Pisanje recenzija nije baš najzahvalniji posao, niko te ne plaća, a retko ko čita. Kako se kod nas strana scena uglavnom ne prati, osim ako nisu u pitanju bendovi koji nisu naširoko poznati, onda čitanost ovakvih tekstova dodatno pada. Zato sam rešio da predložim par izdanja koja su se nedavno pojavila i koja vredi preslušati a nisu dovoljno afirmisani za publiku ovih prostora. Vaše neslaganje možete ostaviti u komentarima ispod koji će biti ignorisani.


As It Is - The Great Depression

Biću apsolutno iskren, jedini razlog zašto sam preslušao ovaj album je taj što je Aaron Gillespie iz Underoath gostovao na jednoj od pesama. As It Is pratim u prolazu još od njihovog postanka i pop punk koji oni sviraju nikada nije bio onaj koji ja slušam. Ali ’Ali The Great Depression’ je definitivna potvrda njihove zrelosti i odlučnosti da budu prihvaćeni kao jedan od bendova koji ima šta da ponudi publici koja nije samo pubertetskog uzrasta. Osim ozbiljnosti koja se čuje u njihovim pesmama bend je i totalno promenio izgled na bini ali i van nje. Definitivno jedno od iznenađujuće boljih izdanja ove godine.

The Interrupters - Fight the Good Fight

Mnogo prašine se diglo oko The Interrupters, doduše iz totalno opravdanih razloga. Posle gostovanja kod Jimmy Kimmel-a na nacionalnoj televiziji u Americi mnogi su im prognozirali slavu koju su imali No Doubt. Pevačica Aimee Interrupter i tri brata Bivona sviraju ska punk koji je više nego prijatan za slušanje. Imaju i jedan baš veliki hit „She's Kerosene“, a takođe ih „gura“ i Tim Armstrong iz Rancid, pored produkcije albuma pevao je na „Got Each Other“. Iskreno drago mi je zbog njihovog uspeha jer dolaze sa alternativne scene, ali ovo što oni sviraju nije ništa više od onoga što Rancid svira već dvadeset godina samo sa ženskim vokalom.

Alkaline Trio - Is This Thing Cursed?

Moj nerođeni brat Matt Skiba se odmara od rada sa blink-182 i vraća bendu sa kojim je i napravio karijeru. ’Is This Thing Cursed?’ je odličan album ali nešto mi tu nedostaje. Dosta podseća na njihov stariji period, ali sa nešto više dobrih pop uticaja. Na neki način kao da su razmišljali i o klincima koji su ih otkrili tek kada je Skiba postao deo blink-a. Bez obzira na sve ovo će biti izdanje kome ću vrlo rado da se vraćam.

Joyce Manor - Million Dollars to Kill Me

Najbolje, ili najgore, kod ovih indie-rock-punk bendova je što oni deluju veoma siromašno. Izgledaju izgladnelo, zvuče mršavo, šta više da vam kažem album traje jebanih dvadeset i dva minuta! Ali ’Million Dollars to Kill Me’ nije loš, peti studijsko izdanje Amerikanaca predstavlja bend u onome što najbolje znaju da rade a to je pravljenje emotivne muzike sa instrumentima na kojima se pravi buka.

Boston Manor - Welcome to the Neighbourhood

Još jedan bend sa Manor u imenu, samo ovoga puta momci dolaze iz Engleske i objavili su svoje drugo izdanje sa kojim će, nadam se, da dobiju pažnju koju zaslužuju. Dođe mi da udarim glavom od sto kada čujem sa kakvim se hitovima The Killers i njima slični se provlače dok bendovi poput Boston Manor prave milion puta bolju muziku a ostaju nezapaženi. Ima nešto u toj Engleskoj, možda u vazduhu ili u vodi te odatle dolazi ubedljivo najbolji alternativni rock zvuk. Boston Manor su bez zezanja kandidati za album godine sa ’Welcome to the Neighbourhood’. Ako se prvi put susrećete sa njima preslušajte singl „Halo“ ako vas pukne u toj meri da poželite da preslušate album to je to, ako ne, onda ništa.

Mike Stankovich