Garažirano ‘prokletstvo’ od zvuka iz Konstance
Helly Cherry
S obzirom da je ovo bila sreda uveče, za svirku ovakvog kalibra je trebalo biti i više ljudi, no da ne mračim mnogo, sat vremena koliko im je trajao set je i više nego kvalitetno utrošeno vreme, barem za mene koji retko izlazim iz (porodične) jazbine.
Cardinal je inače rumunski bend (iskoristiću priliku da istaknem da ima i Srbin među njima), za koji mogu slobodno da kažem da je u usponu. Svi članovi imaju u proseku po 18 godina, dakle, veoma mladi, perspektivni, a ono što ih izdvaja od gomile klinaca koji sviraju i trude se jeste odabir žanrova koje veoma svesno mešaju, stvarajući zvuk koji je u isto vreme veoma čvrst, moćan ali sklon improvizaciji I uspešnom eksperimentu. Na osnovu koju čini garažni zvuk (što onaj iz 60ih, pa i onaj revival iz prve decenije XXI veka), tu je dobro staro kopile psychedelic / doom rocka iz 70ih (koji u njihovom slučaju zvuči veoma sveže i gle čuda, inventivno u stoner ruhu), ali tu su i neke blues bravure, post-rock ukrasi, na momente - u svakom slučaju, veoma interesantan izričaj za skupinu ljudi koji su tek na kraju druge decenije života, impresivno i za svaku pohvalu!
Čini mi se da su set više bazirali na debi albumu (Disappearer), mada se potkrala i neka numera sa EPa (Noisehead), koji mi je, lično, bolje legao dok sam preslušavao njihov trenutni opus. Na sceni su energični, opušteni, ali sa stavom. Zato uživo mnogo dobro zvuče, baš zbog te energije koju sam pomenuo i koju ne štede za sebe. Bubnjar je, malo je reći, zver, jer junački podnosi veoma česte promene ritma koje čine suštinu svih njihovih numera. Basista i jedan od gitarista su većinom bili statični (ništa strašno), ali je zato drugi gitarista bio sušta suprotnost (sa sve belom Bathory majicom, urnebes), tako održavajući balans, mada, po reakciji prisutnih, dobro su razmrdali subotičku publiku.
Ono što mi je lično zapalo za uho su odlično sinhronizovane promene ritma u pesmama (jednom rečju, genijalno), kao celina se fenomenalno dopunjuju, nema "praznog hoda", niti dosadnih deonica i na kraju ta različitost žanrova, koja me uvek oduševi kod bendova koji uspeju da dovoljno izoštre sve te uticaje koje usklađuju u svoj zvuk. Svirali su i jednu obradu, ali nisam shvatio koja pesma je u pitanju (neka to ostane tajna za sad), a odsvirali su i dve pesme na bis. Kao poslasticu za ‘kraj’, pre bisa su ostavili gitare da prave buku, tako da se čuo i noise te večeri – ja sam bio oduševljen!
Jedino što im zameram što nemaju nikakvih surf uticaja u muzici, a dolaze iz Konstance, dakle primorskog kraja (šalim se, naravno :D)
U svakom slučaju, želim im svu sreću u muzičkom pohodu, da ne odustanu od svog zvuka, već da ga razvijaju postepeno i sa žarom. I da dođu ponovo, kad pokore svet.
Cardinal je inače rumunski bend (iskoristiću priliku da istaknem da ima i Srbin među njima), za koji mogu slobodno da kažem da je u usponu. Svi članovi imaju u proseku po 18 godina, dakle, veoma mladi, perspektivni, a ono što ih izdvaja od gomile klinaca koji sviraju i trude se jeste odabir žanrova koje veoma svesno mešaju, stvarajući zvuk koji je u isto vreme veoma čvrst, moćan ali sklon improvizaciji I uspešnom eksperimentu. Na osnovu koju čini garažni zvuk (što onaj iz 60ih, pa i onaj revival iz prve decenije XXI veka), tu je dobro staro kopile psychedelic / doom rocka iz 70ih (koji u njihovom slučaju zvuči veoma sveže i gle čuda, inventivno u stoner ruhu), ali tu su i neke blues bravure, post-rock ukrasi, na momente - u svakom slučaju, veoma interesantan izričaj za skupinu ljudi koji su tek na kraju druge decenije života, impresivno i za svaku pohvalu!
Čini mi se da su set više bazirali na debi albumu (Disappearer), mada se potkrala i neka numera sa EPa (Noisehead), koji mi je, lično, bolje legao dok sam preslušavao njihov trenutni opus. Na sceni su energični, opušteni, ali sa stavom. Zato uživo mnogo dobro zvuče, baš zbog te energije koju sam pomenuo i koju ne štede za sebe. Bubnjar je, malo je reći, zver, jer junački podnosi veoma česte promene ritma koje čine suštinu svih njihovih numera. Basista i jedan od gitarista su većinom bili statični (ništa strašno), ali je zato drugi gitarista bio sušta suprotnost (sa sve belom Bathory majicom, urnebes), tako održavajući balans, mada, po reakciji prisutnih, dobro su razmrdali subotičku publiku.
Ono što mi je lično zapalo za uho su odlično sinhronizovane promene ritma u pesmama (jednom rečju, genijalno), kao celina se fenomenalno dopunjuju, nema "praznog hoda", niti dosadnih deonica i na kraju ta različitost žanrova, koja me uvek oduševi kod bendova koji uspeju da dovoljno izoštre sve te uticaje koje usklađuju u svoj zvuk. Svirali su i jednu obradu, ali nisam shvatio koja pesma je u pitanju (neka to ostane tajna za sad), a odsvirali su i dve pesme na bis. Kao poslasticu za ‘kraj’, pre bisa su ostavili gitare da prave buku, tako da se čuo i noise te večeri – ja sam bio oduševljen!
Jedino što im zameram što nemaju nikakvih surf uticaja u muzici, a dolaze iz Konstance, dakle primorskog kraja (šalim se, naravno :D)
U svakom slučaju, želim im svu sreću u muzičkom pohodu, da ne odustanu od svog zvuka, već da ga razvijaju postepeno i sa žarom. I da dođu ponovo, kad pokore svet.