Exit 2017 - Pregled prvog dana

EXIT 2017 – PRVI DAN
PETROVARADINSKA TVRĐAVA – NOVI SAD
6.7.2017.

Nakon izuzetno uspešnog nultog dana, sve je bilo spremo za oficijelni početak i otvaranje EXIT ’’Summer of Love 2017’’ festivala. Program prve zvanične večeri sedamnaestog Exit-a počeo je tamo gde se za ljubitelje gitarske i instrumentalne muzike nulti dan završio, u epicentru Exit-a, na Main Stage-u.

Od 20 časova, pred publikom koja se tek okupljala ispred glavne bine Exit festivala, nastupio je legendarni novosadski rock bend Obojeni Program, koji je u svojoj četrdesetpetominutnoj muzičkoj izvedbi napravio sjajnu podlogu bendu koji je usledio. 

The Jesus And Mary Chain su kultni škotski alternative/indie rock/noise/shoegaze sastav koji postoje preko trideset godina i koji su ostavili ogromni uticaj na grunge i shoegaze bendove koji su se javljali nakon njihovog postanka. Nezvanični su rodonačelnici indie rock muzičkog pravca. Publici prvog dana Exit festivala predstavili su se repertoarom od sat i trideset minuta, a sve su započeli numerom ’’Amputation’’, koja otvara njihov poslednji, sedmi studijski album ’’Damage and Joy’’ iz 2017. godine.

Dalo se primetiti da je starosna struktura publike nešto viša nego inače, što svakako znači da je ovaj bend večan i da su mu fanovi i dalje verni. U to ime usledile su pesme sa starijih albuma poput ’’April skies’’, ’’Head On’’, ’’Far Gone And Out’’, ’’Between Planets’’, koja je svojom pank žestinom odskočila od ostalih i ’’Blues From A Gun’’ sa trećeg studijskog albuma ’’Automatic’’. S obzirom na činjenicu da je novi album još uvek svež i da se miris nove JAMC muzičke prljavštine i dalje oseća, naredne tri pesme, ’’Always Sad’’, ’’Mood Rider’’ i ’’All Things Pass’’ su upravo bile sa ’’Damage and Joy’’.

Na prvoj se bendu na bini pridružila Bernadette Denning ne bi li svojim vokalnim sposobnostima oplemenila nastup i pesmu. Nakon novih pesama usledio je vremeplov. Prvo odlazak u 1985. godinu i prvi album ’’Psychocandy’’ pesmom ’’Some Candy Talking’’, pa onda u 1989. i ’’Automatic’’ pesmom ’’Halfway to Crazy’’ i na posletku 1987. godina, album ’’Darklands’’, numera ’’Nine Million Raindy Days’’ koja je naišla na najbolju reakciju publike do tada. Međutim, vremeplov je i dalje bio aktivan i zadržao se na 1985. godini numerama ’’Just Like Honey’’, gde se kičmi benda, braći Jim i William Reid-u i ostatku grupe ponovo pridružila Bernadette, ’’You Trip Me Up’’ i ’’The Living End’’.

Što se scenskog nastupa i komunikacije sa publikom tiče, dosta je to mršavo izgledalo. Jim je jedva progovorio koju reč između pesama i to tako tiho da su ga jedva i prvi redovi čuli. Svakako bend muzički zvuči besprekorno i taj zvuk koji se ori sa Orange pojačala na kojima je ispisano ’’Jesus’’ je nešto što je sve ostale nedostatke bacilo u zapećak. Poslednje tri numere bile su ’’War On Peace’’, ’’I Hate Rock’N’Roll’’ i ’’Reverence’’ gde je konačno Jim-ova aktivnost došla do izražaja činom obaranja stalka za mikrofon. Zaista dobar izbor orga-tima da uvrsti ove legende u ovogodišnji program.

Usledila je selidba sa Main-a na Explosive binu, što se ispostavilo kao loš potez s obzirom na to da je otvaranje ovogodišnjeg Exit-a bilo spektakularno. Explosive bina je u tim trenucima ugostila ruski folk metal bend Arkonu. Nikakva nadanja nisam gajio kod ovog benda jer generalno nisam fan ove muzike, a i nakon svirke opšti utisak mi nije preterano pozitivan. Bend postoji od 2002. godine i iza sebe imaju mnoštvo albuma. Ono po čemu je bend poznat nije samo muzika, koja je, ruku na srce, zaista himnična i melodična, već i snažni panslavistički sentiment prožet ruskim nacionalizmom i slovenski paganski ponos. U tom maniru je tekao i koncert. Pevačica Masha Scream je sve vreme pozdravljala ’’braću’’, vikala ’’slava’’ i ostale slovensko-paganske floskule, što je istini za volju naišlo na pozitivnu reakciju okupljene publike. Nesumnjivo je da bend poseduje muzičke kvalitete, ali taj pristup i generalno identitet benda nije moja šolja čaja.

Nastup su počeli pesmom ’’Pokrovi Nebesnogo Startsa’’, a potom su odsvirali ’’Goi, Rode, Goi’’ i ’’Liki Bessmertnykh Bogov’’. Pesma ’’Сербия’’ koja, kako joj samo ime kaže, peva o Srbiji, naišla je na najveće oduševljenje, gde su se u totalnoj ekstazi dizale i srpske zastave u vis. Pesme ’’Rebenok bez imeni’’ i ’’Slavsia Rus’’ su poslednje pesme koje sam uspeo da ispratim jer je se trebalo vratiti na Main stage. Muzički Arkona zaista zvuči profesionalno. Vizuelno, takođe, ima orginalnu notu (ceo sastav je obučen u odore starih Slovena), međutim ideološki i pristupno, zaista nije ono što bi mi okupiralo pažnju.

Otvaranje ovogodišnjeg Exit-a upriličio je Nik Vujičić svojim prisustvom i svojim govorom, no pre njega su predstavnici nativnog američkog stanovništva iz rezervata ’’Standing Rock’’ i plemena Sijuks, Aaron Turgeon i Isaac Weston, održali kratak govor o svojoj borbi protiv kapitalističke tiranije Američke države prilikom pokušaja izgradnje cevovoda kroz teritoriju njihovog habitata i prikazali kratak muzički performans kulture naroda kojem pripadaju. Nik Vujičić je održao motivacioni govor, a potom binu prepustio ekipi koja je izvela dve najpoznatije soundtrack numere ’’Age of Aquarius’’ i ’’Let the Sunshine In’’ kultnog filma Miloša Formana ’’Kosa’’ koji govori o borbi i hippie pokretu generalno. Nakon izvedbe ovih vanvremenskih tema nastupio je spektakularni vatromet koji je ozvaničio početak ’’Summer of Love 2017’’ Exit festivala.

Nakon pola sata kašnjenja, a pola sata iza ponoći došao je red i na njega. Uz zvuke pesme ’’ Fuckin' in the Bushes’’, nekadašnji frontmen jednog od najznačajnijih rock bendova sa ’’Ostrva’’, Liam Gallagher se popeo na glavnu binu Exit festivala i pred velikim brojem ljudi započeo svoj set. Pesma koja je otvorila nastup bila je pesma njegovog nekadašnjeg benda Oasis ’’Rock ’N’ Roll Star’’.

Liam je imao interesantan pristup publici i samom nastupu. Naime, Gallagher se pojavio u jednoj ležernoj odevnoj varijanti, odnosno u bermudama i šuškavoj jakni, s vremena na vreme je upućivao neke mrke poglede pojedinim delovima publike, a nije se libio ni da pljuje po bini. Vrlo neuobičajan nastup za Main stage generalno, ali, po meni, dosta opušteniji i realniji od nekih drugih. Druga pesma je bila ’’Morning Glory’’, takođe rahmetlog Oasis-a, a onda je Liam sa ekipom krenuo da rešeta svojim novim pesmama ’’Wall of Glass’’, ’’Greedy Soul’’ i ’’Bold’’. Publika je vidno iščekivala stare dobre hitove Oasis-a, međutim, evidentno je bilo da su i nove pesme Gallagher-a već uzurpirale muzičke plejliste dobrog dela publike s obzirom na reakcije iste. Ipak, u prilog mojoj tezi iz prethodne rečenice govori činjenica da je najveće divljanje i horsko pevanje nastalo u naredne dve pesme ’’D’You Know What I Mean’’ i ’’Slide Away’’ originalno delo grupe Oasis.

Liam i ekipa su umesto zastave iza sebe, na bini, postavili ogledala, što je imalo posebnu vizuelnu težinu tokom korišćenja svetlosnih efekata. Ipak, nije da nije bilo zastave. Jednu su okačili o pojačalo, a na njoj je pisalo ’’Rock ’N’ Roll’’. U tom maniru su i nove pesme, a njih su Liam i njegova petočlana ekipa odsvirali u nizu ’’Chinatown’’, ’’All I Need’’, ’’I Get By’’, ’’You Better Run’’ i ’’Universal Gleam’’. Ovo su bile ujedno i poslednje pesme Liam Gallagher-a koje sam uspeo da ispratim, nakon 50 minuta nastupa.

Sledeća stanica je bio Addiko Fusion Stage na kome je od 1 i 30 nastupala možda i najveća rep senzacija današnjice. Kontroverzna i bez dlake na jeziku, jedna, jedina Princess Nokia. Već sa prvim tonoima i prvim stihovima Destiny Nicole Frasqueri nam je pokazala zašto slovi za jednu od najneverovatnijih ženskih reperki današnjice. Prva pesma bila je ’’Tomboy’’, koja je uslovila momentalnu energetsku eksploziju u publici. Bukvalno svaka žena i svaki muškarac su skakali tokom ove, ali i naredne numere ’’Kitana’’, najvećeg hita ove Afroportorikanke.

U duhu leta i duha koji nosi, Princeza Nokija se na bini pojavila u cvetnoj, breskva boje haljini. Sve vreme se zahvaljivala publici, a posebno nakon pesama ’’Brujas’’, ’’G.O.A.T’’ i ’’Mine’’ na kojima angažovanost publike još uvek nije jenjavala. Dobru saradnju sa svojom disk-džokejkom nastavila je i tokom numera ’’Green Line’’ i ’’Dragons’’, ali je na trenutak izuzela posla prilikom repovanja jedne pesme u akapeli. Da je devojka sa stavom i da ne dozvoljava da je muškarci ponižavaju pokazala je tokom jednom malog incidenta pred sam kraj nastupa. Izvesni momak iz publike joj je tokom pesme ’’Green Line’’ pokazao srednji prst na šta je ona žestoko uzvratila rekavši mu da to što je beo i što je muško, ne daje mu za pravo da je vređa. Takođe, uputila mu je prozivku apropo veličine polnog organa i dodala je da je veća od njega, pokazavši mu zadnjicu podizanjem suknje. Apelovala je na obezbeđenje da ga izbaci, ali to se nije dogodilo, pa je nastavila svoj nastup dalje i za sam kraj izvela pesmu ’’Young Girls’’. Svoju veličinu još jednom je pokazala nakon nastupa kada je ostala još desetak minuta ne bi li se još malo družila i slikala sa mnogobrojnim ženskim i muškim fanovima. Moram još ovo dodati. Ukoliko vas ovaj izveštaj nije dovoljno zaintrigirao da poslušate Princezu Nokiju, onda neka referenca bude prisustvo Marine Perazić koncertu i evidentni užitak koji se manifestovao na njenom licu.

Explosive bina je oko 2 i 15 ugostila meksički hardcore/nu/thrash metal (neki to zovu latin-core) bend Thell Barrio. Negde na tragu bendova Brujeria, Slipknot i Madball nalaze se ovi Meksikanci. Bend čine vokalista, dvojica gitarista, basista i dvojica bubnjara. Svaki član benda imao je različitu masku na licu dok su, takođe svi, imali iste dresove kao deo celokupnog kostima. Velika energija je bila prisutna, kako na bini, tako i kod onog malog broja publike koji je ostao da isprati ove Meksikance. Pevač, pesudonima El Gallero je na svom, ne tako dobrom engleskom, sve vreme nastupa pozivao na ujedinjenje i govorio o političarima kao glavnim krivcima za sva zlodela. Dobar deo koncerta je govorio i na španskom. Od pesama koje su odsvirali posebno su se izdvojile ’’A Toda Madre’’, ’’Ojo Por Ojo’’ i ’’Latino’’. El Gallero je pred poslednju pesmu poručio da smo svi mi jedna velika familija i da zbog toga ljudi ne treba da se nacionalno prepoznaju. Našalio se u jednom momentu rekavši da sve što znamo o Meksiku je verovatno vezano za tekilu i tortilje i nakon toga sa ostatkom benda otprašio ’’Mi Verdadera Familia’’ čime se posle četrdeset minuta oprostio od publike.

Njihov i nastup benda Elemental iz Hrvatske na Fusion stage-u se u jednom delu poklopio, pa sam uspeo da uhvatim samo drugi deo seta Elementala. Bend postoji još od kraja ’90-ih godina prošlog veka i prošao je kroz nekoliko faza. Bazično, oni jesu hip hop sastav, međutim, muzika koju stvaraju obuhvata još mnoge druge pravce poput fanka, roka, soula i regea. Stub benda, dvoje MC-jeva, Shot i Remi su opet bili na vrhuncu zadatka, tačnije, ceo bend je opravdao dobru reputaciju koja ih prati. Pesme koji su se našle u drugom delu repertoara i koje je moja malenkost uspela da čuje bile su ’’Male stvari’’, ’’Crveno’’ gde je Remi pokazala u potpunosti svoje vokalne sposobnosti, ’’Bolji si’’, ’’Iz dana u dan’’, ’’Prokleta ljubav’’ i najveći hit benda ’’Goli i bosi’’. Svoj nastup su završili tačno u minut, u 3:40, na šta je Remi šaljivo dodala da su bili tačni ko Slovenci.

Poslednji bend na Addiko Fusion Stage-u, prve večeri Exit festivala bili su Bjesovi. O ovom gornjemilanovačkom bendu ne treba puno govoriti. Svaka osoba koja je na bilo koji način došla u dodir sa rokenrolom u Srbiji zna makar 5 pesama Bjesova. Svoj nastup su počeli u 4 sata ujutru. Imao sam prilike gledati Bjesove nebrojano puta, ali ovaj nastup je definitivno najbolji nastup Bjesova koji sam ikada gledao.

Ovakav rezultat nisu dali muzički parametri, već isključivo nekonvencionalni pristup koji su, kako je repertoar odmicao, sve više i više jačali i produbljivali. Koncert su započeli pesmom ’’Probudi me’’, da bi nakon nje usledila obrada pesme ’’Sjaj’’, benda By-Pass sa još uvek svežeg albuma obrada ’’Svetla, svetlosti’’. Repertoar se uglavnom sastojao od pesama sa ovog albuma, pa je tako publika Fusion bine u ranim jutarnjim časovima mogla čuti pesmu ’’Ustaj, majko zemljo’’ benda The Stone, zatim numeru ’’Probudi se’’ sastava Tako, ’’Aikido’’ Braće Left, ’’Gradot E Nem’’ makedonskog Mizara, ’’Odvedi me do reke’’ sastava Imperium of Jazz i naslovnu numeru albuma u originalu izvedenu od strane Asima Sarvana. 

Pored ovih pesama Bjesovi su još odsvirali ’’Čekam dan’’, ’’Kiša’’ i ’’Vraćam se dole’’. Tehnički problem sa bubnjem, koji je brzo saniran, prethodio je pesmi ’’Bolje ti’’, a vratili su nas u dan i pesmom ’’On je sam’’ sa prvog albuma. Onaj nekonvencionalni pristup ovom koncertu, o kome sam na početku govorio, kulminirao je tokom numere ’’Avioni pevaju’’. Naime, Zoran Marinković, frontmen grupe, je bio izuzetno energičan tokom celog nastupa što se najbolje videlo njegovim skakanjem i trčanjem po bini. Međutim, tokom ove pesme, Zoran je isprobao sve svoje vokalne mogućnosti, od vriska, do growl vokala, a u svoj toj improvizaciji na kraju se latio onomatopeje, pa je nakratko oponašao zvuk ovce. Kraj neuobičajnog nije bio tu, Zoran se i kod poslednje pesme ,’’Ime’’, na nekoliko sekundi dohvatio gitare, ali je ubrzo vratio nazad. Nakon sat i dvadeset pet minuta odlične predstave, koja je na momente poprimala oblik komedije, Bjesovi su zatvorili prvo veče Fusion stage-a.

Nakon Bjesova, ponovo sam se uputio na Main stage gde su svojih poslednjih pola sata nastupa imali DJ-evi Fred V & Grafix, potpomognuti MC Staminom u ulozi toaster-a. Zvuci dobro poznatih drum’n’bass producenata razigrali su najizdržljivije delove publike i svoje fanove koji su ostali do jutarnjih sati. MC Stamina je vrhunski odradio posao ’’dizača’’ atmosfere, dok su Fred V i Grafix, takođe bili na visini zadatka. Linden Reeves (MC Stamina) je na kraju nastupa, u šest časova ujutru, rekao jednu notornu istinu, a to je da su internacionalni karakter Exit festivala i muzička heterogenost istog jedan autentični proizvod koji retko koji festival ima i da to treba negovati i biti srećan kada si deo istog. Sa ovim bih se i ja u potpunosti složio i završio izveštaj sa prve festivalske večeri Exit festivala 2017. godine.