Bob Corn - Ex-Yu turneja
Bob Corn - Ex-Yu turneja

Intervju CounterIgnition [2. deo]



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Početkom novembra smo imali intervju sa frontmenom kovinsko-požarevačkog benda „CounterIgnition“, Aleksandrom Krculjem. Sada smo nekoliko pitanja postavili ostalim članovima ovog sastava, a koji su takođe pokretači cele mašinerije.

Marko Matić: „U bend sam došao početkom 2011. godine, posle pobede na audiciji za bubnjara koju je bend organizovao krajem 2010. Prva proba benda (ujedno i audicija) je bila u Beogradu, a kasnije smo za stalno prebacili kod mene kući u Požarevacu. Ubrzo nakon toga su usledile brojne samostalne i grupne svirke na kojima se promovisao tadašnji demo album „Spit or Swallow“. I, eto – u bendu sam ostao do dana današnjeg.“


Šta je najteže oko organizovanja i ugovaranja svirki?
Najteže oko organizovanja svirki je da se postigne dogovor sa takozvanom "drugom stranom" i da se nadje support bend preko svega toga. Čoveče, kada bi samo znao šta sve ljudi od mene očekuju i traže garancije - kao da smo bend koji okreće milione. A, bendovi: ili neće da sviraju ili traze ozbiljan novac za svoj "talenat" ili ih mrzi ili nece da sviraju sa nama iz nekog razloga.
J

Koja vam je svirka bila najčudnija do sada?
Ih... Pa, bilo ih je pregršt! Prva koja mi sada pada na pamet je kada je splav trebalo da bude kao inprovizovana bina, a publika je kao trebalo da bude na obali - tu svirku pamtim po lošem. A, bilo je i slučajeva da je bina bila prikolica od špiritera ili od traktora, haha.

Da li je bilo nastupa nakon kojih nisi bio zadovoljni publikom, njihovim učešćem, reakcijom...?
Uglavnom ja licno nikada nisam zadovoljan publikom. U najvećem broju slučajeva zato što je poseta ili losa ili su oni koji su došli tu zbog toga da te odmeravaju i komentarišu. Ali uvek bude i nekolicina ljudi koja uživa u nastupu i to na neki način pokažu. E, zbog njih vredi svirati!

Čija je poslednja dok stvarate muziku, ko je od vas najčešće nezadovoljan?
Uglavnom nema nezadovoljnih - svako ima tu slobodu da doda ili izmeni nešto u toku kreativnog procesa. Tako da svako da svoj neki lični pečat kompoziciji. Poslednju reč u bendu uvek imaju Mladen i Meda jer su oni osnivaci benda i najveći staž u istome imaju. Prema tome, mislim da je sasvim korektno da oni imaju pravo na "veto".

Kako bi promenio muzičku scenu i industriju kod nas? Šta bi, da možeš, sproveo u medijima/na internetu?
Da se ne lažemo, muzicka scena i industrija kod nas ne postoji! Ili ne postoji underground scena, ako ti je tako lakše. Činjenica je da su propaganda i novac mocna sredstva koja menjaju stvari. Nažalost, čak ni muzika nije imuna na to. Kada bih imao mogućnosti, dao bih u medijima podjednaku muzičku zastupljenost svim bendovima alternativne orijentacije i to naravno bendovima koji aktivno sviraju, a ne da postoje samo kao „Facebook sastav“. Mislim da je ovo odlično za početak neke malo ozbiljnije organizovane muzičke industrije, hehe.

Da li bi svirali i potpuno besplatno i pod kojim uslovima?
O, naravno da bi - i ovako smo slabo plaćeni. Uslov za besplatno sviranje je da znamo da ce sigurno doći poveći broj ljudi, da će biti odlične atmosfere i dobra žurka. Pa, mi svi i sviramo samo zbog takvih stvari zar ne?


Mladen Kosovac je jedan od dva originalna člana benda (pored Aleksandra Krculja) i nalazi se na poziciji gitariste.
Da li su vam uspešnije pesme one koje su inspirasali događaji koji su se desili drugima ili one koje govore o nečemu što se desilo vama lično?
Ne znam baš šta znači za ovu vrstu muzike uspešnija pesma... Manje-više su sve pesme inspirisane ličnim doživljajima ili ličnim doživljavanjima događaja ili ličnim utiscima. Teško bi mi bilo da napišem pesmu o nečemu što nije vezano za nešto lično.
Da li misliš da je stalna komunikacija putem društvenih mreža bitna? Ko je od vas zadužen za to?
Verovatno da ima nekog uticaja, ali ne smatram to nekom presudnom stvari. Aleksandar i Matić prednjače kada je u pitanju vršenje „cyber“ pritiska.

Kada neko na „Youtube“ postavi snimak sa vaše svirke, gledaš li kako ste izgledali, ili gunđaš zbog lošeg kvaliteta zvuka ili nečeg sličnog?
Retko gledam, nemam razloga da gunđam, ljudi postavljaju šta im se postavlja, valjda nalaze neko zadovoljstvo u tome.

Da li vam smetaju negativni komentari ili ih prihvatate kao savet za poboljšanje vaših nastupa?
Negativni komentar retko može da se pretvori u savet, tako da me to slabo dotiče. Osim ukoliko se ne misli na realnu kritiku uz savet kako da se bude bolji, to naravno mogu da prihvatim ali više volim to da čujem u razgovoru uživo nego preko posrednika.

Kad bi vam ponudili angažman za mnogo novca, ali pod uslovom da svirate tuđe pesme kao „tribjut bend” (i to benda koji baš i ne volite), da li bi prihvatili tu ponudu?
Ne verujem da bi smo mi bili kvalitetan „tribjut bend“, svejedno plaćen dobro ili neplaćen uopšte, lično ne verujem da bih prihvatio tako nešto.

U kojoj državi biste voleli da svirate, u kojoj nikako ne biste pristali?
Jedna država je dobra koliko i druga, najlepše bi bilo odsvirati u svakoj barem jednom.

Marko Živković: „Došao sam u bend početkom ove godine na poziv bubnjara Marka Matića kog znam još iz osnovne škole i sa kojim sam svirao u par bendova ranije. Promovisali su već drugi po redu album kada ih je prethodni basista napustio, potom su imali audicije za novog člana medjutim nisu uspeli da nadju nekoga ko im odgovara. Tad me je Marko pitao jel bih hteo ja možda da se oprobam. Nisam svirao ni u kakvom bendu već par meseci, u metal bendu i dosta duže, pa nije bilo razloga da ne pristanem. Gitariste iz benda nisam poznavao pre ali sam za kratko vreme zgotivio i njih s obzirom da imamo slična mišljenja kad je u pitanju muzika, produkcija, sam zvuk i sve ostale tehničke zavrzlame oko kojih se vrti priča u jednom bendu. Nedelju dana  nakon toga je već pala i prva svirka sa bendom u Smederevu i od tada smo imali 16 svirki ukupno ove godine, izmedju kojih je bio i čuveni Exit festival u Novom Sadu, a do kraja godine u decembru imaćemo  još barem dve svirke koje će se održati u Bugarskoj, što će bendu ujedno biti i prvi nastupi van Srbije.“


Da li te mlaka reakcija publike tera da budeš još bolji ili je obrnuto?
Mislim da može da tera nekog samo da bude ili bolji ili da jednostavno nema efekta. Moje mišljenje je da ljudi koji dodju na svirku znaju unapred da li će da pridju napred do bine i da se provode sa bendom ili da stanu pozadi, da piju pivo i da slušaju bend iz malo opuštenije perspektive. Ovoj drugoj grupi iskreno ne zameram ništa jer i sam dosta često spadam u njih, te razumem da to ne znači nužno nezainteresovanost. Ako pričamo o samom sviranju i tehničkoj izvedbi ja/mi uvek pristupamo na isti način, bilo da je to proba, svirka pred 5 ili 55 ljudi. A, uglavnom ako bude ljudi, bude i reakcije, postoji direktna korelacija tu uvek.

Da li te sjajna reakcija te još više nadahne ili te, na neki način, uplaši?
Naravno da me nadahne. S obzirom da sam u bendu tek nepunih godinu dana, na prvih par svirki je umelo da bude na trenutke zastrašujuće jer sam morao da spremim repertoar za svega nedelju dana pred prvu svirku. I onda se dešavalo da bude super zezanje u publici, ostali iz benda reaguju na to, tebi dodje da se isto malo iskačeš i da malo aktivnije reaguješ na situaciju. Ali, pesme i dalje nisu baš na autopilotu i moraš svesno da paziš kad koji deo ide pošto su relativno dinamične i imaju dosta promena. No, nakon prvih mesec dana je sve već došlo na svoje. Nikad nisam imao problema sa tremom ukoliko si na to mislio.

Da li se tokom svirke fokusiraš na nekoga iz publike više nego na ostale?
Kad malo bolje razmislim, mislim da se individualno ipak najviše tokom svirke fokusiram na ostale iz benda na bini. Oduvek se vodim time da ako publika vidi da se bend kolektivno dobro zabavlja na bini, ta harizma i energija će neminovno da se prenese na njih. I sam lično mnogo više volim da vidim da postoji neka interakcija medju članovima na bini, da bend ima interne fore, da su dinamični i interesantni za gledanje a ne samo za slušanje, i da se vidi da se lepo provode na toj bini. A i to je ujedno i daleko efikasniji način da se publika približi bini od klasičnog verbalnog pozivanja preko mikrofona.

Kako ne biste želili da zvučite (u smislu da vam neko kaže da ličite na „taj i taj“ bend?
Ovo je baš teško pitanje s obzirom da u bendu svako sluša dosta različitu muziku, a i kada o muzici pričamo uglavnom se držimo tih nekih zajedničkih bendova koje svi volimo i poštujemo. Iz ugla nekog nepristrasnog ko je ovaj bend gledao više puta pre nego što sam uopšte došao da sviram, nema mnogo bendova na koje direktno ličimo uopšte. Malo ko generalno spaja te klasične thrash rifove sa neparnim taktovima, progresivnim elementima i etno prizvucima. A već se pominju i neke svesne promene sa novim materijalom na kojem će da se radi ubuduće. Ako baš moram da dam neki konkretan odgovor za sebe, ne bih baš voleo da nas direktno porede sa, na primer, nemačkim thrash metal bendovima, jer bi ljudima poslalo kompletno pogrešnu sliku.

Da li više voliš nastupe na otvorenom ili u zatvorenom prostoru?
Obe stvari imaju svojih prednosti. Nastupi na otvorenom uglavnom uključuju daleko veću binu i kvalitetniju binsku opremu ali u klubovima je atmosfera daleko bolja, ljudi u publici su odmah ispred tebe i ako su tu, tu su zbog tebe namenski, jer otvoreni nastupi ugavnom sadrže daleko više bendova.

Da li vam je važnije da nastup bude uspešan u smislu velike posete ili da posetioci (čak i ako ih je malo) dožive dobar provod?
Ako baš moram tako uslovljeno da biram, radije bih da se par ljudi provede baš dobro nego da dodje mnogo ljudi, a da atmosfera bude ispod proseka. Na sreću, u praksi obično te dve varijante ne iskljucuju jedna drugu medjusobno. Ukoliko dodje dovoljan broj ljudi to mahom uvek u startu znači da će i atmosfera, i sviračka strana, i provod svima da budu dobri.

Intervju pripremio Antonio Jovanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva