Zoran Marinković (Bjesovi): U Nišu je uvek dobro i inspirativno



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Poslednji put smo sa Marinkom razgovarali oktobra meseca prošle godine. Onako naširoko i nadugačko. No povoda za ragovor uvek ima, a ovoga puta smo iskoristili priliku da najavimo koncert Bjesova u Nišu koji će se desiti ove subote. Tu je i još po neko pitanje u želji da dopunimo prethodni razgovor.

2015.06.19, Bjesovi u Beogradu (Bašta Sava centra) foto: Aleksandar Miletić
HC: Povod za ovaj naš razgovor je vaš koncert u Nišu koji nam predstoji. Pa hajde za početak nam reci koji nastup Bjesova u Nišu posebno pamtiš? Svirali ste i u rovovima Tvrđave, i u klubovima, i Banovini. Gde je bilo najinspirativnije?
ZM:
Uvek, i na svakom od tih mesta je na svoj način bilo dobro i inspirativno. Sećam se koncerta kad sam davao 300 evra devojci koja izađe na binu i pokaže sise. Jedna je izašla, počela striptiz, onda je iz publike doletela čarapa, seljačka, vunena, bela, natopljena pivom, samim tim teža, ubojitija i pogodila je u oko...

HC: Što se tiče publike i atmosfere na koncertima, da li se nešto promenilo od tvog prvog do poslednjeg nastupa u ovom gradu?
ZM:
Došlo je do generacijske promene među ljudima koji dolaze na koncerte, ali energija je ostala ista...

HC: Šta očekuješ od predstojećeg koncerta, a šta publika može da očekuje obzirom da je ovo vaš solo koncert nakon čak 10 godina? Da li će set lista biti nešto drugačija i posebnija?
ZM:
Sviraćemo dva, dva i po sata. Očekujem dobru svirku sa naše strane, i topao prijem domaćina - na to smo se na nastupima tokom svih ovih godina navikli.

HC: Okej, pređimo sada na… recimo književnost. Pored Dostojevskog, čiji je uticaj u poetici benda Bjesovi prisutan, koji te pisci još inspirišu?
ZM:
Frank Herbert, Brian Eno, Arhimandrit Sofronije...

HC: Da li tekstove Bjesova smatraš poezijom ili oni to postaju tek u kombinaciji sa muzikom?
ZM:
Tekstovi Bjesova funkcionišu i bez muzike i u kombinaciji sa muzikom...

HC: Gotovo celokupno stvaralaštvo Bjesova, barem po mom mišljenju, objašnjava kako čovek u sadašnjem vremenu pokušava da spozna ideju Boga. Kako uspevate da pomirite tu naglašenu religioznost sa rokenrol ideologijom?
ZM:
Crkva baš nešto i ne voli svetovnu umetnost, ali je pomirenje vere i umetnosti ostvarljivo, s obzirom na prirodu Tvorca, a ona je najšira, najinteligentnija, najsaosećajnija...

HC: Da li je bavljenje muzikom, uopšte umetnošću, po tvom mišljenju, neka vrsta religijskog čina - vid pročišćenja, oslobođenja ili iskupljenja?
ZM:
Definitivno!

HC: Da li smatraš da je stvaralaštvo Bjesova pomalo hermetično za pripadnike nekih drugih kultura? Pre svega mislim na tekstove, jer muzici nije potreban prevod.
ZM:
Mislim da za razumevanje Bjesova nije nužno poznavanje srpskog jezika. To je bitna, ali ne i jedina ravan na kojoj se ostvaruje komunikacija.
Instrumentalna podrška, i glas, gledan kroz prizmu muzičkog instrumenta, primarni su u procesu ispravnog dešifrovanja poetike većine bendova, pa i Bjesova.

HC: Zašto si u poslednje vreme “mirniji” na nastupima, pa ne provociraš i animiraš publiku raznim spontanim performansima ili ćudljivim ponašanjem?
ZM:
Zanimljiva opservacija, nisam razmišljao o tome...

HC: Da li je poslednji album, “Svetla, svetlosti” sastavljen isključivo iz obrada, jedan vid skretanja pažnje publici na bogat, vredan i kvalitetan sadržaj koji domaća scena poseduje?
ZM:
To je neosporno – Da, razmišljao sam i na taj način, ali glavne razloge za “akciju” sa obradama našao sam na nekim drugim stranama...

HC: To je to za ovaj put. Vidimo se na koncertu, a tebi ostavljamo priliku za poruku za kraj…
ZM:
Znam, trebalo bi da kažem nešto mudro... korisno... Ne znam... Možda nekom bude korisna informacija da ušna mast uspešno može zameniti bilo koji “kupovni” balzam za usne. Ako su usne ispucale, a zaboravio(la) si svoj Labello, iščačkaj malo cerumena iz ušiju, itd. Eto...

Intervju pripremila Ana Nikolić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva