Verovatno ste već viđali ovo: cela strana teksta izgleda kao da je debelim crnim markerom kroz nju prošao najrigorozniji urednik na svetu, ostavljajući tek tu i tamo nekoliko razbacanih, vidljivih reči. Ili, jednostavnije rečeno, nešto što liči na temeljno redigovan document koji pripada vladi SAD-a. Zvuči poznato? U pitanju je blackout poezija (poezija zatamnjenja, prim. prev.) i pojavljuje se sve češće i češće na instagramu i snepčetu, u običnim zbirkama pesama, pa čak i kao ulična umetnost.
Osnovna premisa koja stoji iza blackout poezije – koja se ponekad takođe naziva i “nađena poezija” ili “brisana poezija”, mada postoje razlike između ove tri stvari – jeste da pesnik/inja uzme neki dokument, najčešće list dnevnih novena, i precrta većinu postojećeg teksta, ostavljajući vidljivim samo one reči koje sačinjavaju pesmu; čime predstavljaju potpuno novi literarni rad, nastao od već postojećeg. Upečatljiva slika redigovanog teksta i preostali, čitljivi tekst zajedno sačinjavaju novu vizuelnu poeziju.

“To je kao da je CIA pisala haiku”, piše u svojoj knjizi Kradi kao umetnik (Steal Like An Artist) Ostin Klion, kao i na svom blogu pod nazivom Kratka istorija novinskih blackout pesama. Klion šeruje svoje blackout pesme na instagramu (@austinkleon) i tamblru (@newspaperblackout), nakon što je ubrzo saznao da njegova glavna umetnička ideja teško da je nova – iako mu se trenutno pripisuje da je stvorio trend blackout poezije sastavljene isključivo od dnevnih novina.

Na jednoj TED konferenciji iz 2012, Klion je ispratio razvojnu istoriju blackout poezije unazad 250 godina, do čoveka po imenu Kaleb Vajtford (Caleb Whiteford), koji je objavio veliki papir sa nađenom poezijom i igrama reči, sakupljenim iz nekih od prvih ikada štampanih novina. Prema Klionovom istraživanju, blackout poezija je našla svoj put do pariškog avangardnog umetnika Tristan Care, do slikara Briona Džisina (Brion Gysin), američkog bitničkog pesnika Vilijama Barouza, savremenog pisca Toma Filipsa, čiji ste stil u blackout  poeziji zove “humument”, pa sve do samog Kliona koji je ovu vrstu pisanja počeo da koristi kao lek protiv spisateljske blokade.

Zapravo, ova stvaralačka praksa je postala toliko popularna, da se i New York Times pridružio akciji, otvorivši sekciju na sajtu u kojoj čitaoci mogu da prave svoju blackout poeziju od njihovih članaka, jednostavno klikčući.

Ali, zapitaćete se možda, šta je sa plagiranjem? To je pošteno pitanje, na koje različiti pisci imaju različite odgovore. U krajnjoj liniji, stvarajući blackout poeziju, pesnik tehnički ne piše – on briše ono što je neko drugi napisao. Rober Li Brauer iz magazine Writer’s Digest tvrdi da “ukoliko ne brišete više od 50% teksta, ne unositi dovoljno kritičkih odluka da biste stvorili novo umetničko delo”. On takođe dodaje da bi pominjanje izvora moralo da bude obavezno.

 “Svaka nova ideja je remiks ili mešavina jedne ili dve prethodne ideje”, rekao je Klion na TED-u. Njegova blackout poezija dolazi iz onoga što on naziva “genealogija ideja”. U suštini, jedna ideja potiče od neke druge ideje – to nije plagijat, nego artistička evolucija.


Mislite da biste mogli da napravite svoju blackout poeziju? Onda imajte na umu sledeće:

1.    Znajte da svaki originalni tekst može da posluži kao predložak za blackout poeziju – ne morate da se držite samo štampanih novina. Međutim, možda ne biste hteli da ižvrljate omiljeni roman… Samo kažem.
2.    Potražite prvo najupadljivije reči, one koje se ističu, ponavljaju, ili govore o temi kojom želite da se bavite u pesmi.
3.    Ako ćete da potamnjujete tekst na klasični način – redigujući ga crnim markerom – onda je najbolji savet da prvo izdvojite reči koje ćete sačuvati, pa onda da krenete da potamnjujete ostatak.
4.    Nemojte da mislite da morate da pročitate ceo izvorni tekst – počnite s kraja, preskačite, čitajte s desna na levo; kako god vas pokreće muza.
5.    Zapamtite da je ono što eliminišete važno kao i ono što ostavljate vidljivim. Neki blackout pesnici su čak počeli i da prave vizuelnu umenost – linijama, crtežima itd. – preko redigovanog teksta, umesto da samo boje u crno reči.
6.    Blackout poezija je odličan lek protiv spisateljske blokade.

Takođe, nemojte zaboraviti da šerujete vašu blackout poeziju – koristite heštegove #blackoutpoetry i #newspaperblackout i počnite.

Tekst: E. Ce Miller
Prevod: Danilo Lučić
Izvor: bustle.com / glif.rs