U nizu priča o spotovima koji su se najviše ticali alternativne, rokenrol scene, evo jednog spota nešto drugačijeg zvuka koji može da posluži kao primer za uspešno ostvaren kontrast između vizuelnog sadržaja i muzike. „Ensh“, nekima poznat i kao Milenko, muzičar je koji geografskim poreklom pripada domaćici, ali je svojim izrazom u elektro popu već odavno deo svetske scene, a ovaj spot je još jedan od dokaza njegovog kvaliteta.

Ako poslušate taj pomalo melanholični glas koji prati bit uz koji se vrlo lako igra, već u tome nalazite kontraste koji se dalje uvećavaju kroz ceo muzički video. Ne možete reći da je pesma vesela, ali u isto vreme ona nije ni preterano tužna, pa bi se očekivalo da će muzički video svojim sadržajem da prevagne na jednu stranu. No, to se ne dešava. Od samog početka spota nismo sigurni šta je to što gledamo, da li je u pitanju neki okultistički obred, nekakvo plemensko okupljanje, a kako se radnja primiče kraju, naslućujemo ishod, mada i dalje ne možemo da proniknemo u suštinu. Ako bismo video posmatrali odvojeno od muzike, bilo bi nam jasno da se radi o prikazu lapota, obrednog običaja ubijanja starijeg člana porodice zarad lakšeg preživljavanja onih mlađih, ali u spoju sa Enšovom muzikom, ceo taj obred postaje nalik na neku igru, kao da se svi članovi pretvaraju da su deo plemena, a da je krajnji ishod možda prekinut baš u onom trenutku kada se sekira podiže, a spot završava.

Sadržaj spota je prilično uvrnut, nije svejedno dok posmatrate likove kako se lagano njišu u šumi, kao da slušaju upravo ovu pesmu, a onda se pojavljuje čovek sa vrlo sablasnom maskom medveda, međutim to ne izaziva nikakvo čuđenje, već se igranje nastavlja. Krupni kadrovi lica, među kojima možete da prepoznate neke od muzičara i „influensera“ sa beogradske scene, unose dodatni nemir u ceo spot. Lik crvenokose devojčice (Iva Kosovac) je u kontrastu sa najstarijim članom, pa se u tome vidi moguća glavna nit priče: ovaj muzički video zapravo predstavlja neku vrstu obreda inicijacije, devojčica mora da ubije najstarijeg člana da bi se tako napravilo mesto za nju, a sve to u spoju sa pesmom koja govori o savremenom doživljaju „plačne priče“, u čijem tekstu se koriste reči kao što je „vajrles“. Kontrastna osećanja koja izaziva ovaj muzički video nisu spontana posledica, već očigledno promišljen postupak čiji je krajnji cilj osećaj nemira i pitanje šta se desilo nakon poslednjeg kadra.

Elektronska muzika omogućava drugačiju vrstu montaže, pa spotovi koji ilustruju ovakve pesme najčešće ne potenciraju neku dublju priču, već se zadržavaju na manipulaciji brzim promenama kadrova i upečatljivim, šljaštećim prizorima. Ekipa koja potpisuje ovaj spot (Ensh, Tamara Todorović i Aleks Vujošević) prevazilazi takva očekivanja, stvarajući delo koje na nov način obrađuje već poznatu priču i mit, ali smeštajući je u savremeni kontekst koji tako postiže potpuno novu i neočekivanu reakciju. Ako je suditi po ovom spotu, alternativa može mnogo toga da nauči od kolega sa druge strane zvuka.


Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".

Andrea Kane