Već je postalo nepisano pravilo da koncerti koji se održavaju tokom radne nedelje u požarevačkom klubu KB budu veoma loše posećeni. Sinoćnjem datumu (12.12.2017.) je pridodata još jedna dvanaestica, a koja označava ukupan broj prodatih karata. Utehu bismo mogli naći u činjenici da je situacija gotovo istovetna u svakom svetskom budžaku u kome nastupi neki gotovo nepoznati bend. No, šta je – tu je: dobro je dok se nešto dešava.


Bukvalno do dan pre svirku nisam bio siguran da li ću uopšte ići, a kamoli pisati o njoj. No, s obzirom da su se prethodni planovi izjalovili, nastup meksičko-američkog benda Yaotl Mictlan je došao kao kec na deset. Ova zanimljiva četvorka je tačno u 23:00 krenula sa svojim nastupom koji je sasvim pristojno zvučao. Mogle su se odraditi još neke korekcije tokom tonske probe, ali kao da je to uopšte i bilo bitno u gotovo sablasno praznom klubu. U pitanju je čistokrvno sirov i brz blek metal sa (za moj ukus) previše kreštavim vokalom, ali daleko od lošeg i sa povremenim kompleksnijim deonicama. Interesantno je da nemaju basistu, već su pored bubnjara tu trojica gitarista: dvojica sa šestožičanom i jedan sa osmožičanom gitarom.

Ne pada mi na pamet nijedan bend sa kojim bih ih stilski uporedio, mada je to i nebitno pošto zvuče kao gro drugih blekerskih hordi, te je svaka komparacija suvišna. Iskren da budem, ono što sviraju sam obožavao pre nekih 17-18 godina, kada sam tek otkrivao čari najcrnjeg metal žanra. Danas je to posve drugačija priča i teško da bih izdržao da preslušam ceo album nekog sličnog izvođača. Ruku na srce, prijalo mi je ono što sam sinoć čuo: hladna i oštra muzika muzika se odlično slaže sa hladnim pivom.

Očigledno je da su uigrani što se performansa tiče: iako su mahom potpuno statični, aktivni su taman toliko da ne smore publiku. Znam da poslednja rečenica deluje pomalo konfuzno, ali s obzirom šta sviraju teško da se može zamisliti neka fešta na bini. Vizuelno više podsećaju na pripadnike latino bandi, pošto nose dukseve sa kapuljačama i marame preko donjih delova lica, što je nekako kul. Kada na to dodate njihove proastečke tekstove i banere/toteme sa slikama paganskih bogova, cela slika o njima deluje još zanimljivije.

Posle punih 45 minuta su završili sa svojim setom, zahvalili se malobrojnim posetiocima koji su ih pošteno nagrađivali aplauzima posle svake numere. Nakon toga sam se malo ispričao sa njima i mogu reći da su veoma prijatni sagovornici, i te kako raspoloženi za čavrljanje. I sami priznaju da su se gotovo navikli na nastupe pred malim brojem ljudi, te da su prihvatili da je stanje takvo kakvo je.

Antonio Jovanović