Požarevački klub „KB“ je sinoć (četvrtak, 17. Novembar) ponovo imao priliku da ugosti čak tri inostrana metal benda. Iako je posećenost standardno slaba za, ovdašnjem auditorijumu, nepoznata imena, ovoga puta je situacija bila malkice bolja. Nekih tridesetak duša je moglo da uživa u veoma dobroj svirci. Božo i njegov „Hammer and Tongs“ su ponovo bili na visini zadatka što se organizacije i promocije tiče.


Tačno u pola deset su svoja mesta na bini zauzeli američki „Brute Forcz“. Ova heavy trojka je pomalo čudna što se muzike tiče. Ritam sekcija je dosta uprošćena, te se sa te strane gotovo sve svodi na puko održavanje samog ritma. Glas vokaliste je moton i konstantno jednoličan – ni u jednom trenutku ne odstupa ni za pedalj od „zacrtanog plana“. To bi u kombinaciji sa ritmom istog intenziteta delovalo umarajuće da nije gitariste koji vadi stvar i čini zvuk mnogo življim, pogotovo kada dođe do solo deonica. Što se same muzike tiče, ima tu uticaja „Motorheada“,  „Judas Priesta“ i „Mejdena“. Dakle neka mešavina klasičnog NWOBHM-a, panka i prljavog hard roka, simplificiranog do krajnjih granica. Oni sasvim sigurno ne bi bili moj izbor za svakodnevno slušanje, ali su sasvim OK što se svirki tiče: pivce u ruci, zauzeta pozicija i lagano klimanje glavom. Iako deluju pomalo umorno kada ih gledate dok su na bini, van nje su veoma pričljivi, druželjubivi, pozitivni i ljubazni.


Desetak minuta pauze i eto nam benda „Angry Again“ iz Švajcarske. Njihov zvuk najbolje je objasniti ovako: zamislite da je jedan roditelj sve ono najbolje od „Iron Maiden“, drugi - mešavina najboljih momenata „Sepulture“ i „Soulflyja“, a da je njihovo dete nabudženi produkt svega toga. Da, ljudi su trešeri, ali sa podosta klasičnog heavyja u svojoj muzici. Neverovatno energični, veseli i nadasve naloženi na ono što rade. Neretko su gitaristi silazili međ' publiku i odatle svirali, pa čak i onda kada su se oko njih ljudi šutirali i skakali. I više nego očigledno je bilo da bi se ekipa iz benda isto ponašala i da je bilo tri puta manje posetilaca – sve što rade je zbog njih samih, a ko želi da se pridruži žurci je i više nego dobrodošao. Zato su i dobro prihvaćeni od strane prisutnih, jer je njihov uzajamni odnos i odnos prema slušaocima apsolutno isti, to jest drugarski. Njihov basista se ponašao totalno suprotno od nekoga ko je samo dan ranije polomio ruku: bio je na trenutke agilniji od ostalih kompanjona, što je za svaku pohvalu. Ni njega, a ni ostale nije pogodio ni taj maler, ni blaga pevačeva promuklost, već im je to sve dalo snage da praše još većom žestinom do samog kraja svog nastupa.


I ponovo je samo desetak pauze bilo „dozvoljeno“ publici dok su se bendovi smenjivali. „My Funeral“, finski trešeri, su imali tu čast da zatvore ovo ludo i veselo veče. Osnova njihovog trešerskog zvuka je obogaćena pankoidnom verzijom „Hatebreed-a“. I oni su, kao i njihovi prethodnici, tokom celom svog seta bukvalno razvalili svirkom. Dosta dobro raspoloženi, željni da se dokažu prisutnima i time opravdaju to što je neko izdvojio vreme da dođe i čuje to što oni imaju da ponude. Odlična kolegijalnost na bini, uvežbanost i uigranost. Oštri rifovi koji su izbijali iz zvučnika su zajedno sa galopirajućim ritmom bez problema „aktivirali“ novu šutku. I tih nekoliko ljudi u njoj je učinilo da sve deluje besnije, agresivnije, ali i veselije. Nije to negativni bes, nema tu mržnje ili želje da neko bude povređen, već je u pitanju furiozni nalet adrenalina, filter za oslobađanje svega što se nakuplja svakoga dana. Jednostavno, način da se ljudi oslobode pritiska. Bend je svojim prljavim, garažnim, pankoidnim trešerajem pogodio „žicu“ onih najaktivnijih i gotovo da im nije dozvolio da se opuste. Čak ni oni koji su „samo“ pili svoja pića i iz sigurne udaljenosti posmatrali šou nisu bili ravnodušni, već su posle svake pesme grleno nagradili momke sa bine. Par minuta posle ponoći su se čuli taktovi poslednje numere, čime je označen kraj zvaničnog dela večeri.

Muzičari iz sva tri benda su zauzeli pozicije oko šanka, spremni za razgovor, slikanje i cirkanje piva i rakije. Svi redom su bili veoma zadovoljni kako ovom, tako i prethodnim nastupima tokom balkanske turneje. Kažu da su ih ljudi svuda lepo prihvatili, da su svi bili i više nego ljubazni prema njima i da su se odlično provodili. U razgovoru s njima sam saznao da i oni u svojim zemljama imaju probleme slične onima koje mi imamo sa publikom i generalno lošom posećenošću. Ne daje se dovoljno šanse malim bendovima, broj fanova je mali, ali ih vadi to što su kolege iz drugih grupa uvek tu i da se uzajamno pomažu koliko mogu. No, njima je bitno da ostave dobar utisak na onoliko ljudi koliko dođe da ih sluša, bilo to 5 ili 50 osoba. Što se mene tiče, ovo je bilo odlično veče i bilo bi mi neverovatno krivo da ovoj svirci nisam prisustvovao.

txt: Antonio Jovanović 
foto: Mlađan Pajkić