Balkan Under The Radar vol.6 – Black Box
Helly Cherry
Kompilacije su mukotrpan posao. Često jako neizvestan , kada je konačan ishod u pitanju.
Mogu da budu slatka muka , a mogu i da te posvadjaju sa pola sveta, jer po nekoj svojoj logici, nahodjenju, treba izabrati ograničen broj pesama, da one zajedno daju celinu koja treba da ubedi slušaoca da odsluša , verovatno, dobrih 2 i po sata muzike, i poželi da to uradi ponovo.
U drugu ruku, kompilacija ti daje mogućnost da preskačeš trake, što je po mom skromnom mišljenju veoma neopravdano. Zašto bi se neko prihvatio nezahvalnog posla selektiranja pesama, možda je imao u glavi odredjeni koncept. Ovog posla prihvatio se Vladimir Popović, glava nezavisne kuće Black Planet Records, i to ne prvi, već šesti put , jako uspešno i temeljno.
Crna kutija je odlično i adekvatno ime! Otvoriš je i ne znaš šta je u njoj i šta može da te čeka. Dovoljno je velika da možeš da udješ u nju i zatvoriš se. Izolovan od spoljnih uticaja toneš sve dublje u zvuke podzemnog sveta Crne Planete. Besni rat i ti mu se pridružuješ, rat za umetnost , subkulturu. Implementacija ideja kutije je težak posao. Subkultura ne može bez svojih žrtava.
Znae već kako je podeljena kompilacija, čitali ste objave sa raznih portala. Ja neću o tome.
Rekao bi vam, reč , dve o samoj muzici, iz mog, totalno subjektivnog ugla.
Da se razumemo, svaka kompilacija je imala svoj pečat, ali meni je ova jako draga, jer osim muzike ima i skriven poetski deo, na tragu slam varijanti ,koje su nam dolazile nekada davno iz Engleske , ili možda iz Njujorških art klubova. Autor poetskog dela, Fića iz Vlasotinca, je dotakao prizmu jednog lucidnog sveta, kakav Crna planeta do sada nije istraživala i dao jednu potpuno novu dimenziju realiteta.
Želim ovim da ga ohrabrim da taj svoj svet u obliku književnog dela ili zbirke pesama, nekada u budućnosti podeli i sa nama, a mi ćemo biti verni čitaoci i svedoci, nastajanja nene nove Crne kutije. Bez njegove poezije jedna od 6 stranica Crne kutije ne bi postojala sigurno, a samim tim, sve bi ostal ona vetrometini , ogoljeno.
Muziku slušam kao celinu, pa ću zato i kompilaciju recenzirati kao priču. Sam početak pripada ženskih vokalima, sintisajzerima, kao perfektan uvod u žestoku nadgradnju i kulminaciju koje slede.
Monamie & Klaradoxa majstorski daju prvu priču kompilacije, sve ono što radiš, što imaš da kažeš, da osetiš i sve što ti je u očima. Vode nas u šestominutno poniranje, koje je lako zaustaviti kada si svoj na svome. Milica Predolac daje intiminiji svet u svojoj pesmi, klavirski orijentisanu tugu i depresiju u kojoj srce vešto kuca koja nas vodi dok dišemo slobodno o svemu, totalno neopterećeni. Svaka rasprava je uvreda i neodlučno krećemo u shoegaze more Velibora Nikolića, protkano smenom svetlosti, nošenom gitarskim pedalama, reprogramiranim životom. Kompilacija treperi posle prve tri pesme. Ostaje nam dalja slika, svaka pobuna je uzaludna jer Black Planet upravo koncipiraju svoj noć i dan muzike. Babaduh kreću sa laganim prebiranjem po žicama, ali ubrzo ritmično podižu našu svest, posle svega, stavlja nas na spoznaju da je muzike i svet uvek tu..Posle svega ! Teško se diše od ljubavi! Posle svega. Nemamo odgovore na jezike zmija, ali krećemo da se okušamo. Hrabro!
I onda BOOOM !!!
Faz Zed i Crocodile Tears donose inteligentni ETNO ! Po prvi put ! Da vidim koliko VAS bi imalo hrabrosti da miksa ETNO , sa psovanjem i ostane hrabro na pijadestalu i čeka kritike! Genijalno ! Grojze u glitchu, Hoking koji Vas psuje!
A onda elektro garaža Terror Couple, utopija iz videoigrica, Half Life, Automatizacija života i elktronski deo kompilacije može da počne ! Palm Voce, kakvo monumentalno veličanje mraka i kakva inventivnost upotrebe inteligentnih sintisajzera...SUBOTEX nas podseća da smo živi, jer nas održava TO ŠTO UBIJAMO !!! I Novo raspeće nas ne može spasiti od pogleda na sat i koraka u Bestrag, put o kome nam priča Uzemljenje! I gle čuda, prizvuk dub-a, Bristola, spori ritmovi, definisanje sopstvenog bivstva, jer svi smo samo ono što jesmo u Favorite guy pesmi benda Veliko ! Pa Sound Ege pravo u klasičan gitarski ep i himničnu Не е цела вистина .
Na dalje imamo širok dijapazon najrazličitijih zvučnih slika, eha uživanja, ispresecanih i ravnih ritmova. Svaki izvodjač je apsolutno na svom mestu u priči i čini je još dinamičnijom kako se blišimo drugom delu kompilacije. Tajna služba 777 nas upozorava da je sve lako kad smo tu ! Zero 2 me podsećaju, svojim drum and bass-om, na to kako mi je bilo posle prve vožnje na Takadi u Luna praku negde na domak Čaira, upravo u vreme Novogodišnjih praznika.
Summer deaths, Lazet, Uspania, Tentacle Wizard...WOW , kakve priče, veličanstvene zvučne slike kakve samo nezavisna scena može da iznedri, toliko godina prindudjena da iz tame prosipa zvrake magične svetlosti.
Kraj kompilacije nam donosi još kompleksnije kompozicije, protkane mistikom, mrakom, kontorlisanom bukom, pritajenim šuštanjima iz daljine, akustičnim gitarama i finalno odbrojavanje matematički odredjene poezije Isidora Igića.
Da li je ovo delo svetlucavo ili kratkog daha, baš kao što se pita autor poslednje pesme?
Ne, ovo nije Epitaf ili grob Crne Planete. Kompilacija je isuviše vitalna, i spreman da se bori, jedinstvena kao koncept, sa izraženom potrebom da sjedini autore u borbi za viši finalni cilj.
Vredi li se boriti za broj 7. I novu kompilaciju! Broj 6 je djavolji broj, a djavo ne miruje!
Treba samo poručiti izvodjačima sa Crne kutije broj 6, da sam sedeći u njihovoj kutiji, spoznao jednu stvar, a to je da ovde svakaka pesma ima svrhu postojanja na ovoj kompilaciji, bez bilo koje od njih ona ne bi bila ista. Svi ste jednaki, ali ne kao u Životinjskoj farmi, već istinski, utopijski jednaki. Vi niste samo jedan cigla, jer ukoliko bi vas neko izvukao, kutija bi se urušila i pocepala!
Mogu da budu slatka muka , a mogu i da te posvadjaju sa pola sveta, jer po nekoj svojoj logici, nahodjenju, treba izabrati ograničen broj pesama, da one zajedno daju celinu koja treba da ubedi slušaoca da odsluša , verovatno, dobrih 2 i po sata muzike, i poželi da to uradi ponovo.
U drugu ruku, kompilacija ti daje mogućnost da preskačeš trake, što je po mom skromnom mišljenju veoma neopravdano. Zašto bi se neko prihvatio nezahvalnog posla selektiranja pesama, možda je imao u glavi odredjeni koncept. Ovog posla prihvatio se Vladimir Popović, glava nezavisne kuće Black Planet Records, i to ne prvi, već šesti put , jako uspešno i temeljno.
Crna kutija je odlično i adekvatno ime! Otvoriš je i ne znaš šta je u njoj i šta može da te čeka. Dovoljno je velika da možeš da udješ u nju i zatvoriš se. Izolovan od spoljnih uticaja toneš sve dublje u zvuke podzemnog sveta Crne Planete. Besni rat i ti mu se pridružuješ, rat za umetnost , subkulturu. Implementacija ideja kutije je težak posao. Subkultura ne može bez svojih žrtava.
Znae već kako je podeljena kompilacija, čitali ste objave sa raznih portala. Ja neću o tome.
Rekao bi vam, reč , dve o samoj muzici, iz mog, totalno subjektivnog ugla.
Da se razumemo, svaka kompilacija je imala svoj pečat, ali meni je ova jako draga, jer osim muzike ima i skriven poetski deo, na tragu slam varijanti ,koje su nam dolazile nekada davno iz Engleske , ili možda iz Njujorških art klubova. Autor poetskog dela, Fića iz Vlasotinca, je dotakao prizmu jednog lucidnog sveta, kakav Crna planeta do sada nije istraživala i dao jednu potpuno novu dimenziju realiteta.
Želim ovim da ga ohrabrim da taj svoj svet u obliku književnog dela ili zbirke pesama, nekada u budućnosti podeli i sa nama, a mi ćemo biti verni čitaoci i svedoci, nastajanja nene nove Crne kutije. Bez njegove poezije jedna od 6 stranica Crne kutije ne bi postojala sigurno, a samim tim, sve bi ostal ona vetrometini , ogoljeno.
Muziku slušam kao celinu, pa ću zato i kompilaciju recenzirati kao priču. Sam početak pripada ženskih vokalima, sintisajzerima, kao perfektan uvod u žestoku nadgradnju i kulminaciju koje slede.
Monamie & Klaradoxa majstorski daju prvu priču kompilacije, sve ono što radiš, što imaš da kažeš, da osetiš i sve što ti je u očima. Vode nas u šestominutno poniranje, koje je lako zaustaviti kada si svoj na svome. Milica Predolac daje intiminiji svet u svojoj pesmi, klavirski orijentisanu tugu i depresiju u kojoj srce vešto kuca koja nas vodi dok dišemo slobodno o svemu, totalno neopterećeni. Svaka rasprava je uvreda i neodlučno krećemo u shoegaze more Velibora Nikolića, protkano smenom svetlosti, nošenom gitarskim pedalama, reprogramiranim životom. Kompilacija treperi posle prve tri pesme. Ostaje nam dalja slika, svaka pobuna je uzaludna jer Black Planet upravo koncipiraju svoj noć i dan muzike. Babaduh kreću sa laganim prebiranjem po žicama, ali ubrzo ritmično podižu našu svest, posle svega, stavlja nas na spoznaju da je muzike i svet uvek tu..Posle svega ! Teško se diše od ljubavi! Posle svega. Nemamo odgovore na jezike zmija, ali krećemo da se okušamo. Hrabro!
I onda BOOOM !!!
Faz Zed i Crocodile Tears donose inteligentni ETNO ! Po prvi put ! Da vidim koliko VAS bi imalo hrabrosti da miksa ETNO , sa psovanjem i ostane hrabro na pijadestalu i čeka kritike! Genijalno ! Grojze u glitchu, Hoking koji Vas psuje!
A onda elektro garaža Terror Couple, utopija iz videoigrica, Half Life, Automatizacija života i elktronski deo kompilacije može da počne ! Palm Voce, kakvo monumentalno veličanje mraka i kakva inventivnost upotrebe inteligentnih sintisajzera...SUBOTEX nas podseća da smo živi, jer nas održava TO ŠTO UBIJAMO !!! I Novo raspeće nas ne može spasiti od pogleda na sat i koraka u Bestrag, put o kome nam priča Uzemljenje! I gle čuda, prizvuk dub-a, Bristola, spori ritmovi, definisanje sopstvenog bivstva, jer svi smo samo ono što jesmo u Favorite guy pesmi benda Veliko ! Pa Sound Ege pravo u klasičan gitarski ep i himničnu Не е цела вистина .
Na dalje imamo širok dijapazon najrazličitijih zvučnih slika, eha uživanja, ispresecanih i ravnih ritmova. Svaki izvodjač je apsolutno na svom mestu u priči i čini je još dinamičnijom kako se blišimo drugom delu kompilacije. Tajna služba 777 nas upozorava da je sve lako kad smo tu ! Zero 2 me podsećaju, svojim drum and bass-om, na to kako mi je bilo posle prve vožnje na Takadi u Luna praku negde na domak Čaira, upravo u vreme Novogodišnjih praznika.
Summer deaths, Lazet, Uspania, Tentacle Wizard...WOW , kakve priče, veličanstvene zvučne slike kakve samo nezavisna scena može da iznedri, toliko godina prindudjena da iz tame prosipa zvrake magične svetlosti.
Kraj kompilacije nam donosi još kompleksnije kompozicije, protkane mistikom, mrakom, kontorlisanom bukom, pritajenim šuštanjima iz daljine, akustičnim gitarama i finalno odbrojavanje matematički odredjene poezije Isidora Igića.
Da li je ovo delo svetlucavo ili kratkog daha, baš kao što se pita autor poslednje pesme?
Ne, ovo nije Epitaf ili grob Crne Planete. Kompilacija je isuviše vitalna, i spreman da se bori, jedinstvena kao koncept, sa izraženom potrebom da sjedini autore u borbi za viši finalni cilj.
Vredi li se boriti za broj 7. I novu kompilaciju! Broj 6 je djavolji broj, a djavo ne miruje!
Treba samo poručiti izvodjačima sa Crne kutije broj 6, da sam sedeći u njihovoj kutiji, spoznao jednu stvar, a to je da ovde svakaka pesma ima svrhu postojanja na ovoj kompilaciji, bez bilo koje od njih ona ne bi bila ista. Svi ste jednaki, ali ne kao u Životinjskoj farmi, već istinski, utopijski jednaki. Vi niste samo jedan cigla, jer ukoliko bi vas neko izvukao, kutija bi se urušila i pocepala!
Mephisto, zime 2018. iz Slobodne zone Crna kocka!