Ništa im nije stalo na put - Lacuna Coil u Beogradu

LACUNA COIL (Italija) + CELLAR DARLING (Švajcarska), SINHERESY (Italija)
Dom Omladine – Beograd
13.11.2017 – 20 h

MH Concerts i Serbian Hellbangers su sinoć, 13. novembra, organizovali koncert italijanskog gothic metal sastava Lacuna Coil. Ovaj bend se prvi put našao pred beogradskom publikom u delimično popunjenoj sali ’’Amerikana’’ Doma omladine, a binu su delili sa grupama Cellar Darling iz Švajcarske i njihovim sunarodnicima Sinheresy.


Prema satnici koju su fanovi mogli naći na zvaničnom facebook događaju sve je počelo na vreme u 20.30. Prvi bend večeri bio je Sinheresy iz italijanskog grada na obali Jadranskog mora koga je narod Jugoslavije znao da oslovi ’’našim’’ – Trst. Ova vesela petorka predvođena vokalistkinjom Sesilijom i muškim vokalom Stefanom je u svojih 25 minuta repertoara upoznala publiku sa delom svog najnovijeg izdanja iz ove godine. Grupa postoji od 2009. godine i svira moderniju verziju symphonic metala. Klavijaturista je izostao, ali su se zvuci sintisajzera dali čuti u vidu semplova. Nastup su otvorili numerom ’’Star Done’’, a zatim produžili u ’’Domino’’ sa istoimenog, novog albuma identičnog naziva. Bubnjar se nalazio sa desne strane bine, odnosno leve strane iz pozicije publike, jer je centralni deo stejdža bio obezbeđen za zvezde večeri (isto se dogodilo i sa narednim bendom). Najslušaniju numeru sa gorućeg albuma, ’’My Only Faith’’, odsvirali su narednu, dok je potom usledila ’’Paint The World’’ sa prvog albuma iz 2013. koja je izazvala najbolju reakciju. Dalo se primetiti da se u publici nalaze i pravi fanovi benda jer je nekoliko njih znalo tekst. Tapšanje u ritmu, uz povike ’’hej, hej’’ sa bine, auditorijum je ispratio identičnim clap momentima. Za poslednje dve numere odabrali su ’’Ocean of Deception’’ i ’’Believe’’, takođe sa novog albuma. Vrlo veseo i vrlo aktivan sastav. Zahvalili su se u par navrata Beogradu, a na samom kraju su pozvali fanove na druženje nakon koncerta.

Bend koji je naredni izašao na binu jeste nova senzacija švajcarske metal scene – Cellar Darling. Oformili su ga članovi i članica legendarnog švajcarskog folk sastava Eluveitie. Postoje od prošle godine i iza sebe imaju jedan album koji je bio dovoljno dobar da bude na Nuclear Blast etiketi. Ova turneja, a u sklopu iste i beogradski koncert, jeste mesto gde su Cellar Darling promovisali svoje ovogodišnje izdanje. Nastup su otvorili u 21.15 numerom ’’Black Moon’’ koja se izdvojila kao hit-singl izdanja. Odmah na početku se dalo primetiti da ova, načelno gothic/folk metal grupa, neguje vrlo interesantan zvuk. Nažalost pojedine pesme su im jako slične, pa je i publici na trenutke nastup postao dosadan. Ipak, to su bili retki momenti sa početka, negde oko pesama ’’Hullaballo’’ i ’’The Hermit’’. Monotoniju je razbio najveći, dosadašnji hit - ’’Avalanche’’. Pevačica Anna Murphy svira i instrument naziva hurdy-gurdy, koji je moja malenkost prvi put čula ovom prilikom. Zvuk koji proizvodi je negde na tragu gajdi, međutim, vizuelno jeste miks muzičke kutije i tambure, odnosno violine. Veoma interesantan instrument koji zaista daje posebnu draž celokupnom muzičkom proizvodu grupe. Anna je pokazala svoje sviračke sposobnosti i na flauti tokom pesme ’’Six Days’’, da bi potom odsvirali ’’Rebels’’ i ’’Starcrusher’’. Za predzadnju pesmu seta ostavili su ’’Challenge’’, onu koja je svojim velikim uspehom zainteresovala Nuclear Blast izdavačku kuću da im objavi album prvenac ’’This is the Sound’’. Za sam kraj nastupa, a uz ’’hvala’’ na srpskom, bend se oprostio od publike beogradskog Doma omladine pesmom ’’Fire, Wind & Earth’’. Ova numera je pokazala još jedan talenat pevačice Ane, u momentu kada se sa bubnjarem Merlinom dohvatila zajedničkog sviranja bubnja. Ona na prelazima, on na ostatku instrumenta. Posle četrdeset minuta nastupa i kao jedini bend koji nije napravio zajedničku fotografiju sa fanovima, odoše.


Bina je nakon toga prepuštena tehničarima ne bi li u nešto manje od pola sata osposobili istu za nastup zvezda večeri. Publike je bio u nezavidnom broju. Ovo je prvi nastup popularnih italijanskih gotičara, međutim, ni to nije bilo dovoljno da se napuni sala. Na galeriji ’’Amerikane’’ su se nalazila brojna poznata lica srpske goth scene, a starosna struktura publike je varirala od onih izuzetno mladih, do fanova u poznijim godinama, tzv. veterana.

Svi su oni burnim aplauzom dočekali svoje miljenike, italijansku gothic metal grupu Lacuna Coil, koja je binu Doma omladne zaposela u 22.20. Na stejdž su istrčali redom – Ryan Blake Fole (bubnjar), Diego Cavallotti (gitara sa sedam žica), Marco Coti Zelati (petožičani bas) i nezamenljivi duo na mikrofonima Andrea Ferro i Cristina Scabbia. Svi su nosili sivo-bele odore ’’Lacuna Coil sanatorijuma’’, dok je instrumentalni deo sastava na licima imao šminku na raskršću black metal corpse paint-a i šminke filmova Rob Zombie-ja. Basista Marco je na sred svoje glave imao ispisano ’’Metal je rat’’, pa se da pretpostaviti ko stoji iza ovog šminkerskog detalja.

Pesma kojom su otvorili veče bila je ’’Ultima Ratio’’ sa prošlogodišnjeg, poslednjeg izdanja ’’Delirium’’, da bi se onda prošetali numerama ’’Spellbound’’, ’’Die & Rise’’ i ’’Kill the Light’’ po albumima ’’Shallow Life’’, ’’Broken Crown Halo’’ i ’’Dark Adrenaline’’. Nakon ove krajnje, Cristina se obratila publici rekavši da im je izuzena čast biti po prvi put pred publikom Beograda i Srbije i da su zbog toga izuzetno srećni. Dodala je, kao najavu za iduću ’’Blood, Tears, Dust’’, da nije bitno ko je odakle, kakvu hranu konzumira i odeću nosi i da smo svi sastavljeni od reči iz naslova numere. Ova pesma je do tada izazvala najbolju reakciju i hedbengovanje dobrog dela fanova tik kraj ograde. Usledile su ’’Ghost in the Mist’’ i ’’My Demons’’.

Hit singl sa ’’Dark Adrenaline’’ iz 2012. godine – ’’Trip the Darkness’’ je doprinela tome da horski, ceo auditorijum zapeva, a bogami i zaigra. Publika je bila izuzetno statična, do tog dela seta. Tada je jedan korpulentniji momak krenuo da skače i u zanosu odguruje ljude oko sebe, što nije naišlo na pozitivan odgovor okoline, ali je u daljem toku koncerta ova pojava postala učestala, pa se veći deo sale pridružio momku. Kulminacija ove blage verzije ’’šutke’’, dogodila se tokom pesme ’’Swamped’’ sa albuma ’’Comalies’’ iz 2002. godine, koja je usledila nakon nešto sporije numere ’’Downfall’’. Ovo je bio najenergičniji momenat zabeležen na nastupu, a najlepši, po mom mišljenju, usledio je tokom izvođenja obrade benda Depeche Mode ’’Enjoy the Silence’’, tokom koje je bukvalno svaki čovek iz publike zapevao.

Fenomenalan scenski nastup grupe je nešto što je obeležilo koncert, pored dobrog zvuka i lightshow-a. Svaki bend je imao svog tonca i ljude zadužene za svetlo, pa je prikaz bine u pojedinim momentima poprimio izgled pozorišta (ovo se posebno odnosi na nastup Lacune Coil). Bubnjar Ryan se nije libio da se u pojedinim momentima nastupa popne na svoj intrument i animira publiku. Slične stvari je radio i basista Marco, dok su vokalisti Andrea i Cristina pratili svoje izvedbe scenskim pokretima i time dodatno oplemenili odličan nastup.



Poslednje tri stvari seta bile su ’’Our Truth’’, ’’Delirium’’ i ’’Nothing Stands in Our Way’’. Cristina nam je tokom najave zadnje saoštila da će 2018. biti 20 godina postojanja benda (pod ovim nazivom) i da će tom prilikom biti objavljena knjiga o njima. Odala name je i tajnu da će se knjiga zvati ’’We Fear Nothing’’. Ovaj stih je bio i povod za jedini call’n’response na koncertu. Nakon sat vremena, Lacuna Coil je rešila da napusti binu.

Prvi nastup u Srbiji zahteva i bis, koji je usledio posle pet minuta, koliko je trebalo tehničarima da pripreme binu. Lacuna se vratila novim singlom ’’Naughty Christmas’’, ispraćenim potpuno novom formom stejdža i uz efekat veštačkog snega. Na bini su se pored članova benda našli ogromni Sneško Belić i bela božićna jelka. Pored efekata u vidu veštačkog snega i svetla, dim je takođe bio deo scenografije. Nakon Božića, otišlo se do ’’raja’’ numerom ’’Heaven’s a Lie’’ i za sam kraj nastupa u 23.40 - ’’The House of Shame’’, ona koja otvara poslednji album Lacune Coil. Opet ’’hvala’’ na srpskom, fotografija sa publikom i vesela petočlana ekipa se povlači sa bine, ovog puta bez povratka.

Posle koncerta su fanovi ćaskali sa muzičarima iz ostalih sastava oko stolova sa distribucijom i čekali članove i članicu Lacune da se pojave ne bi li i njima uzeli autograme, slikali se i popričali. Sveukupni utisak sa koncerta je pozitivan. Bendovi su dali mnogo, a Lacuna Coil i više od toga. Publika je uživala, dok je kvantitet iste problem koji bi mogao da postane alarmantan. Ipak, euforija koja je pratila fanove Lacune se dala primetiti i nakon koncerta, što je ono po čemu se i pamte ovakve stvari. Obećali su ponovni dolazak. Čekaće se ispunjenje obećanja.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Nemanja Mitrović Timočanin
foto: Jelena Petrović