jer hit je hit stizao. Gledaj kako ljubav umire, Tako mlad i tako čist, U jutrima je sva istina, Putujem sam su samo neke od onih koje su u početnim minutima nagnale auditorijum na ples i horsko pevanje, a pojedine iz mase čak i na binu popele. Mrak je, vidno zadovoljan, fanove u par navrata nagradio epitetima ,,sposobni i zanimljivi’’, a nije se libio ni u anegdote da zađe, poput one od prošlog vikenda kada je u Apatinu njegovo ime pak dobilo epitet ,,glupo’’. Šala, šega i dobar provod - tako se nekako kretao repertoar u prvih sat vremena.
Mrak nije zaboravio ni svog prijatelja, tvorca svih ovih pesama za koga je rekao, pre nego što su izveli kompoziciju U bežanju je spas, da je puno od njega naučio i da, iako nije jedan od onih što veruju da bi ga mogao čuti, poručio da i dalje sledi savet da se isplati, u tim godinama, penjati se po binama. Neposredno pre numere Ne okreći se sine, koju je napisao Sejo Sexon iz Zabranjenog Pušenja i koja se nalazi na aktuelnom albumu, Sale Đokić (Kostin saborac iz pionirskih dana) napušta stejdž, a gitarsku štafetu preuzima Miroslav Uzarević. Ubrzo je i Mrak otišao i to sa poslednjim tonovima Moje domovine koja se takođe našla na poslednjoj ploči Novembra.
Silvestar je mikrofon predao gostu iz Bugarske, Petku Slaveykovu iz sastava Daily Noise Club, koji je za početak sa muzičarima na bini izveo Coackroaches blues, da bi narednih nekoliko numera bile one koje njegov matični bend beleži kao svoje autorske. Iako je Petko izuzetno interesantan i simpatičan lik, a njegov nastup vratoloman i pokretljiv, većina fanova nije imala sluha za njegov, od alkohola i cigareta, oronuli vokal.
Njemu je pripao drugi deo nastupa, a finalni, treći pripada Raduletu iz Atheist Rap-a. On se latio mikrofona, odnono gitare, u poslednjih pola sata i zajedno sa ostatkom benda povratio auditorijum u prve redove i izazvao novi talas sreće i uzbuđenja. Ne bi valjalo zaboraviti momke iz Novembra koji svoje startne pozicije nisu menjali tokom večeri. Na bubnjevima je bio i ostao Milan Vidaković, na drugoj, a ponegde i trećoj gitari – Bojan Ranđelović, dok je po žicama basa tukao Nenad Pejčić. Novembar i Radule su poslednji set započeli Deguelom, te preko 1992 i Doziranja, stigli do Tridesete, tokom koje je nastala prva i poslednja šutka večeri. Tu pesmu i te momente bih oslovio vrhuncem večeri. Za sam kraj, na nekoliko minuta do ponoći - Posle svega kiša. Ipak, bis je bio neizbežan, te su bez odlaska sa bine odsvirali još jednu traku za konačno doviđenja Beogradu i ovdašnjim fanovima.
Evidentno je bilo da su na ovaj jedinstveni muzički događaj došli pravi ljubitelji i ljubiteljke grupe Novembar. Atmosfera je bila pozitivna, svi prisutni su pevali na glas većinu pesama, a sam bend je bio na visini zadatka i svemu tome doprineo na najbolji mogući način. Nakon koncerta jedan od fanova je, obaška, svakog od članova Novembra počastio poljupcem u usta, pa možete misliti koliko mu ovaj sastav znači. Palo je i slikanje, a ispratili smo ih stihovima notorne trake Atheista ,,Atheist Rap II’’ iliti više ništa nije isto, nikad neće biti kao što je bilo ranije...
Radule je u jednom momentu posetioce i posetiteljke svirke obavestio da mu se u publici nalazi najstariji sin. Poručio mu je – Je l’ ti sada jasno što Novembar? Tako ću nekako i zaključiti ovaj izveštaj jer je i te kako jasno.
Nemanja Mitrović Timočanin
Vrata Elektropionira se otvoriše u 21h. Nedugo potom na binu se penje prvi bend večeri – SNB (Skupljeni Na Brzinu). Nastali su pre više od dve decenije u Novom Kneževcu, dok im se danas kao grad u kome stvaraju nametnuo Novi Sad. Ovaj punk rock/ska trio poznajem još iz vremena pre pojave dial-up pristupa internetu, kada sam u internet kafeu na flopi diskovima skidao sadržaj sa raznoraznih, danas nepostojećih, sajtova. Jedan od sadržaja koji sam uspeo da smestim na neznatnu memoriju flopija, beše pesma Sve je to punk ovog sastava. S obzirom na to da nisam stigao na sam početak koncerta, ostaje misterija da li su je uopšte odsvirali jer je u finišu nastupa, kada sam je očekivao, nisam čuo. Repertoar se uglavnom sastojao od pesama sa albuma ,,Brzopletost’’, a neke od njih su bile Ti možeš sve, naslovna numera, Pobednik, Ofanziva, kao i ona kojom su zatvorili svirku To sam ja u 22.10. Publika je bila poprilično statična, a klub se tek počeo puniti.
Samo deset minuta je trebalo ekipi sa juga da se postavi i započne svoj poslednji koncert u Beogradu. Bez Koste...
Valjalo bi reći par reči za one koji čitaju ove redove, a ne znaju puno (ili ni malo) o ovom kultnom sastavu. Novembar je nastao 1992. godine u Nišu, na zgarištu nekadašnje Kostine grupe Studeni Studeni oformljenoj u glavnom gradu tadašnje SR Hrvatske, Zagrebu. Selidbom u Niš, Kosta je doneo autentični gitarski punk rock zvuk koji je prvo ovaplotio muziciranjem u Glasu Amerike, da bi nedugo potom, njegovim prelaskom sa basa na električnu gitaru, nastavio da ga razvija u bendu koji smo imali prilike sinoć poslednji put u Beogradu gledati. Do dana današnjeg su izdali šest studijskih albuma. Poslednji nosi naziv ,,Novembar’’ i na njemu se pojavljuju brojna relevantna rokenrol imena bivše Jugoslavije, a sinoćnji koncert je upravo bio promocija ovog remek-dela. Nažalost, Goran Kostić Kosta, nije doživeo ovogodišnji izlazak poslednjeg izdanja grupe Novembar. Preminuo je 30. juna 2017. godine u 51. godini života.
Nastup su otpočeli u 22.20 pesmom Ko je sunce ubio? sa prvog studijskog albuma pod nazivom ,,Deguelo’’. Set je bio podeljen na tri dela, a prvi je svojim prisustvom u ulozi pevača upriličio Sivestar Mrak iz osiječkih sastava Gužva u 16-ercu i Grupa Tvog Života. Elektropionir je u tim trenucima već skoro bio popunjen, a publika je upravo tada bila najagilnija jer hit je hit stizao. Gledaj kako ljubav umire, Tako mlad i tako čist, U jutrima je sva istina, Putujem sam su samo neke od onih koje su u početnim minutima nagnale auditorijum na ples i horsko pevanje, a pojedine iz mase čak i na binu popele. Mrak je, vidno zadovoljan, fanove u par navrata nagradio epitetima ,,sposobni i zanimljivi’’, a nije se libio ni u anegdote da zađe, poput one od prošlog vikenda kada je u Apatinu njegovo ime pak dobilo epitet ,,glupo’’. Šala, šega i dobar provod - tako se nekako kretao repertoar u prvih sat vremena.
Mrak nije zaboravio ni svog prijatelja, tvorca svih ovih pesama za koga je rekao, pre nego što su izveli kompoziciju U bežanju je spas, da je puno od njega naučio i da, iako nije jedan od onih što veruju da bi ga mogao čuti, poručio da i dalje sledi savet da se isplati, u tim godinama, penjati se po binama. Neposredno pre numere Ne okreći se sine, koju je napisao Sejo Sexon iz Zabranjenog Pušenja i koja se nalazi na aktuelnom albumu, Sale Đokić (Kostin saborac iz pionirskih dana) napušta stejdž, a gitarsku štafetu preuzima Miroslav Uzarević. Ubrzo je i Mrak otišao i to sa poslednjim tonovima Moje domovine koja se takođe našla na poslednjoj ploči Novembra.
Silvestar je mikrofon predao gostu iz Bugarske, Petku Slaveykovu iz sastava Daily Noise Club, koji je za početak sa muzičarima na bini izveo Coackroaches blues, da bi narednih nekoliko numera bile one koje njegov matični bend beleži kao svoje autorske. Iako je Petko izuzetno interesantan i simpatičan lik, a njegov nastup vratoloman i pokretljiv, većina fanova nije imala sluha za njegov, od alkohola i cigareta, oronuli vokal.
Njemu je pripao drugi deo nastupa, a finalni, treći pripada Raduletu iz Atheist Rap-a. On se latio mikrofona, odnono gitare, u poslednjih pola sata i zajedno sa ostatkom benda povratio auditorijum u prve redove i izazvao novi talas sreće i uzbuđenja. Ne bi valjalo zaboraviti momke iz Novembra koji svoje startne pozicije nisu menjali tokom večeri. Na bubnjevima je bio i ostao Milan Vidaković, na drugoj, a ponegde i trećoj gitari – Bojan Ranđelović, dok je po žicama basa tukao Nenad Pejčić. Novembar i Radule su poslednji set započeli Deguelom, te preko 1992 i Doziranja, stigli do Tridesete, tokom koje je nastala prva i poslednja šutka večeri. Tu pesmu i te momente bih oslovio vrhuncem večeri. Za sam kraj, na nekoliko minuta do ponoći - Posle svega kiša. Ipak, bis je bio neizbežan, te su bez odlaska sa bine odsvirali još jednu traku za konačno doviđenja Beogradu i ovdašnjim fanovima.
Evidentno je bilo da su na ovaj jedinstveni muzički događaj došli pravi ljubitelji i ljubiteljke grupe Novembar. Atmosfera je bila pozitivna, svi prisutni su pevali na glas većinu pesama, a sam bend je bio na visini zadatka i svemu tome doprineo na najbolji mogući način. Nakon koncerta jedan od fanova je, obaška, svakog od članova Novembra počastio poljupcem u usta, pa možete misliti koliko mu ovaj sastav znači. Palo je i slikanje, a ispratili smo ih stihovima notorne trake Atheista ,,Atheist Rap II’’ iliti više ništa nije isto, nikad neće biti kao što je bilo ranije...
Radule je u jednom momentu posetioce i posetiteljke svirke obavestio da mu se u publici nalazi najstariji sin. Poručio mu je – Je l’ ti sada jasno što Novembar? Tako ću nekako i zaključiti ovaj izveštaj jer je i te kako jasno.
 |
| Foto: Youtube screenshot |