Rokanje (prvi dan): Džastin Biberi zvezde večeri



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Da je ideja o festivalima među zidinama starih zdanja sve popularnija, osim mnogih festivala u regionu, dokazao je i dvodnevni festival Rokanje, koji je smešten u dnu Beogradske tvrđave koja se nalazi u okviru Kalemegdanskog parka.

Prva svirka kojoj sam prisustvovala bio je neobičan nastup kikindske Kezz. U prvi mah nisam bila preterano oduševljena ovim electro synthpop zvukom jer je za moj ukus bio previše live looping-a. Shvatam da je live looping glavna stvar koju Kezz radi, ali me je smaralo što se vrti njen snimljen glas, dok ona igra pored mikrofona, a komotno je mogla to da otpeva. Tekstovima takođe nisam bila posebno fascinirana. Nešto kasnije, kada su u melodiju ušli klavijatura i etno vokalni uplivi, cela priča je dobila novi oblik. Ovo je već zvučalo kao nešto novo i zabavno za slušanje. Kezz ima jako lep glas i bilo je divno čuti je kako peva, dok je live looping preuzeo ulogu bek vokala i ta kombinacija je bila pogodak.

Izlaskom benda IrieFM na binu, prešaltali smo se u rege raspoloženje. Preveliki hajp oko bendova (pogotovo kada se svi lože na jednu pesmu) me odbija od istih, tako da IrieFM nikada nisam preslušavala. Bez obzira na to, znam da nije moglo biti loše. Još nisam čula loš rege,  a svesna sam Vukašinovih muzičkih i vokalnih sposobnosti. Gužva je bila poprilična i svi su se njihali u ritmu muzike koja korene vuče sa Jamajke. Bend je vrlo statičan, te je jedino što je pokretalo publiku bila muzika. Možda je tako najbolje. IrieFM su pružili kvalitetnu svirku i pokazali da nisu samo „Kliziš”.
 
foto: Benny Gashi
Žanrovski prelazi na festivalima ponekad umeju osobu da ostave u šoku, te smo posle laganog regea morali da se prebacimo na glasan rep i podrigivanje jer su na binu izašli niko drugi do Bad Copy. Ovi momci imaju širok dijapazon publike, od repera, preko ljudi koji slušaju ovu našu „divnu” popularnu muziku, pa do alternativaca. I za svakog se nađe pesma koju voli. Pesme sa albuma „Krigle” još uvek izazivaju najprimetnije reakcije, što ne treba da čudi, jer su se mnogi priklonili Bad Copy-ju upravo nakon ovog albuma. Definitivno je ovaj nastup bio najenergičniji prve večeri festivala. Skakalo se neumorno. Kopijevci zaslužuju priznanje.

Iako je publike bilo manje, ipak je prostor ostao solidno popunjen i ljudi su sa oduševljenjem dočekali Artan Lili. Kako to obično biva na koncertima Nojzične dece, prvi ritam je poneo ljude, a svi ostali su atmosferu održavali na nivou. Učestalost odlaska na Artan Lili svirke ogleda se u tome što dobar procenat ljudi zna tekstove pesama koje još nisu ugledale svetlost interneta i moguće ih je čuti jedino na svirkama. Izvođenje neobjavljenih pesama na svirkama je pun pogodak, kao i sukcesivno izdavaštvo, jer kada bend izda album i krene da ga promoviše, publika već zna sve pesme i atmosfera može da bude odlična, kakva je uvek na koncertima Slačale i ekipe. Artani su osvojili rokanje. Sada nam preostaje samo da čekamo ponedeljak, kada će „Profesionalci” biti zvanično objavljeni.

Prvo veče Rokanja je bilo zadovoljavajuće. Gledajuči lajnap, nisam sigurna kako ću se provesti tokom druge, ali verujem da će svaki izvođač imati svoju vernu publiku ispred bine, te da će atmosfera biti super.

Jelena Ostojić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva