Priče o spotovima (41): Turisti – Digitalno doba



Sviđa ti se? Javi ostalima!


„Turisti su stigli! Turisti su tu!“, viču bilbordi i ekrani u muzičkom spotu za pesmu „Digitalno doba“ beogradskog projekat-benda „Turisti“. Ako do sada niste obratili pažnju na njihovu muziku, već je krajnje vreme, jer posle nekoliko naizgled običnih i jednostavnih spotova, stiglo je nešto neviđeno na našoj sceni, nešto u duhu vremena, nešto što i na muzičkom i na vizuelnom planu odražava 21. vek, ovo prokleto digitalno doba.

Priča je vrlo jednostavna: u nekom budućem svetu sve je digitalizovano, roboti su sastavljeni od gomile eletronskog otpada i nasumičnih delova, a u sistem prodire virus, ljudski faktor u obliku tri lika iz benda „Turisti“, što izaziva opštu uzbunu koja eksplodira u SF svirci iz gigantskih zvučnika, na bini napravljenoj od čipova. Sve se ubrzava kada se robotu koji nosi ekran sa glavom Boška Miluškovića pridruže i druga dva člana „Turista“, pa njihov performans na bini liči na neku pobunu mašina, sve one uzbune i alarmi su bili uzaludni, sada oni kontrolišu robote, a čak i tada odlučuju da rade ono što najbolje umeju – da naprave svirku koja trese, u ovom slučaju kodove u redovima.

Lucidnost ove kratke priče nije u njenom narativnom delu, već u vizuelnom predstavljanju čitavog tog sveta. Spot obiluje mnoštvom utisaka i detalja, pa njihovo otkrivanje daje osećaj zadovoljstva, jer kako ne zapamtiti elektroničnu mačku kojoj su usta flopi disketa ili veb kamericu koja trči preko ulice kao pudlica. U mnoštvu detalja ističe se onaj insert iz „Popaja“ koji prati stihove „Nove lampe za stare“, direktno preuzetih baš iz ovog crtanog filma, što naglašava mnoštvo aluzija i referenci koje postoje na debi albumu benda „Turisti“. Ovaj svet „Digitalnog doba“ kao da je nikao na đubrištima elektronskog otpada i izrodio čitavu floru i faunu turbo treš električnih bića čiji redosled jedinica i nula može da poremeti samo ljudsko prisustvo, neki tračak duha, nešto neuhatljivo i nemerljivo kao što je muzika.

Davor Dado Sopić, koji potpisuje režiju, učinio je veliki iskorak u pravljenju muzičkih spotova time što je na vrlo originalan način obradio temu ove pesme, praveći od nje humoristični, veseli kolaž, ali on u spoju sa stihovima „ponekad si rob, ponekad si roba“, postavlja pitanje da li je cela ova stvar u suštini predskazanje jednog sveta u kojem će digitalno preovladati, a sve ono analogno, uključujući i naša tela, postati samo virus koji izaziva uzbunu. Sad nam je sve ovo ha-ha smešno, ali možda će pravi značaj ovog spota zasijati tek za dvadesetak godina, u budućnosti, kada svirke budu uživo projektovane iz procesora super-kompjutera, a zujanje kulera bude milozvučna konstanta u pozadini svakog razgovora. U ovom trenutku ovaj muzički video stavlja znak pitanja na momenat u kojem smo, jer digitalno doba je već tu, ali još uvek ne izgleda baš ovako, mada to ne znači da ne bi trebalo da se osvestimo i dobro pogledamo oko sebe.

Ko zna, možda je ovo poslednji pozdrav pre nego što se potpuno pretočimo u jedinice i nule.


Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima". 

Andrea Kane



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva