These Winds Are Not Hope - Yesterday's Ghosts
Helly Cherry
„Yesterday's Ghosts“ je prvo izdanje makedonskog melodičnog doom projekta „These Winds Are Not Hope“. Ovaj trio je samo nekoliko meseci posle zvaničnog početka rada materijalizovao ideje, što je za svaku pohvalu. Odmah na početku ću reći da je dobro što su se odlučili za kraće izdanje, pošto je ono (kao takvo) lakše za konzumiranje. Već od prvih taktova se može osetiti uticaj bendova kao što su „Katatonia“, „Green Carnation“ i „The Foreshadowing“, mada neću tvrditi da su im upravo oni uzori.
Što se muzike tiče, ona je koncizna, bez nepotrebnog odstupanja od žanra, sporijeg ritma, sa podosta setnih melodija, praćena odgovarajućim čistim vokalom. Voleo bih da je ponegde bilo makar zagušenog growl-a, ali i ovako kako je snimljeno je zaista dobro. Nakucani bubnjevi su ispratili muziku i više nego korektno, pošto ovako zamišljene kompozicije ne daju puno prostora za perkusionističke akrobacije. Stoga je prava sreća da sa tog aspekta nema monotonih ritmova, već samo usporenih i teških. Klavijature i nedistorzirane gitare se odlično nadopunjuju kako sa onim distorziranim, tako i sa samim vokalnim deonicama. Sama izvedba je jasna, precizna i konzistentna.
Ono što se lako zaključi već posle prvog slušanja je da su sve numere veoma, veoma slične. Kao što sam u prethodnom pasusu napisao, nema nepotrebnog odstupanja od žanra, ali isto tako nema ni odstupanja od jedne ideje. Sa jedne je strane to dobro, pošto je ovo izdanje konceptualno, te bi svaka pesma trebalo da predstavlja jedno poglavlje. Loše je zato što je ovo ipak doom metal, žanr koji je podario pregršt dobrih izdanja, ali i pregršt onih koji su nalik jedni drugima. Koliko god dobra bila sviračka ekipa, koliko god da je produkcija dobra, kao i ideja iza pesama, jasniji varijetet mora postojati. Stoji da je svaka od ovih pet numera dobra sama po sebi. Ali, kada ih slušate zajedno (jednu za drugom), ne možete da smetnete s uma utisak svojevrsne repetitivnosti.
No, ruku na srce, ovaj svojevrsni doomični „Dan mrmota“ uopšte nije loš. Šta više, oni koji vole ovaj žanr neće imati puno zamerki na ono što se u ovoj skoro pa polučasovnoj dozi melanholije može čuti. S obzirom da se ovakva izdanja ne slušaju parcijalno, već samo u kontinuitetu – rekao bih da je upravo ta prevelika sličnost između numera svojevrsni plus. Iako ne preterano originalno, „Yesterday's Ghosts“ je iskreno, fino upakovano delo, sa sve žiletom koji ide uz CD.
Antonio Jovanović
Što se muzike tiče, ona je koncizna, bez nepotrebnog odstupanja od žanra, sporijeg ritma, sa podosta setnih melodija, praćena odgovarajućim čistim vokalom. Voleo bih da je ponegde bilo makar zagušenog growl-a, ali i ovako kako je snimljeno je zaista dobro. Nakucani bubnjevi su ispratili muziku i više nego korektno, pošto ovako zamišljene kompozicije ne daju puno prostora za perkusionističke akrobacije. Stoga je prava sreća da sa tog aspekta nema monotonih ritmova, već samo usporenih i teških. Klavijature i nedistorzirane gitare se odlično nadopunjuju kako sa onim distorziranim, tako i sa samim vokalnim deonicama. Sama izvedba je jasna, precizna i konzistentna.
Ono što se lako zaključi već posle prvog slušanja je da su sve numere veoma, veoma slične. Kao što sam u prethodnom pasusu napisao, nema nepotrebnog odstupanja od žanra, ali isto tako nema ni odstupanja od jedne ideje. Sa jedne je strane to dobro, pošto je ovo izdanje konceptualno, te bi svaka pesma trebalo da predstavlja jedno poglavlje. Loše je zato što je ovo ipak doom metal, žanr koji je podario pregršt dobrih izdanja, ali i pregršt onih koji su nalik jedni drugima. Koliko god dobra bila sviračka ekipa, koliko god da je produkcija dobra, kao i ideja iza pesama, jasniji varijetet mora postojati. Stoji da je svaka od ovih pet numera dobra sama po sebi. Ali, kada ih slušate zajedno (jednu za drugom), ne možete da smetnete s uma utisak svojevrsne repetitivnosti.
No, ruku na srce, ovaj svojevrsni doomični „Dan mrmota“ uopšte nije loš. Šta više, oni koji vole ovaj žanr neće imati puno zamerki na ono što se u ovoj skoro pa polučasovnoj dozi melanholije može čuti. S obzirom da se ovakva izdanja ne slušaju parcijalno, već samo u kontinuitetu – rekao bih da je upravo ta prevelika sličnost između numera svojevrsni plus. Iako ne preterano originalno, „Yesterday's Ghosts“ je iskreno, fino upakovano delo, sa sve žiletom koji ide uz CD.
Antonio Jovanović