Grupne svirke mogu bit mač sa dve oštrice, pogotovo ako nečiji ego prevlada. Uvek su tu problemi ko će kada i koliko svirati, ko je „glavni“, a ko je „samo“ podrška. „CounterIgnition“, kao primarni organizatori, nisu imali problem da kao slavljenici nastupe drugi po redu. Jer, nebitno je kada sviraš, već kako sviraš. Na svu sreću, sva četiri benda su maloj sali beogradskog „Doma omladine“ pokazala sve svoje umeće, te publika nije mogla biti razočarana. Vreme za nastupe je bilo podeljeno na ravne časti, te su 4 sata gotovo proletela.


Koji minut posle 21:00, „Phobos“ su započeli feštu. Ovu petorku nimalo nije lako stilski kategorisati, jerbo u svojoj muzici kombinuju sve i svašta, od atmosferičnog post-roka, preko metalkora do progresivnog gruva sa ubitačnim detkor brejkdaunovima. Iz reda, mira i harmonije prelaze u kataklizmični haos u deliću sekunde, potpuno iznenada. Samo tako, bez ikakvog upozorenja. Opaka mašinerija svojim zvučnim terorom gotovo hipnotiše (sa njihovim repertoarom neupoznatog) slušaoca koji nije siguran šta se tačno dešava. Dok ršum traje, a oštri rifovi i ritam sekcija kao da tek hvataju zalet, zapitate se šta je sledeće. A, sledeće je ponovno stvaranje reda iz haosa i tako u krug. U jednom trenutku gotovo da đuskate uz melanholično-vesele melodije, a u drugom već mahnito tresete glavom pokušavajući da ispratite brejkdaun za koji bi neki detkor muzičari prodali duše. Njihov pozitivan, drugarski stav sa bine, prisnost koju stvaraju sa publikom i kvalitetna svirka koju pružaju me je, u najmanju ruku, oduševila. Bendu koji svira prvi je ponekad najteže, ali ovi momci su pokazali da je njima  dovoljno samo da uzmu instrumente i mikrofon u ruke (i u džepove, hehe), jer će u svakom slučaju dati sve od sebe.
P.S. - U jednom trenutku sam curi rekao: „Bre, ovi su triput bolji od „Textures“, keve mi!“

Kratak predah, taman da se ode po pivo. „CounterIgnition“, bend koji već osam meseci proslavlja dekadu aktivnog rada konstatnim svirkama, nije otaljavao, već je već od prve numere krenuo silovito. Skoro ih nisam video i čuo ovako nadahnute i pune elana. Svojski su se potrudili da prisutnim ljudima pruže zaista dobru zabavu (kao, uostalom, i ostala tri benda). Njihov treš/gruv miks se lepo uklopio uz ono što su „Phobos“ prethodno pružili, te bi se moglo reći da je „prvo poluvreme“ prošlo u razbijačkoj atmosferi. Izbor pesama (zajedno sa dve obrade) je bio taman kako treba, energičan i bez prostora za opuštanje. Drago mi je što je ambijent u kome su se našli, kao i ljudi sa kojima su delili binu, toliko dobro uticao na njih, jer su to zaista zaslužili. Slobodno vreme, živci i manjak sna su kompenzovani za špartanje drumom, nameštanje opreme i izvlačenje poslednjih atoma snage kako bi nastup prošao što bolje. Nekada se sve kockice slože, nekada baš i ne. Ali, ovoga puta mogu bez premišljanja reći da su zaista uspeli da se približe svom punom potencijalu. Odličan bend koji je tušta i tma preturio preko glave, ali koji i dalje grize i ne predaje se.


Prvi (i do sada jedini) put kada sam uživo slušao „ForeverStorm“ mi je ujedno bio i prvi kontakt sa njihovom muzikom. Malo je reći da su me tada oduševili. Kombinacija klasičnog hevija sa prog i paver metalom je u njihovom slučaju gotovo perfektna. Isti takav je i njihov nastup: uigran i isplaniran do najsitnijih detalja. Dok ih gledam i slušam, ne mogu a da ne pomislim da bi oni bez problema odradili svirku i bez da čuju sami sebe - muzika im se prosto uvukla u prste. Energična, melodična i reska. Prosto je nemoguće ostati imun na njihov repertoar, kao ni na samu izvedbu. Svojim stavom i predstavljanjem sebe odaju utisak ljudi koji su iskreni u onome što rade i koji su, nadasve, pozitivnog duha. Takvo stanje stvari izmešano sa odličnom muzikom je dobitna kombinacija za svakoga ko voli da ode na dobru svirku na kojoj može da se zabavi i da zaboravi na svet izvan sale. 


Šteta je što se pred nastup benda „RapidForce“ smanjio ionako nedovoljan broj posetilaca, ali je hvatanje poslednje regularne linije bitnije od svega. Mogu slobodno reći da su ti ljudi na gubitku, pošto su stare kajle domaće scene napravile pošteno dobru završnicu jedne odlične večeri. Njihov eksplozivni (i na trenutke koraški) trešeraj je takav da iz pojedinca izvlači poslednje atome energije. Sama muzika možda nije za svakoga, ali onaj ko voli izlazak iz okvira žanra, pogotovo agresivniji, za njega je nastup ovog benda prava mala svetkovima. Ako bih morao da izaberem samo jednu reč kojom bih opisao ono što sam sinoć čuo, onda bi to bila: ubitačno! Ljudi se stvarno trude da opravdaju reputaciju koja prati njihovo kako njihovo ime, tako i svirački staž koji imaju. Nije lako biti u tim čizmama. Na trenutke je delovalo da ih umor sustiže, s obzirom da im pesme baš i nisu u ritmu muzike za ples, ali su nekako uspevali da izvuku rezervne doze energije. U tome im je pomogao i stari pevač Laza koji se latio mikrofona u nekoliko numera. Lepo je bilo videti takav vid kolegijalnosti i drugarstva, zaista lep momenat i za članove i za fanove i prijatelje benda.

Kao što sam već napisao u uvodnom pasusu, četiri sata su bukvalno proletela. To i ne treba da čudi, pošto su se bendovi svojski potrudili da opravdaju poverenje ljudi koji su došli na svirku. Šteta je samo što 4 veoma dobra domaća benda ne mogu privući veći broj posetilaca, čak ni onda kada je cena karte gotovo smešna (simbolična). Očigledno je da je to problem svuda u Srbiji i da nije u pitanju samo loše finansijsko stanje (dosta popijenog piva po cenama od 200 i više dinara govori suprotno), već je mnogo više faktora „zaslužno“ za to.

txt: Antonio Jovanović 
foto: Mlađan Pajkić