Naš webzin nikako nije političko glasilo niti ima ikakve veze sa tim. Ali je buntovnički. Iz mnogo razloga. Oni što nas prate sve ovo vreme znaju o čemu pričam, a oni što ne prate .. nema veze.
   Na koncert benda „Dža ili Bu“ u Fidbeku (Niš, 17.3.) sam sa onima što su tek stekli pravo glasa. Nabujala, pametna i kreativna deca koja nemaju dve blage veze o političkoj situaciji sada a kamoli pre dvadeset ili trideset godina. Ali se bune nešto. Svakodnevno. Na kreativan i nov način. Jakom nezainteresovanošću i potpunom posvećenošću onome što vole i što ih radi.
   I većina publike je bila takva, mada je bilo i onih što imaju pravo glasa dugo vremena. Kažu, ovo je najbolji njihov koncert ikada ovde. Pa mogla bih da se složim. Ponoviću moj stejtmen od prošle godine, a to je da skidam kapu i raspuštam kosu do zemlje jer su jedan od retkih bendova, ako ne i jedini, koji posle toliko godina i zasluga za sve i dalje drži prisnost sa publikom svirajući u glubovima intimno, što bi rekao moj kolega Miša: da vidim ’de se poseko kad se obrijao. I to ih čini važnijim od drugih važnih. Nisu izgubili kompas niti se smlačili, naprotiv. Njihova energija i snaga je samo zrelija i koordinisanija vremenom. 


   U doba neosporne cenzure sada, flagrantno zabraniti koncert rokenrol benda zbog (in)direktnog obraćanja Diktatoru, koji ne vraća knjige na vreme kako sam priznaje, je skoro pa jezivo. Skoro sam napisala status: Slobo, vrati se, sve ti je oprošteno.. misleći da je diktatura pod kojom smo bili bila strašna kad ono.. Sve to je pored medijskog linča prema Diktatoru izazvalo jedan poseban fenomen kod publike te večeri, a i inače ovih dana. Oseća se. Jedno buđenje. Nema potrebe da vam prepričavam da je koncert bio sjajan, opasno nabudžen i energičan što i dolikuje bendu tog kalibra. Uz okolno muvanje policije koja gle čuda nije uspela da izazove strah i paniku već jedan super odjeb i verovatno još više bunta. Zato je koncert bio jedan od najboljih po komentarima publike.
   Mada se Sabljar i ekipa ne izjašnjavaju politički, kao ni naš webzin, opet se zna šta je poruka. Neću to! Na pravi i dostojanstven način uticaj koji imaju sa mesta sa koga se poruke šalju i primaju kod ljudi uvek možemo da se složimo oko jednog: Neću to! I ovi sa tek stečenim pravom glasa i ja politički nezainteresovana pa probuđena nakon toliko godina, jer dogorelo je do noktiju, baš zbog te dece, lepe i pametne. Nema problema sa tim da nešto nećeš i da se glasno i jasno izjasniš za to.
   Rokenrol je mnogo moćna stvar. Da ne kažem, pank. Znate na šta mislim. Fejsbuk je ovih dana mnogo zanimljiv. „Proleće stiže na belome konju“, kako kaže Miki Manojlović u filmu „Underground“.  A umro je i Rokfeler. U 101. godini sa šest presađenih srdaca. Ostala je još Kraljica, poneki Diktator i toeto.

txt: Dunja Todorović
foto: Srđan Stevanović