"Novi Princip je izasao. Momci ulaze u drugu godinu izlazenja, broj je lepi, jubilarni peti. Autori nisu jubilarni, nisu ni lepi, ni peti, ali imaju Princip."

Ovako nekako sam se zezao na fejsbuku kad je pre neki dan izašla petica. Autori fanzina mi naravno nisu zamerili jer znaju da ja to u najboljoj nameri. A i zašto bi kad dobar deo redakcije piše i za ove stranice, a taj isti dobar deo podseća me na mene u tim godinama kad je ono HC tek počinjao, pa se tu stvara neki čudan odnos, kao "nekada davno u dalekoj dalekoj galaksiji" između imperatora Palpatina i mladog Anakina. Jes', Anakin je u ovom našem slučaju onaj mali Dejvi koji je prešao na "tamnu stranu".

Šalu na stranu, al' sam ovaj Princip možda najželjnije iščekivao. Bilo je kod mene ono u fazonu "kad će?". Valjda su hteli-ne hteli konačno našli pravi tempo. Prethodni "broj na dva meseca" je možda bio ubitačan za sve njih, ali je čini mi se možda bio i previše za same čitaoce. Jer kad nečeg ima previše, brzo se ljudi zasite. Ovako se čitaoci i užele. A i smanji se verovatnoća da sami autori fanzina zbog prezasićenosti, stresa isl dignu ruke od svega. 

Za peticu nam se nešto Gavrilo umusio, nije mu ni do čega. Valjda idu izbori pa i ne čudi. No hajmo na sadržaj. Lepo reče Škara u uvodu, nema ovde bajatog sadržaja, a neki je svež čak i za pojmove neta. Tipa razgovor sa Mićom iz Otvorenog Preloma. Album tek što je izašao, a uz to češljaju se teme anegdota, razvoja benda, lokalne scene i ostalo. "Skrivena poruka slobodnih zidara na spomeniku Joakima Vujuća" je još jedna od onih zanimljivih fb strana koje povremeno posećujemo, šerujemo i uvek smo se pitali ko stoji iza njih. Evo, Dejvi se lepo setio i uspeo da dođe do admina ove stranice. Generalno super ideja da se predstave i tako neki likovi van priče, a koji su na neki način tu uvek oko nas. A takve stranice su i svojevrsni fenomeni. Neke su, kad je to postalo trend, prestale sa radom i iz protesta nestale, poput neprežaljene "Nadežde". 

Nakon vjua idu kolumne, komentari, eseji, razmišljanja, a ja bih se uhvatio za onu o recenziranju. Šta ja znam, valjda se kao neki urednik i sam svakodnevno susrećem sa tim problemima. A nek' svet vidi koliko su neki muzičari sujetni, pa konstruktivne kritike nit' usvajaju, nit' priznaju. E da, kaže autor kako čitajući domaće portale stiče se utisak da imamo predobru scenu na svetskom nivou, jer su sva izdanja super. Hmmm, sa jedne strane jeste tako, ali bih isto voleo da vam odam jednu tajnu vezanu za ovaj naš sajt. Kada su Frankelija, inače starog vuka i najiskusnijeg u HC redakciji pitali zašto su mu sve (tj većina) recenzije pozitivne jednostavno je rekao: "zato što nemam vremena da pišem o lošim izdanjima". Ne znam da li je to slučaj kod drugih portala, ali mi se uglavnom (ponavljam UGLAVNOM) držimo te filozofije.

Ako vam je do proze, obratite pažnju na gos'n Tonija. Piše on slične tekstove i pod pseudonimom Dirty Old Bastard te potražite njegov blog. "Spokoj" je recimo pomogao da ga doživim na jedan drugačiji način. Nije da nisam slutio, no većinu vremena provodimo pričajući o muzici, pa nekako ta druga strana ličnosti ostane u zapećku. A o muzici kad ne piše na HC stranicama piše na svojoj Ciklonizaciji. 

Od knjiga su ovoga puta zastupljene dve zbirke aforizama. DIB je aktivan na toj sceni i možda će i dalje gurati ovu priču na Principovim stranicama. Od recenzija muzičkih izdanja pažnju su mi privukli "Engleski kao drugi jezik", kompilacija nadolazećeg talasa srpskih amerikana / indi rok bendova i autora.

I ne, to nije sve što vas čeka u ovom broju. Ja sam izdvojio svoje favorite, a vi svoje potražite ovde.

Nenad